"Čim padne jača kiša, voda počne izbija sa svih strana - iz pločica, odavde, odande", dodaje Đikić i pokazuje po kritičnim tačkama njenog kupatila.
Jako nevreme pogodilo je u utorak gotovo čitavu Srbiju, donoseći velike probleme na ulice Beograda, gde je veliki broj ulica bio potpuno potopljen.
Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, izjavio je da od 2014. nije pala količina kiše kao 5. jula, a da je kritično bilo upravo u Zemunu, gde je palo 128 litara po kvadratu.
„Niko od nas nije noćas spavao i mislim da smo ipak odgovorili na vanrednu situaciju i da smo ublažili štetu i omogućili da sve prođe bez tragičnih posledica", naveo je Šapić.
U borbi protiv kiše učestvovali su i ljudi, braneći pragove kuća i stanova.
„Celu noć je trajala borba, u ulazu u zgradu je bila voda do kolena", navodi Marija Đikić.
„Potonućemo jednom kao Titanik", dodaje Vesna Milosavljević, njena ćerka.
Nevreme je slične probleme donelo u brojne zgrade u svim okolnim ulicama oko Prvomajske, kao i u naselju Sava Kovačević.
„Pun je podrum vode, celo jutro ispumpavamo i ništa", kaže za BBC Sanjin Stojkovski, jedan od radnika koji u obližnjoj ulici pokušava da se izbori sa nakupljenom vodom.
Nekoliko metara dalje, na jednom od prozora u prizemlju te zgrade, Marijana Ljubišić sa komšinicom prepričava šta se sve dešavalo tokom noći.
„Svi šahtovi u ulici su bili zapušeni, kada je počela oluja, moj sin i ostali stanari su sa grabuljama sve to otpušavali", kaže ona.
„To je poplava bila, voda mi je na ulici bila do kolena."
Kako navodi, „pod hitno treba nešto uraditi i očistiti slivnike", kako voda u njihovom naselju „ne bi stalno pravila toliki haos".
„Barem da nam ne izbije u stanove, a sada je malo falilo", ističe.
Sa plafona ulaza u beli soliter na broju 56 Prvomajske ulice i dalje sleću vodene kapi.
Velika mokra fleka na zidu odavno se cedi, praveći baru ispod sebe.
Stanari zgrade u tom trenutku tuda normalno prolaze, iako su nekoliko sati ranije gazili u vodi do članaka.
Jedna od njih je i osamdesetogodišnja Marija Đikić.
Dan posle poplave u zgradi, sišla je u podrum da vidi kakvo je stanje.
„Moj stan je odmah iznad ovoga", kaže Đikić, pokazujući na jednu od prostorija u podrumu gde su nabacane stare stvari.
Tu po podu i dalje ima koji centimetar vode.
Đikić kaže da se u stan u prizemlju doselila još 1980. godine, među prvima zgradu od 22 sprata i oko 180 stanova.
„Sinoć je bila potpuna havarija, prvo sam dežurala celu noć i ništa nisam spavala, a posle plakala ceo dan... Ne znam šta ću od muke", navodi Đikić.
U podrumu njene zgrade je za to vreme prilično živo.
Nekoliko stanara je tu, kao i domar zgrade.
On izjave o situaciji u zgradi posle poplave, ističe, ne može da daje, zato što je upravnik zgrade to zabranio, a on je trenutno na razgovoru sa nadležnima zbog svega što se dogodilo.
Koji tren kasnije, Đikić je već u njenom stanu i pokazuje posledice poplave.
„Parket mi je potpuno uništen u celom stanu", kaže dok podiže prostirku u hodniku, pokazujući odlepljene daščice.
„U kupatilu je voda izbijala iz celog zida, između pločica, svuda", dodaje.
Zbog čega?
„Zbog kišne kanalizacije, kažu, ali nije tako uvek bilo - počelo je pre možda desetak godina.
„Menjali smo cevi u kupatilu i opet voda izbija, čim bude jača kiša... I to ne samo kod mene, kod moje ćerke isto, a ona je na 14. spratu".
Kako navodi, nema kome se stanari njihove zgrade nisu žalili, ali problem nije rešen.
Na tom putu, navode, često su nailazili na sličan odgovor - „nismo nadležni".
„Poslali smo i dopis predsedniku Aleksandru Vučić - odgovorio je sve kulturno i lepo, čovek ispravan", kaže Đikić.
Na 14. spratu, kod njene ćerke, situacija je daleko bolja, ali i tu izbija voda.
„Očito je trula zgrada, stara, 40 godina ništa nije rađeno i sada će svaki put da bude kao sinoć", navodi Vesna Milosavljević.
„Komšiji na sedmom spratu je voda curila niz cevi za grejanje, komšiji Mići niz ventilator na plafonu... Katastrofa", uzdahuje.
Ipak, u glasu joj se oseća i doza zahvalnosti.
„Kako je kod drugih, ovde kod mene je još i dobro", navodi Vesna.
„Sada čekamo ponovo kišu - mi u prizemlju smo prvi na udaru", dodaje njena majka.
„A nekada mi je stan bio među najlepšima."
Desetak metara iza belog solitera u Prvomajskoj, ulicom odjekuje žubor vode.
Veliko crevo žustro izbacuje vodu na kolovoz iz jednog od lokalnih zgrada.
„Uh, mnogo ima - pun podrum, od jutra crpimo i ništa", navodi Sanjin Stojkovski, jedan od dvojice radnika koji su angažovani na ispumpavanju.
„Evo vidi dokle je voda bila", pokazuje rukom na mokar zid u ulazu.
Isto je na sva četiri susedna ulaza, dodaje njegov kolega.
Kako bi proverio dubinu preostale vode u podrumu, u nju ubacuje vrh metle.
Čitav prednji deo kojim se čisti nestaje u mračnom mulju.
„Ima nekih 40 centimetara još, pola metra".
Šta im kažu stanari?
„Kukaju, šta će da kažu", kaže Sanjin kratko.
„Mnogo vode, išli bosi ovuda."
U jednom od tih ulaza, koji već pripadaju Ulici Miće Radakovića, živi Mirjana Ljubišić.
Na pitanje šta se dogodilo, odgovara - „ništa, sve je bilo kao i svakog puta".
„Svi šahtovi u ulici su zapušeni, samo dva primaju kišnu kanalizaciju i onda je kiša počela da pada, pa je u podrumu bilo preko dva metra vode", objašnjava.
„Suština je u tome da bi nastala prava katastrofa da se narod iz ove zgrade nije organizovao i otpušavao slivnike... Sve smo šahtove otvorili da bi voda otišla."
Kako kaže, voda nikada nije „toliko dolazila" kao proteklih godina, iako je i ranije bilo sličnih problema.
„Odmah ovde ima jedan slivnik", kaže i pokazuje rukom niz ulicu.
„Sinoć kad je počela da pada kiša u njega su ljudi gurnuli dršku od metle i krenuli su mehurići, ali čim je izvuku - blokada... Kao da je zabetonirano, ništa nije ulazilo".
„I on nije jedini, mnogo ih je takvih".
Dan posle poplave, kaže, zvala je i Beokom servis i JKP Vodovod i kanalizaciju, ali nije mogla da ih dobije.
U njen stan voda nije ušla.
„Malo je falilo", kaže Mirjana kratko.
„Ali komšinica Silvija mi kaže da joj je sve sa plafona kapala voda", dodaje.
Jedna pumpa za vodu naradila se i u podrumu obližnje Ulice Save Đurića.
U njemu 65-godišnji Borislav Selaković sa unukom Pavlom čiste posledice poplave.
Pod njihovog podruma i dalje je vlažan i blatnjav, ali je Borislav došao pripremljen - na sebi ima gumene čizme, kao za pecanje.
Velikom lopatom bori se protiv blata i vode, dok dečak u žutoj majici sve posmatra.
„Vidiš koliko je bilo vlažno, sve do pola zida", navodi. „Isušiće se to, nema šta, samo da prvo ispumpamo vodu."
I on tu nesvesno citira jednu od komšinica.
„Kako su drugi prošli, mi smo još i dobri", kaže kratko.
U jednoj od susednih prostorija podruma, Selaković koji tren kasnije otvara šaht.
Voda je u njemu do samog vrha.
„Uh, pun bazen", kaže uz osmeh.
„Ima tu metar i po, ako ne i dva."
Nije očekivao, ističe, da će biti toliko vode, zbog čega tokom kiše nije dolazio u podrum.
„Jutros kad sam došao imao sam i šta da vidim - ono sinoć je baš bilo ekstremno, stvarno katastrofa", navodi.
Ipak, objašnjava, njegova zgrada veći problem ima problem sa fekalnom, nego sa kišnom kanalizacijom.
„Jednom ili dva puta godišnje ta voda se izlije, a cevi ne idu ispod zgrade, nego kroz podrum, pa eto poplave... I ja šta ću, do dva tri ujutru izbacujem sve to i perem.
„Sada ću ovu vodu da izvučem pumpom, pa u kanalizaciju, to je sva mudrost."
Uzeo je crevo i razvlači ga polako na potrebnu dužinu.
Voda će, procenjuje, biti izvučena za sat vremena, ali će se čitav podrumu sigurno sušiti još desetak dana.
„Pajo, gde mi je pumpa", kaže dok se okreće oko sebe. „A, evo je".
„To mi je unuk, najstariji", dodaje ponosno.
Je l' pomaže ili zabušava?
„Pomažem", ubacuje se Pavle.
„Pomaže, nego šta", dodaje kratko njegov deda.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 5
vfvf
Hawk
Ludovički
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar