"Ovaj kraj bi mogao da se uporedi sa elitnim beogradskim naseljem Dedinje. Uglavnom su ovde sagrađene vile i žive bogatiji", kaže Anja B. za BBC na srpskom.
"Ima i stambenih zgrada, gde smo muž i ja kupili nedavno stan, jer smo naišli na povoljnu priliku. Međutim, za cenu koju smo platili ovde, na Dedinju sigurno ne bismo mogli da kupimo takav stan", dodaje ona.
Trst, grad na krajnjem istoku Italije, blizu granice sa Slovenijom, od Beograda je udaljen 621 kilometar, odnosno oko šest i po sati vožnje.
Ova porodica iz Beograda je među oko 4.000 državljana Srbije koji trenutno žive u gradu Trstu, a u široj okolini prijavljeno je 18.000 njih, prema podacima poreske uprave u Italiji (Agenzia dell'Entrate).
Mirjana Bubčić, vlasnica agencije Kazarte Imobilijare (CasArte Immobiliare), kaže za BBC da godišnje proda između 15 i 20 stanova u Trstu srpskim državljanima, uglavnom iz Beograda i Novog Sada.
Nije poznat tačan podatak koliko je ljudi iz Srbije kupilo stan u ovom gradu na Jadranskom moru poslednjih godina.
Iz tršćanskog katastra su u pisanom odgovoru BBC-ju odgovorili da takve podatke ne mogu da daju.
Osim školovanja dece i dobijanja posla, pojedine ljude iz Srbije i sa Balkana privlače i cene nekretnina u Trstu.
Po ceni garsonjere u Beogradu, u Trstu može da se kupi jednosobni ili dvosobni stan.
Na sajtu Imobilijare (Immobiliare.it), vodeće agencije za nekretnine u Italiji, trenutno je u ponudi više od pedeset stanova u širem centru grada.
Prosečna cena je od 50.000 do 70.000 evra za jednosobne ili dvosobne stanove.
Većina stanova u ponudi bi morala da se renovira, mada ima i pojedinih u dobrom stanju.
Takav je, recimo, dvosoban stan, od 56 kvadratnih metara, čija je cena 67.000 evra, piše u oglasima agencije.
Renoviran je 2012. i nalazi se u kvartu Valmaura, gde su nekada živele radničke porodice.
Odatle do centra potrebno je dvadesetak minuta autobusom.
Vlasnici u oglasu naglašavaju da je stan opremljen modernim nameštajem, sa podnim grejanjem, da poseduje energetski sertifikat, kao i da je idealan za mladi bračni par ili kao dobra investicija.
Pojedini iz Srbije su odlučili da novac ulože u kupovinu stanova u Trstu, poput Srđana Stojanovića, vlasnika jednog lanca restorana u Beogradu, koji je sada vlasnik tri nekretnine u italijanskom gradu.
„Kada sam pre 20 godina prvi put došao u Trst, nije mi se svideo. Posebno ne njegov centar. Poslednjih deset godina, međutim, Trst je obnovljen", kaže Stojanović za BBC na srpskom.
Razgovor sa gradonačelnikom Robertom Kazolonijem pre osam godina, dodaje, podstakao ga je da počne da razmišlja da investira u ovom gradu.
„Prodao sam kuću sa bazenom na Kosmaju i taj novac sam uložio ovde.
„Investirao sam u delovima grada gde žive uglavnom Tršćani i gde cena nikada neće padati, već će, verujem, biti stabilna ili će da raste", uveren je.
Kaže da dva stana izdaje, a u trećem boravi kada dođe u Trst.
Za razliku od njega, Anjina porodica stan u Trstu je kupila da u njemu živi.
Prema podacima agencije za prodaju nekretnina u Italiji Audace Immobiliare, prosečna cena kvadratnog metra u Duinu, gde sada živi ova porodica, cena kvadratnog metra je 4.850 evra.
Vladimir Ercegovac iz Beograda sa suprugom je ove godine kupio dva stana.
Stan od 40 kvadratnih metara su platili 32.000 evra, dok ih je drugi stan od 58 kvadratnih metara koštao skoro duplo.
„Prvi stan smo renovirali i odmah ga izdali. Nalazi se u kvartu San Đakomo, nedaleko od centra.
„U Italiji je uobičajno da se sa agencijom koja se bavi izdavanjem stanova pravi ugovor na četiri godine", kaže Ercegovac za BBC na srpskom.
Dodaje da je oduvek želeo da ima kuću na moru i da se zato odlučio na ovaj korak.
Njegova supruga je italijanskog porekla, baka joj je iz Trsta, tako da im je ovaj grad oduvek bio privlačan kao mesto u kojem bi možda jednog dana živeli kada budu bili stariji.
„Moja supruga je potom kupila veći stan na njeno ime. Stan je kompletno renoviran i planiramo da ga od proleća oglasimo na dnevni najam.
„Prijateljica Italijanka koja živi u Beogradu nam je dosta pomogla oko procedure pri kupovini", dodaje.
Ercegovac kaže da je za sada ovo samo investicija, a da će možda neko od njegove dece u budućnosti odlučiti da studira u Trstu, pa će imati gde da živi.
Pogledajte video:
Prema podacima agencije Imobilijare, u 2021. došlo je do povećanja prodaje stanova za 25 odsto.
Mirjana Bubčić, vlasnica agencije za nekretnine, kaže da ljudi kupuju stanove koje potom uglavnom izdaju.
Trst je poslednjih godina postao aktraktivna turistička destinacija, posebno od kada je zabranjen ulazak kruzera u Veneciju, koji su sada preusmerni ovde.
„Na cene kvadrata najviše utiču opremljenost, zatim da li je u novogradnji ili je renovirana starogradnja, kao i udaljenost od obale i mesto za parking.
„Prosečna cena se kreće između 1.200 evra do 3.500 evra po kvadratu", kaže ona.
Iako u ponudi ima novih i renoviranih stanova, traže se i oni za iznajmljivanje.
„U samom centru grada, poznatiji kao Borgo Terezijano, cena najma dvosobnog stana od 50 metara kvadratnih je u proseku oko 1.000 evra mesečno.
„Dnevni najam za manji apartman za dve osobe se kreće oko 100 evra u centru grada", kaže Bubčić.
Dragana Savković iz Smedereva živi više od deset godina u Minhenu.
Sa suprugom je podigla kredit u Nemačkoj, kako bi uložila u nekretninu u Trstu.
„Tokom leta smo obišli nekoliko agencija i gledali stanove, ali još nismo našli ono što nam odgovara. Manji stanovi koji su povoljni uglavnom moraju kompletno da se renoviraju", kaže za Savković BBC na srpskom.
„Tražimo manji stan u dobrom stanju i relativno nov", dodaje.
Tamara Radević živi u Trstu i nedavno je kupila stan u ulici na deset minuta prevozom od centra.
Kaže da je to miran i rezidencijalni kraj koji je svojevremeno napravljen za smeštaj Italijana koji su izbegli iz Istre.
„Kupili smo stan od 90 kvadrata. U dobrom je stanju, ali ga ipak renoviramo. Cene stanova se ovde kreću od 1.300 do 1.700 evra po kvadratu", kaže ona za BBC na srpskom.
Povećana potražnja za stanovima, dovela je i do porasta cena kvadrata.
Tako su, recimo, u Borgo Terezijano, u centru Trsta, nekadašnji poslovni prostori postali luksuzni stambeni objekti, a cena kvadrata u tom delu grada kreće se između četiri i pet hiljada evra.
Građani zemalja članica Evropske unije mogu da uzmu povoljne kredite u njihovim zemljama za investicije u Italiji.
Pošto Srbija nije članica EU, srpski državljani ne mogu da uzmu kredit u njihovoj zemlji za kupovinu nekretnine u Italiji.
Pri kupovini isplaćuju ceo iznos cene određene nekretnine.
Kupci iz Srbije pre davanja ponude za kupovinu stana moraju da otvore poreski broj u Italiji.
Uz ponudu, kao garanciju, kupac mora da deponuje ček u vrednosti od 10 odsto ukupne kupoprodajne vrednosti stana.
Mnogi građani se odlučuje takođe da prijave prebivalište na adresi budućeg stana, kako bi imali određene povlastice za plaćanje poreza pri kupovini prvog stana u Italiji.
Kada sklope predugovor, on se predaje notaru koji posreduje tokom cele kupoprodajne procedure.
Banci u Srbiji notar šalje izjavu kojom potražuje prebacivanje novčanih sredstava na njegov namenski račun.
Kada se potpiše konačni ugovor, novac se sa računa notara prebacuje na račun prodavca stana.
Lazar* (nije želeo da mu se objavi pravo ime) koji je pomogao prijatelju pri kupovini stana u Trstu kaže da kupci treba dobro da se informišu pre nego što se upuste u ovakvu investiciju.
Pre svega, stan ne može da bude otuđen, odnosno prodat u prvih pet godina ugovora.
„Stanovi se uglavnom iznajmljuju posredstvom agencija, koje uzimaju veliki procenat.
„Instalacija gasa, priključak vode ili struje, to su sve dugotrajne procedure.
„Samo za instalaciju običnog klima uređaja morate da zovete ovlašćenog majstora koji će vam, uz obavljeni posao, izdati i energetski sertifikat, koji je obavezan i skup", naglašava.
Pogledajte video: Pažljivo gledajte kada kupujete stan
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar