Muzika i Đorđe Balašević: Od parka, preko klupe, do muzeja - kako region pamti Panonskog mornara

"Postoji milion gradova u koje možeš da odeš, ali samo jedan u koji možeš da se vratiš", piše na njoj.

Novosadski muzičar i pisac preminuo je 19. februara 2021, a samo nekoliko meseci kasnije Podgorica je dobila Park Đorđa Balaševića.

• Sahranjen Đorđe Balašević - Panonski mornar koji je „pesmom spasavao svet"
• Mira Furlan - „heroina, krhka i snažna"
• Nebojša Glogovac: Pet godina od smrti „glumačke lokomotive"

"Obožavam ga, njegovu poeziju, bio je veliki i pesnik i pevač", kaže 83-godišnja Ilinka dok se odmara na klupi u parku u blizini njenog doma.

U tu oazu, kako kaže, dolazi nekoliko puta dnevno - nekad sama, nekad sa ćerkom.

"Verujte mi, kada je umro, plakala sam sedam dana", dodaje njena ćerka Vesna.

Dve godine posle smrti, Balašević ima i klupu u Puli, gradu na hrvatskom primorju, njegovo ime (barem nezvanično) nosi i jedan most u Tuzli, gradu u Bosni i Hercegovini, dok u Novom Sadu ima mural - iako je on uništavan nekoliko puta.

„Verujem da ljudi traže načine da iskažu poštovanje - nekad je to nespretno, nekad je to lepo", kaže za BBC na srpskom Jelena Balašević, ćerka Đorđa Balaševića.

Ona ipak dodaje da „nije fascinirana" ni parkom, ni klupom, ni muralom, za koje ističe da nisu urađeni u dogovoru sa Fondacijom Đorđa Balaševića.

Nju su osnovali članovi njegove porodice, sa ciljem „zaštite ličnog imena, pijeteta i celokupnog stvaralaštva" Đorđa Balaševića, a koja u praksi kontroliše i ko sme da izvodi muziku Panonskog mornara.

Jedino joj je, kaže, bila dirljiva „slika iz dvorišta osnovnih škola po regionu, gde su klinci sadili lipe i bagrenje", kao u pesmama njenog oca.

Takvu akciju, između ostalog, organizovala je Osnovna škola „Branislav Nušić" nedaleko od Niša, koja je posadila 68 sadnica belog bagrema.

U njihovoj hladovini, naveo je tada direktor škole Marko Ristić, „neki novi klinci će se zaljubljivati, odljubljivati, voleti i učiti".

Plan je i da Balašević u Novom Sadu dobije i muzej, ali su se pojedini građani protivili da on bude izgrađen u parku.

Park u Podgorici

Mir parka u popodnevnim časovima remete jedino dečija graja i škripanje lanca na ljuljašci.

Deca se uz ciku i viku jure po travi prošaranoj hladom obližnjih drveća.

„Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio i shvatiće kad-tad, da ne zna šta je hlad", poručuje im obližnja tabla koja gleda pravo u njih.

U parku, otvorenom 11. maja 2021, na Balaševićev 68. rođendan, ukupno ima 11 takvih tabli sa Balaševićevim citatima, a zasađeno je i 68 sadnica drveća.

Među njima i jedan orah, kao u pesmi Neki novi klinci.

„Prvi put smo ovde, i sviđa mi se", kaže 34-godišnja Adela Dizdarević iz Podgorice, dok ljulja pospano dete na ljuljašci.

„Sve smo pričali 'doći ćemo, doći ćemo' i nikako da to zaista učinimo."

Njen suprug Sinan dodaje da je lepo što ima sve više parkova „po kome god se zvali", a posebno onih koji su prilagođeni za najmlađi uzrast.

„Ali je lepo što se zove po Balaševiću", ističe.

„Imao je on neki poseban odnos prema svim gradovima bivše Jugoslavije, pa i prema Podgorici, tako da je lepo što smo mu posvetili park - samo treba da ga čuvamo."

Trenutno su pokvarena vrata male javne biblioteke na samom ulazu u park, na kojima je i jasno uputstvo za njenu upotrebu.

Tog dana u njoj se mogla naći svašta, od Istorije naroda Federativne Narodne Republike Jugoslavije, preko Priručnika za seksualno i reproduktivno zdravlje, do zbornika radova o Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka.

Nedaleko odatle na jedno od klupa sedi 34-godišnji Vasilije, koji kaže da „nije pravi sagovornik" za ovu temu.

Ne smeta mu, navodi, da se park zove po Balaševiću, iako nije njegov fan „ni muzički, ni ideološki".

„Bolje da su tu stihovi Desanke Maksimović ili Alekse Šantića, ali svakako samo da bude što više parkova - kako će da se zovu, manje je bitno."

Koji tren ranije Vesna je kao jedan od razloga zbog čega voli Balaševića navela i to što je bio „veliki prijatelj Mila Đukanovića i Crne Gore".

Posle Balaševićeve smrti, dosadašnji predsednik Crne Gore Đukanović je naveo da je „ostao bez pouzdanog prijatelja".

„Uz Đorđev neprevaziđeni šarm i neponovljivi duh i njegove pesme, koje su bile sastavni deo svih naših radosti, lakše smo podnosili i zajedničke izazove i nesreće koje su nas zadesile", piše u telegramu višedecenijskog lidera Crne Gore.

Pamtiće ga, dodao je, i po „jednom od najlepših, najsadržajnijih i najdražih pisama koje je ikada dobio".

Crna Gora je nezavisnost od Srbije stekla posle referenduma iz 2006, na čemu je Balašević pismom „Razgrnuli ste mrak" čestitao Đukanoviću.

Srbiji je taj referendum, naveo je tada Balašević, učinio dobro, jer će „možda suočavanje s vasionskom usamljenošću najzad dovesti i do sagledavanja razloga za tu usamljenost".

Neprijatno mu je samo, dodao je, jer „još ne zna gde je tačno ta famozna granica između Crne Gore i Srbije… Granica između nas".

„Jer svašta sam bio u ovom životu, jedino još nisam bio stranac u Crnoj Gori", pisao je novosadski kantautor.

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, član Đukanovićeve Demokratske partije socijalista, prilikom otvaranja parka izjavio je da je bilo raznih ideja kako da se grad oduži Balaševiću.

„Progovorila je Podgorica, progovorila je Crna Gora, na stotine ljudi je pisalo, sugerisalo da to bude park, jer parkovi traju dugo, a uspomena na Balaševića treba da traje večno", naveo je tada Vuković.

Lična karta: Đorđe Balašević

Rođen je 11. maja 1953. u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.

Muzičku karijeru je započeo u bendu Žetva, i već na početku snimio hit pesmu U razdeljak te ljubim koja je ostvarila veliki uspeh.

Po napuštanju tog benda oformio je grupu Rani mraz poznatu po „himni generacije" - Računajte na nas.

U solističke vode je krenuo 1982, snimivši tokom karijere više od deset albuma.

Iza sebe je ostavio veliki broj hitova poput Ne lomite mi bagrenje, De mol, Neki novi klinci, Devojka sa čardaš nogama i mnoge druge.

Napisao je i nekoliko romana - poslednji je objavljen 2017. godine pod nazivom Kalendar mog detinjstva - a ostvario se i kao glumac u nekoliko serija i filmova.

Kao reditelj okušao se 2010. filmom Kao rani mraz, u kom Rade Šerbedžija igra starog Vasu Ladačkog, jednog od najpoznatijih likova iz njegovih pesama.

O svemu tome danas se brine njegova fondacija.

„Svaka izuzetna ličnost na ovoj planeti, bilo da je reč o muzici ili o sportu, mora da ima fondaciju koja će štititi lik i delo, da ne dogode stvari koje su nedopustive i smešne", navodi Jelena Balašević.

„Fondacija najviše zastupa ideje koje nam je on za života u mnogo prilika uspeo da prenese o tome kako smatra da bi njegovo delo trebalo da se čuva i na koji način bi trebalo da postoji."

Tokom 1990-ih Balašević se javno suprotstavljao režimu Slobodana Miloševića, a na koncertima ga je redovno kritikovao i ismevao.

U godinama rata na prostoru bivše Jugoslavije zauzeo je čvrst antiratni stav.

Poslednji politički angažman imao je 2008, kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u predizbornoj kampanji.

Iako su ga mnogi smatrali titoistom i jugonostalgičarem, na koncertu u Splitu pre nekoliko godina je odbio da izvede numeru Računajte na nas, koju mnogi doživljavaju kao „himnu generacije" koja je odrastala u nekadašnjoj državi.

„Deco, okanite se tih tema. Večeras je tu s nama Dino Rađa, velikan svetskog sporta. Takve stvari treba da vas vesele, a ne Jugoslavija. Jugoslavija nije valjala, da je valjala ne bi se onako krvavo raspala", naveo je.

„Mene zovu jugonostalgičarem, ali ja sam jugoplastičar. Meni nedostaje (košarkaški klub) Jugoplastika, meni samo nedostaju ta vremena, a ne ta država."

Bio je među prvim umetnicima koji su posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije počeli da nastupaju po nekadašnjim republikama.

Prvi posleratni koncert je održao 1998. godine u prepunoj sali Skenderija u Sarajevu, a rado viđen gost bio je i u Hrvatskoj, gde mnogi pamte njegove koncerte u pulskoj Areni.

Milan Janić, jedan od Balaševićevih ljubitelja, posle njegove smrti pokrenuo je i ideju da se deonica autoputa od Beograda do granice sa Hrvatskom nazove po kantautoru.

„Prvo, ceo taj put nalazi se u Panonskoj niziji, drugo, veći deo puta je u Vojvodini, a mislim i da bismo davanjem imena putu pokazali jasnu poruku našim zapadnim komšijama - Hrvatskoj i BiH, pre svega - kako vidimo budućnost u našim odnosima.

„Ako mu damo ime po Đorđu Balaševiću, onda te odnose vidimo kao prijateljske, kao odnose saradnje, međusobnog razumevanja i poštovanja", naveo je tada Janjić za N1.

Balašević je poslednji koncert održao 25. januara 2020. godine u Kragujevcu.

Klupa, mural i muzej

„Bećarac", crnim ćiriličnim slovima piše na belom platnu - u centru Zagreba.

Aluzija je jasna - „da mi je još jedared proći Ilicom (poznatom zagrebačkom ulicom), pa da bećarac našvrljam ćirilicom" glasi deo pesme Stih na asfaltu.

Nekoliko sati pre toga regionom je prostrujala vest da je Balašević preminuo i Zagrepčani su izašli na ulicu da mu odaju počast, uz sveće i njegove pesme.

Sličnih skupova bilo je u Novom Sadu, Beogradu, Podgorici, Nikšiću, Cetinju, Ljubljani, Mariboru, Sarajevu, Skoplju, Splitu, Rijeci i Puli.

O železničkoj stanici u Puli Balašević je pevao u pesmi Oprosti mi, Katrin, zbog čega su se građani upravo na tom mestu okupili.

Pokrenuto je i nekoliko inicijativa kako odati počast kantautoru, da bi grad na kraju u Kolodvorskoj ulici dobio klupu Đorđa Balaševića.

Na kamenom sedištu, na nekoliko jezika, piše: „Na stanici u Puli…".

„Ovo je samo skroman doprinos omiljenom pevaču koji je opevao Pulu i koja mu je doista bila važna", izjavio je tada gradonačelnik Pule Filip Zoričić.

„Rado joj se vraćao, uvek prepun emocija, razumevanja i dobre energije."

U Puli je u znak sećanja 11.05.2022.g. na dan rođenja Đorđa Balaševića postavljena klupa sa njegovim imenom...