Evo nekih istorijskih činjenica pomoću kojih može da se objasni situacija u kojoj se zemlja danas nalazi.
Haiti je politički nestabilan još od sticanja nezavisnosti 1804. godine.
Tokom više od dva veka, Haitijem su vladali diktatorski režimi, uz periode demokratije, a bilo je i stranih intervencija.
Prvi vladar Žan-Žak Desalin zabranio je ropstvo, ali je svu vlast prigrabio sebi proglasivši se doživotnim generalnim guvernerom zemlje, a nekoliko meseci kasnije i carem Haitija Žakom Prvim.
Ubijen je, što je bila sudbina još nekoliko haićanskih vođa.
Posle njegove smrti počeo je građanski rat, a tokom 19. veka na Haitiju su se smenjivali vladari, od kojih su mnogi vladali doživotno, ali samo nekoliko godina, jer bi bili svrgnuti u pobunama, ubijeni ili prognani.
Sjedinjene Američke Države (SAD) izvršile su invaziju na Haiti 1915. godine, jer su bile zabrinute zbog rastućeg nemačkog uticaja u zemlji, a i da bi zaštitile američke interese na ostrvu.
SAD su ostale na Haitiju sve do 1943. godine i do tada su uspele da promene zakone koji su omogućili, na primer, strancima da kupuju zemlju (što je ranije bilo zabranjeno), što je doprinelo većem uticaju američkih kompanija na privredu i politiku zemlje.
Međutim, veći deo 20. veka obeležile su brutalne vlade Fransoa Duvalijea, poznatog kao „Pap Dok", i njegovog sina Žan-Kloda, koji je imao nadimak „Bebe Dok".
Tokom 29 godina Duvalijeve diktatura, korupcija je ispraznila državnu kasu, a posledice represivne politike bile su 30.000 mrtvih i nestalih.
Nakon neuspelog vojnog puča 1958. godine, Fransoa Duvalije je pokušao da zaobiđe oružane snage stvaranjem lične milicije „Tonton Makut", čiji zadatak je bio da teroriše stanovništvo, zaštiti vladara i progoni njegove protivnike.
Njegov sin Žan-Klod bio je na vlasti do 1986. godine kada je u pobuni svrgnut i prognan u Francusku.
Posle nekoliko državnih udara, Haiti je 1990. godine prvi put demokratski izabrao predsednika, Žana-Bertrana Aristida, bivšeg sveštenika kojeg su podržavali siromašniji slojevi društva.
Njegov mandat je trajao samo sedam meseci, kada je u još jednom vojnom puču svrgnut sa vlasti i bio primoran da ode u izgnanstvo.
Na Haiti se vratio 1994. godine zahvaljujući vojnoj intervenciji SAD-a i raspustio je vojsku.
Aristid je ponovo izabran za predsednika u novembru 2000. godine.
Kako se politička i ekonomska kriza nisu ublažavale, a opozicija je postajala sve nasilnija, Aristid je bio primoran da se povuče sa vlasti 2004. godine.
Bilo je optužbi za izbornu krađu, vansudska pogubljenja, mučenje, i brutalnost.
Iste godine Ujedinjene nacije (UN) poslale su mirovnu misiju na Haiti, koja je u zemlji ostala 13 godina.
Preval je ponovo pobedio na izborima 2006. godine i uspeo je da završi petogodišnji mandat.
Ali užasan zemljotres 2010. godine, koji je razorio veći deo zemlje, pogoršao je političke, ekonomske i društvene probleme na Haitiju.
Posle vladavine Mišela Martelija, preduzetnik Žovenel Moiz pobedio je na izborima 2016. godine.
Njegov mandat obeležili su antivladini protesti, koji su često bili nasilni, i optužbe za korupciju.
Grupa kolumbijskih plaćenika je 7. jula 2021. godine ubila Moiza u njegovoj rezidenciji u predgrađu Port-o-Prensa.
Do danas nije utvrđeno ko je naručio ubistvo.
Posle njegove smrti stvoren je vakuum moći tokom kojeg su naoružane grupe zauzele veći deo zemlje.
Arijel Anri, koji je bio premijer kada je Moiz bio predsednik, preuzeo je vlast kao vršilac dužnosti predsednika i premijera, ali je usled sve žešćih protesta bio primoran da podnese ostavku.
Haiti trenutno nema lidera.
Na Haitiju divlja nasilje uglavnom zbog skoro 200 bandi koje kontrolišu velika područja zemlje, posebno u glavnom gradu Port-o-Prensu.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, skoro 314.000 ljudi se interno raselilo zbog nasilja.
Od pojave brutalne „Tonton Makute" koju je „Papa Dok" obrazovao 1958. godine, prisustvo kriminalnih bandi je u porastu, naročito tokom vakuuma moći.
Kada je Aristid raspustio vojsku koja je tada bila veoma korumpirana, država je izgubila kapaciteta da se bori protiv organizovanog kriminala.
U to vreme, haićanski trgovci drogom su blisko sarađivali sa kolumbijskim kartelom Medeljinom, kaže Nikolas Forsans, kodirektor Centra za latinoameričke i karipske studije na Univerzitetu u Eseksu.
Haiti je bio tranzitno čvorište za trgovinu drogom iz Kolumbije u SAD, što je uzrokovalo korumpiranost mnogih zvaničnika i policije „i postalo malo poznat, ali važan izvor prihoda za političku i poslovnu elitu Haitija, koja je pružala zaštitu i logističku podršku trgovcima drogom", Forsans objašnjava za neprofitnu mrežu nezavisnih medija The Conversation.
Zemljotres koji je pogodio Haiti 2010. godine omogućio je mnogim članovima bande da pobegnu iz zatvora i ojačaju redove bandi koje vrše otmice, napade na policiju, medije, i političare.
Tako je svakodnevni život mnogih Haićana postao pravi pakao.
Bande su danas uglavnom povezane sa dve glavne organizacije: „G-9 i porodica", koju predvodi Džimi Šerizije, poznatiji kao „Roštilj" i „G-Pep", koju vodi Gabrijel Žan-Pjer.
G-9, osnovana 2020. godine, povezana je sa Moizovom i Anrijevom Haićanskom Tet Kale strankom (PHTK), kojoj je ova kriminalna organizacija navodno obezbedila glasove, navodi Insight Crime, neprofitni analitički centar i medijska organizacija koja se bavi organizovanim kriminalom u Latinskoj Americi i na Karibima.
G-9 kontroliše ključne privredne aktivnosti kao što su prestonička luka, naftni terminali i ulazne i izlazne tačke Port-o-Prensa.
Organizacija G-Pep ima uporište u Sit Soleju, najnaseljenijem i najsiromašnijem kvartu u glavnom gradu, a podržavaju je uglavnom protivnici stranke PHTK-a, iako je „nejasno u kojoj meri od njih danas dobija materijalnu ili finansijsku podršku", izvestio je Insight Crime 2022. godine.
Prema podacima UN-a, prošle godine je u nasilju bandi ubijeno 5.000 ljudi, što je dvostruko više nego u prethodnoj godini.
Policija ima malo resursa da se nosi sa ovim bandama, a mnogi policajci su u poslednjih godinu dana napustili službu, navodi se u izveštaju UN-a.
Trenutno na Haitiju ima 1,3 policajca na 1.000 stanovnika, dok je međunarodni standard 2,2.
Nasilje se iz gradova proširilo i na seoska područja, što je za generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša „razlog više za ozbiljnu uzbunu".
Haiti je prva latinoamerička zemlja koja je postala nezavisna, najstarija je crnačka republika na svetu i druga najstarija republika na zapadnoj hemisferi posle Sjedinjenih Američkih Država.
Pobuna koju su robovi pokrenuli 1791. godine protiv francuskih kolonizatora vrhunac je dostigla 1804. godine proglašenjem nezavisnosti.
Ali sloboda je imala cenu.
Borba za oslobođenje od francuskog jarma uništila je većinu plantaža i infrastrukture u zemlji i stvorila ozbiljne ekonomske poteškoće.
Nijedna zemlja nije želela da prizna Haiti sve do 1825. godine kada je Francuska pristala na to, ali uz određene uslove: ili će nova republika platiti odštetu za izgubljene farme i robove, ili će se suočiti sa ratom.
Haiti je pristao da plati odštetu od 150 miliona franaka (što je danas vrednost oko 21 milijarde dolara), koju je morao da plati u pet rata.
Kako nisu imali sredstava, pošto je godišnji prihod haićanske vlade bio jedva deseti deo iznosa koji su tražili bivši kolonijalni gospodari, Haiti je morao da traži zajam.
Francuska je pristala ali pod uslovom da se zajam uzme od francuske banke.
Tako je počelo zaduživaenj koje je poznato kao dug za nezavisnost.
Haiti je morao da uzima ogromne zajmove sa previsokim kamatama od američkih, francuskih i nemačkih banaka, zbog kojih je veći deo nacionalnog budžeta odlazio na otplate kredita.
Tek 1947. godine Haiti je završio isplatu obeštećenja vlasnicima plantaža.
Međutim, Francuska nije bila jedina zemlja koja je ispraznila kasu Haitija.
U prestonicu Port-o-Prens se 1915. godine iskrcalo 330 američkih marinaca da brane interese američkih kompanija u zemlji, koja je u to vreme bila politički nestabilna.
Posle ovog prvog upada usledila je i okupacija širih razmera.
SAD su preuzele kontrolu nad carinom Haitija i glavnim ekonomskim institucijama, kao što su banke i državni trezor, i praktično ih ispraznile da bi platile dugove američkim kompanijama.
Vašington je 1922. godine primorao Haiti da uzme kredite od Volstrita i tako zemlju gurnuo u nove dugove.
Okupacija je trajala do 1943. godine, ali je finansijska kontrola SAD-a nad zemljom trajala decenijama.
Politička nestabilnost, nasilje i pljačke imale su očigledne posledice po državu i njene stanovnike.
Haiti je najsiromašnija država u Latinskoj Americi i na Karibima i jedna od najsiromašnijih u svetu.
Prema podacima Svetske banke, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika (po paritetu kupovne moći) bio je samo 3.306 dolara 2022. godine (dok je prosek za Latinsku Ameriku i Karibe bio 19.269 dolara). Ovaj podatak ne uzima u obzir nejednakosti u prihodima stanovnika.
Po Indeksu humanog razvoja UN-a, Haiti je 163. od 191 zemlje u svetu.
Više od polovine stanovništva živi ispod granice siromaštva, a očekivani životni vek jedva prelazi 64 godine, uglavnom zbog užasnih uslova života u većem delu zemlje i slabog zdravstvenog sistema.
Glad i neuhranjenost sa potencijalno smrtnim ishodom dostigli su neviđene razmer, pokazuju podaci UN-a.
Humanitarna pomoć je 2023. godine bila neophodna za tri miliona dece, što je najveći broj ikada zabeležen, a skoro svako četvrto dete je hronično neuhranjeno.
Situacija je posebno ozbiljna u naseljima gde je stepen nasilja izuzetno visok, kao što je Sit Solej u Port-o-Prensu, koji drži crni rekord: godinama je najsiromašniji kvart u najsiromašnijoj prestonici najsiromašnije zemlje na američkim kontinentima.
Užasni sanitarni uslovi u kojima živi veliki deo stanovništva znače da određene zarazne bolesti haraju i izazivaju haos.
Haiti, na primer, ima jednu od najvećih stopa tuberkuloze u regionu, a kolera, koja je posle razornog zemljotresa 2010. godine usmrtila skoro 10.000 ljudi, ponovo se pojavila u određenim delovima zemlje.
Pored toga, 1,7 odsto odraslog stanovništva živi sa HIV/AIDS-om, pokazuju podaci Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za borbu protiv HIV/AIDS-a (UNAIDS).
Što se obrazovanja tiče, skoro 40 odsto stanovništva je nepismeno, prema podacima Svetske banke, a samo polovina dece ide u školu, prema podacima UNICEF-a.
Posledica slabe države i povremenih prirodnih katastrofa je izuzetno loša infrastruktura u zemlji.
Zbog svega navedenog, Haiti je zemlja koja je veoma zavisna od međunarodne pomoći.
Procenjuje se da je između 2011. i 2021. godine ova karipska zemlja dobila najmanje 13 milijardi dolara.
Uprkos toj pomoći, siromaštvo na Haitiju je i dalje ekstremno, smatraju ekonomisti poput Džejka Džonstona, iz Centra za ekonomska i politička istraživanja u SAD-u.
Kaže da su politike koje sprovode strani činioci, poput SAD-a i UN-a, uz pomoć „lokalne elite", istisnuli državu.
„U proteklih 30-ak godina, videli smo eksternalizaciju Haitija kao države.
„Čak i pre zemljotresa 2010. godine, 80 odsto javnih službi na Haitiju nije bolo pod kontrolom države.
„Kontrolišu ih neprofitne organizacije, crkve, razvojne banke, i privatni sektor, ali ne država", rekao je u razgovoru za BBC.
U takvoj situaciji obični građani skoro da nemaju uticaja na sopstvenu sudbinu, smatra on.
„Građani mogu da traže odgovornost od njihove vlade, ali ne mogu na odgovornost da pozivaju međunarodne organizacije", objašnjava on.
Haiti je posebno ranjiv na prirodne katastrofe zbog njegovog geografskog položaja.
Zemlja je na putu atlantskih uragana i leži na dve linije raseda, što znači da je seizmička aktivnost vepma velika.
Međutim, neke od najgorih posledica ovih prirodnih katastrofa dodatno su pogoršale ljudske aktivnosti.
Posledice siromaštva i skoro nepostojeće države su krčenje šuma i degradacija životne sredine, što uvećava efekte uragana, dok nesigurna gradnja uveliko povećava broj žrtava i štete od zemljotresa.
Ovoj vrsti katastrofe izloženo je oko 96 odsto od skoro 12 miliona stanovnika Haitija.
Haiti se nalazi na zapadnom delu ostrva Hispanjola, koje deli sa Dominikanskom Republikom.
Teren zemlje je krševit, sa dolinama, a najveći deo stanovništva koncentrisan je na obali.
Svetska banka procenjuje da je 98 odsto šuma na Haitiju posečeno, uglavnom za proizvodnju ogreva i drvenog uglja, što je izazvalo eroziju zemljišta i ekstremnu nestašicu pijaće vode.
Ovakva erozija ne utiče samo na poljoprivredu, već čini Haiti još ranjivijim na uragane i tropske oluje koje povremeno pogađaju zemlju, izazivajući ozbiljne poplave i klizišta.
Uragan Metju je 2016. godine prouzrokovao štetu u vrednosti od 32 odsto bruto domaćeg proizvoda Haitija.
Haiti se nalazi usred velikog sistema geoloških raseda koji su rezultat pomeranja Karipske ploče i ogromne Severnoameričke ploče.
To je izazvalo neke od najrazornijih zemljotresa u poslednje vreme, kao što je onaj jačine stepeni stepeni Rihterove skale koji je potresao zemlju 2010. godine, i u kojem je poginulo 250.000 ljudi. Prema podacima podacima Svetske banke, ovaj zemljotres je načinio štetu od 120 odsto BDP-a Haitija.
Dok se u drugim zemljama sveta, poput Čilea ili Japana, dešavaju zemljotresi slične magnitude ili veće bez istog broja žrtava, jednostavne betonske konstrukcije u gradovima na Haitiju srušile su se kao kule od karata.
Haiti je 2021. godine pogodilo više prirodnih katastrofa: nekoliko dana posle zemljotresa jačine 7,2 stepena Rihterove skale koji je usmrtio oko 2.000 ljudi i uništio 30 odsto južnog poluostrva zemlje, stigla je oluja Grejs, koja je uzrokovala poplave i klizišta.
Stručnjaci upozoravaju da će posledice klimatske krize dodatno pogoršati situaciju u zemlji koja je već unesrećena teškim nedaćama.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
realno
Jole
===
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar