Sve više dece nosi dioptriju

Autor: 021.rs

Projekti

20.09.2022.

09:51 > 10:36

Zahvaljujući prekomernoj upotrebi različite tehnologije, ali i pojedinim drugim faktorima, dioptrija kod dece sve je izraženija.

Foto: Pixabay

Zbog nemogućnosti da vidi, dete može da trpi tegobe, da nazaduje u školi, te da bude u opasnosti u neposrednoj sredini, a naročito u saobraćaju.

Deca nisu najspretnija u objašnjavaju tegoba kompleksnih poput vida, što dodatno otežava pravovremenu dijagnostiku.

Specijalista oftalmologije u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Spomenka Konstantinović kaže da su sistematski, preventivni pregledi koji nisu obavezni, veoma bitni kod dece.

"Naravno, tu su i pregledi nakon što roditelji primete neke probleme kod male dece poput zapinjanja o predmete, žalbi da ne vide, kada se isuviše približavaju da nešto vide, kada se napinju ili žale da ih boli glava".

Kod starije dece se mogu javiti problemi prilikom čitanja, kao i pomenuta glavobolja, zamućenje vida i ostale tegobe koje definitivno, kaže dr Konstantinović, traže da dete pregleda oftalmolog. Pomenuti preventivni pregledi, koji uključuju i vid, savetuju se u određenim uzrastima dece.

"Dete bi trebalo da dođe na redovan sistematski pregled sa tri i po godine, potom sa šest i po godina (u predškolskom uzrastu) i sa 14 godina. Ukoliko se na tim pregledima zaključi da vid nije dobar ili da postoji neko skretanje očiju, odnosno razrokost, onda se dete šalje na specijalistički oftalmološki pregled kod nas", naglašava naša sagovornica.

Ona dodaje da su najčešći problemi u vidu kod dece takozvani poremećaji vidne oštrine - kratkovidost i dalekovidost - astigmatizam. Ovi problemi postaju vidljivi u školskom uzrastu, kaže dr Konstantinović.

"Dete u školi prvi put ima potrebu da nosi naočare budući da se tada javlja prva prava potreba za vidom na daljinu ili na blizinu. To ne znači da refleksivne greške tek tada nastaju - one su postojale i ranije, ali su pojačani i drugačiji zahtevi dece doveli do otkrivanja ovih problema. Uglavnom i roditelji ili neko iz okoline tada primeti da dete otežano vidi i tada dete dođe na pregled", pojašnjava ova novosadska doktorka za 021.

Na pitanje koliko se često dešava da dete ima potrebu, ali ne nosi naočare, dr Konstantinović kaže da je to, nažalost, relativno česta pojava.

"Mozak je tako koncipiran da će dete koje ima nejednaku dioptriju uvek više koristiti ono oko na kojem je dioptrija manja. To znači da će ono drugo oko postati 'lenje oko' i to nikako ne želimo. Takve scenarije lečimo posebnom korekcijom vida prilikom koje maksimalno štedimo oko s većom dioptrijom. To je jako bitno da se ne bi razvila slabovidost. Protiv slabovidosti se borimo tako što dete pravovremeno dođe na pregled i počne da nosi odgovarajuću dioptriju i naočare, ali ta borba ne može večno da se odigrava već samo dok je proces razvoja vida u toku".

To znači da je isuviše kasno za tu borbu ukoliko se slabovidost otkrije tek u 15. godini života mlade osobe.

"Najčešći stav je da se vid razvija do sedme ili osme godine, ali mi smo primetili da dobijamo rezultate i kada lečimo decu uzrasta do 10 godina, barem do određene mere", napominje dr Spomenka Konstantinović za 021.rs.

Ona naglašava da se "minus" dioptrija neće popraviti, ali ni napredovati brže ili sporije u zavisnosti od toga koliko redovno dete nosi naočare.

"Sve zavisi od oštrine vida. Ako dete nosi naočare, vremenom će razviti punu oštrinu svog vida i sa dioptrijom. S druge strane, vidna oštrina se neće razviti u potpunosti ukoliko dete ne nosi naočare. Inače, 'minus' dioptrije su sada sve češće zbog korišćenja mobilnih telefona i druge tehnologije".

Na pitanje 021.rs da li deca mogu da nose sočiva, Konstantinović pojašnjava da postoje deca koja su dobri kandidati za nošenje sočiva.

"Čak i mala deca u nekim slučajevima nose kontaktna sočiva, ali iz medicinskih razloga, ne iz estetskih razloga, kao kod odraslih. Dešava se da s naočarima u nekim slučajevima postižemo slabije rezultate nego sa sočivima budući da je dioptrija nekad kod dece toliko velika i različita na oba oka da nije moguće nositi naočare".

Projekat "Dete mora biti zdravo" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.