Nastavnici fizičkog moraju da budu posvećeni nespretnoj i nesigurnoj deci

Sigurno je da su se vremena promenila, ali je značaj fizičke aktivnosti bitniji nego ikad.

Za 021.rs u fizičkom vaspitanju govori prof. dr Višnja Đorđić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, koja je jedna od profesora koji školuju buduće nastavnike fizičkog.

Naša sagovornica naglašava da kvalitetnog vaspitanja i obrazovanja ne bi bilo bez fizičkog vaspitanja. Cilj ovog predmeta je da, kaže dr Đorđić, doprinese zdravlju i blagostanju školske dece i omladine, a tim se doprinos daje i javnog zdravlju - i zdravstvenom budžetu.
 
"Fizičko ima jedistven položaj u školi. To je jedini predmet gde su učenici u prilici da budu fizički aktivni, da se kreću i da nauče raznovrsne motoričke veštine. Dete će na fizičkom naučiti da pravilno trči, skače, uradi kolut, da se provuče, dodaje i time razvija fizičke sposobnosti. Ono što se često zanemaruje je priprema deteta da kroz časove fizičkog stekne dobru osnovu za aktivan životni stil. Kvalitetno fizičko vaspitanje podrazumeva raznovrsne aktivnosti, da li pojedinačne, u paru, u grupi, podrazumeva saradnju, takmičenja, sprave i rekvizite, a onda se dese svi ciljevi ove nastave - učenici uče o sebi, upoznaju sebe i prihvataju sebe i svoje telo. Na fizičkom su u najvećoj prilici da sarađuju, rešavaju konflikte, pomažu jedni drugima, da prevaziđu strahove", navodi naša sagovornica.
 
Kako dodaje, fizičko vaspitanje može da bude ona jedna aktivnost u školi koja dete zaista obraduje, opusti i kvalitetno izmori.

Ukoliko ste fizičko imali pre mnogo godina u školi, verovatno se sada pitate kakvu nastavu imaju današnja deca. Istorija razvoja fizičkog vaspitanja posmatra se unutar aktuelnih društvenih konteksta, pa je tako fizičko u svojim počecima imalo snažnu utilitarnu svrhu. Nacije su, kaže prof. Đorđić, želele da imaju snažne vojnike, a postojali su i moćni nacionalni gimnastički programi iz kojih su mnogi sistemi nasledili vežbe i sprave - švedske klupe i sanduke, na primer.
 
"Krajem 19. i početkom 20. veka imate globalnu ekspanziju sporta i novi trend, a to je sportizacija fizičkog vaspitanja. U socijalizmu se vraća ideja o snažnoj naciji i razvija se kolektivni duh, vežbanje na komandu, imate jednoobraznu opremu za fizičko, a 'čvrsta ruka' nastavnika fizičkog iz tog vremena dosta se prikazuje i u brojnim domaćim filmovima, na karikaturalan način. Svako vreme donosi neke nove izazove i potrebe, pa danas stremimo ka tome da decu dovedemo u centar pažnje, da shvatimo koje su mu potrebe, mogućnosti, interesovanja, a veća pažnja se stavlja i na zdravlje i zdravstvenu edukaciju - predmet se sada zvanično i zove fizičko i zdravstveno vaspitanje u školskom kurikulumu".
 
Ona navodi još neke od promena u savremenom dobu, pa su tako na časovima deci mnogo interesantnije aktivnosti koje se tiču nekih adrenalinskih i urbanih sportova, fitnes, skejtbording, parkur, "bandži džamp", a s fokusom na fizički izgled, lepotu, balans između tela i duha.
 
"Kada imate u vidu digitalne tehnologije i pandemiju gojaznosti, jasno je da se sve prelama i na savremeno fizičko. Ova nastava jednostavno mora da izađe iz svojih starih oblika i da ponudi deci nešto zanimljivo, korisno i relevantno", navodi ona.
 
Ukoliko neka deca pohađaju muzičku ili baletsku školu, da li je nužno da imaju fizičko vaspitanje budući da očigledno imaju neke uske preferencije? Nauka je usaglašena u stavu da sva deca treba da imaju fizičko vaspitanje, a razlog za to objašnjava profesorka Đurđić.
 
"Međunarodnu povelju o fizičkom vaspitanju, fizičkoj aktivnosti i sportu usvojio je UNESCO još 1978. godine. Pravo na fizičko vaspitanje je prepoznato kao univerzalno ljudsko pravo i mi smo dužni da svoj deci, bez obzira na to u koju školu idu i da li žive na selu, obezbedimo kvalitetno fizičko vaspitanje. Povelja kaže i da smo dužni da deci obezbedimo dobre uslove za nastavu, kvalitetne nastavnike, dakle dobro je što je fizičko obavezni predmet za sve učenike osnovnih i srednjih škola u našoj zemlji jer ono je na taj način dostupno svim učenicima. Za neku decu to je i jedina prilika da budu fizički aktivni, pod stručnim nadzorom. Jako je bitno da časovi fizičkog budu jedno pozitivno iskustvo jer će to uticati na naše kasnije odluke u životu da budemo aktivni", naglašava redovna profesorka na fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja dr Višnja Đorđić.
 
Možda ste bili vrlo uspešni u fizičkom i voleli da igrate između dve vatre, odbojku, fudbal, košarku, da izvodite vežbe, da nosite opremu i trčite za ocenu. Ali da li nastavnik fizičkog nužno mora da vas forsira? Kako on ili ona moraju da pristupe nastavi i vašim sposobnostima, da li je uopšte bitno koliko ste dobri u fizičkom?
 
Naša sagovornica kaže da svaki nastavnik fizičkog mora da voli svoj poziv, a posebno da voli decu i mlade koji stasavaju u ljude. Nastavnik ili nastavnica moraju da budu kompetentni i posvećeni, ne samo talentovanoj deci već svakom detetu u odeljenju.
 
"Posebno moraju da budu posvećeni nespretnoj, nesigurnoj deci. Imperativ je da svako dete nađe aktivnost koju voli i u kojoj je uspešno, te da nastavi da se bavi tim aktivnostima i kad ne bude više imalo fizičko. Ako nastavnik fizičkog ne ispunjava tražene kriterijume da se zadovolji sve navedeno, to će bez sumnje ostaviti posledice na decu. Jako je bitno da nastavnici ohrabruju decu i da budu vrlo fleksibilni, da razumeju da će neka deca radije i bolje obavljati fizičko u trenerci umesto u šortsu jer nam nije cilj da dete sedi na klupi 45 minuta. Ne treba da isterujemo neka pravila koja smo nasledili, a da ih ne preispitamo i pitamo se šta iza njih stoji. Svaki nastavnik, pa i onaj fizičkog vaspitanja, treba da ima autoritet znanja, a ne da se skriva iza autoriteta uloge i svog dnevnika".
 
Šta ukoliko neko dete ima strah od fizičkog i neke vežbe, a govorimo o obaveznom predmetu i oceni koja mora da se unese u dnevnik? Moguće je da ste u detinjstvu razvili neku traumu jer ste bili primorani da se penjete na gredu ili uz uže, a bojite se visine ili ste morali da preskačete kozlić po svaku cenu, a pritom niste baš spremni na to. Pitali smo profesorku Đorđić da li nastavnik sme da forsira dete do granica koje ono ne može da podnese samo zbog ocene u dnevniku i kako se postupa u situaciji kad dete ima strah ili drugu nelagodu.
 
"Postoji pravilnik o ocenjivanju koji izdvaja fizičko vaspitanje, likovnu kulturu i muzičku kulturu u odnosu na sve druge predmete. Ovim pravilnikom se ističe čitav niz pokazatelja uspešnosti dece i koliko su angažovani u nastavi i na nama je da prepoznamo sposobnosti dece i pratimo koliko napreduju u kojoj aktivnosti, pogotovo kad je početni nivo sposobnosti nešto niži. Kada govorimo o motoričkim sposobnostima, trebalo bi da se primenjuje individualni pristup i da se nastavnik pita - da li je za ovo dete ovaj zadatak pretežak? U slučaju da je, recimo, hod po gredi previše za neko dete, ta vežba se prilagođava i dete počinje od ravne linije na terenu, prelazi na švedsku klupu i malo uzvišenje, a na taj način imaće uspešne pokušaje, razviće samopouzdanje i biće bliže cilju. Efekat je identičan jer je cilj te vežbe razvoj ravnoteže. Možda ta deca neće stići do tog cilja, ali ukoliko napreduje, ne gubi samoupozdanje i voli časove fizičkog, to je najbitnije", smatra prof. Đorđić.
 
Naša sagovornica kaže da svoje studente, buduće nastavnike fizičkog, rado pita šta bi menjali u sistemu ukoliko bi imali toliko moć. Trebalo bi, smatra ona, da dovode u pitanje sve u sistemu, pa i ono što su učili na fakultetu i da se ne žale na decu s kojom rade, već da im priđu s puno razumevanja i pedagoškog takta.
 
"Stalno učenje i promena su ključ i, naravno, bez entuzijazma i vrhunskog profesionalizma uspeha ne može da bude. U poslednje vreme stvarno izostaje društvena podrška prosveti, na nivou prepoznavanja važnosti nastavničkog poziva. Česte su neutemeljene kritike i ljudi imaju utisak da se u školama ne radi, da se radi malo ili loše, pod istu kapu idu dobri i manje dobri nastavnici. Treba nam društveni konsenzus da je prosveta bitna, a fizičko vaspitanje se dodatno bori od početaka do danas da dokaže i opravda da je bitno. Takođe, nastavnici ne mogu da rade na način na koji se radilo pre 20 ili 40 godina", zaključuje prof. dr Višnja Đorđić.

Projekat "Dete mora biti zdravo" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Pročitaj još

Sportske aktivnosti važne za pravilan razvoj dece

Gojaznost - ozbiljan problem kod dece

Šta je rani razvoj deteta i zbog čega je bitan?