Kako je objavljeno na portalu
Before after, njena kula, koja je svojevremeno bila mesto proizvodnje prvog računara na prostoru Vojvodine, danas stoji prazna kao svojevrsni podsetnik na industrijsku visinu koju je ovaj grad dostigao i izgubio. Njena ljuštura zapravo u sebi krije mnoge priče koje su nam daleko, kako u vremenskom tako i u vrednosnom smislu.
Otkako je osnovan, davne 1921. godine, Novkabel je kontinuirano rastao i, kao jedini proizvođač kablova u zemlji, bio je važna komponenta u njenoj industriji.
Posle rata Novkabel je imao važnu ulogu u obnovi ruinirane zemlje, u procesu modernizacije našeg društva i privrede, posebno Novog Sada.
Kraj 70-ih i početak 80-ih bili su vrhunac razvoja Novkabela koji je krunisan nagradom AVNOJ-a 1982. za najbolju kompaniju u SFRJ. Ova ogromna moć kompanije dovela je do odluke da se osnuje novi ogranak kompanije "Novkabel elektronika, računari i automatika" (ERA), koja je trebalo da postane osnov razvoja kompanije za naredni vek.
U Novkabel na rad je došao veliki broj broj mladih inženjera, prethodno poslatih na obuke širom sveta, što je rezultiralo proizvodnjom prvih personalnih računara u ovoj kompaniji: ERA 20, ERA 40 i ET-188, koji je koristio IBM komponente, piše Before after.
Tu dolazimo i do priče o upravnoj zgradi Novkabel ERA. Usamljena, stilski i oblikovno među desetinama klasičnih industrijskih hala, svojom arhitekturom kao da najavljuje tektonsku promenu industrije koja će se desiti u narednim decenijama - sirove fabričke hale, zameniće generički kancelarijski prostori bez bučnih mašina.
Iako ova kula arhitekte Milorada Milidragovića, koji je i projektovao i upravnu zgradu EPS-a u Novom Sadu (Elektrovojvodina), nije njegovo niti najznačajne, niti najuspešnije delo, svoj značaj bazira upravo na simboličkom i stvarnom uticaju na ekonomski razvoj Novog Sada, a posebno na razvoj IT industrije.
Ovo je podjednako interesantna i zabrinjavajuća simbolika, jer u Novom Sadu, u kojem se već duže vreme razvija IT sektor, taj isti Novkabel danas više ne postoji. Ta situacija govori o našoj generalnoj boljci - kontinuitetu, ali i ukazuje na neke razlike između današnje IT industrije i tadašnje računarske industrije (u pravom smislu reči industrija).
Ona se ogleda i u tome što je današnja okrenuta "ka spolja" i iako bitna komponenta Novog Sada, od njega je, u određenoj meri, otuđena. Sa druge strane, Novkabel je bio deo grada u pravom smislu te reči, koji je rastao sa Novim Sadom i sa kojim je Novi Sad rastao.
Ceo tekst "Kula Novkabela: Visina koju je Novi Sad jednom dostigao", sa više fotografija ovog jedinstvenog prostora, možete da pročitate na portalu "Before after" klikom OVDE.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 42
Mile
PurgerNS
dijasporac
Vrhunski industrijski proizvod te SFRJ je bio Zastavin yugo, u proizvodnji tog automobila je doslo do integracije mnogih imdustrijskih preduzeca iz SFRJ, limovi su pravljeni u zelezaru u Smederevu, motor i menjac u rakovickom 21.maju, karburator u novosadskoj Pobedi, elektromotori u subotickom Severu, akumulatori u Somboru i Trepci, plasticni delovi u splitskoj Jugoplastici... i rezultat svega je bio karambol automobil ciji delovi su se kvarili i otpadali a celokupan rezultat je katastrofa.
Sva ta industrija koju su komentatori nabrojali postojala je samo zbog zatvorenosti YU trzista i cim su pale carinske barijere za zapadne prozivodjace sve to se raspalo i ugasilo, retke firme iz doba SFRJ su opstale i to samo zahvaljujuci trzistu bivse SFRJ i cenama a ne kvalitetu i izlasku na trziste EU (primeri Gorenje, Podravka, Kras, Jafa, Knjaz). Da je valjala ta drzava i industrija u njoj opstali bi i danas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar