Knjiga o Petrovardinu - ulaznica u "zaboravljenu" istoriju Gradića i njegove okoline
Publikacija "Knjiga o Petrovaradinu" donosi čitaocima zanimljive crtice iz bogate istorije ovog mesta, koje je osim vojne istorije imalo i bogat privredni i kulturni život.
Foto: 021.rs
Iza publikacije stoji uređivački tim koji su činili Sanja Macut, Vladimir Mitrović i istoričar Muzeja Vojvodine Darjuš Samii. Sama knjiga je podeljena na tri celine - prostor, pojave i ljudi u kojima se nalaze priče iz gradskog života Petrovaradina.
Kako kaže Darjuš Samii, Petrovaradin ima izuzetno bogatu i kompleksnu prošlost koja je još uvek nedovoljno istražena.
"Novi Sad je i nastao preko puta Petrovaradina. Pre svega, na tvrđavi imamo tragove praistorijskog čoveka a poznato je da je tu bilo utvrđenje još u rimsko doba i kasnije u srednjem veku, sve do perioda Austro-ugarske monarhije koja je digla tvrđavu", kaže Samii.
Mnogima je prva asocijacija na Petrovaradin upravo tvrđava, a ideja "Knjige o Petrovardinu" je da čitaocima približi istoriju samog grada - njegov razvoj i ambijent.
"Gradić je imao razvijenu zanatsku privredu u početku. Kasnije je tu bio, recimo i veli broj fotografa, u gradiću, zbog potreba vojske. Početkom 20. veka tu je bilo više od deset foto-studija. Poznati novosadski fotografi su otvarali svoje podružnice i ispostave u Gradiću. Bilo je razvijeno ugostiteljstvo, bilo je nekoliko restorana i kantina, dvorskih sala sa muzikom. Van Gradića, izvan kapija, koje su odvajale gradski deo od seoskog dela Petrovaradina, bila su domaćinstva koja su imala okućnice i koja su se bavila poljoprivredom i oni su snabdevali vojsku", objašnjava Samii.
U okolini naselja, u Majuru, bilo je, izuzetno razvijeno vinogradarstvo. Petrovaradin pre nekih 100-150 godina u ovoj grani nije ni malo zaostajao za, na primer, Sremskim Karlovcima. Danas je to iščezlo.
Veliki deo istorije Petrovardina čine i verski objekti, koji su uglavnom sačuvani. Kako se u tvrđavi nalazila Austrijska vojska, najprisutniji je pečar katoličke crkve.
"Tu su osnovana dva samostana - franjevački i jezuitski. Danas su ti objekti sačuvani. Franjevački samostan je pretvoren u vojnu bolnicu, jezuitski je napušten, a crkva Svetog Jurja je deo tog samostana. Imamo i dve katoličke crkve u Majuru. Pored vojne bolnice, podignuta je i crkva za potrebe vojnika. Kad se povećao udeo srpskog stanovništva i vojnika u vojsci, onda je za njihove potrebe podignuta i pravoslavna crkva, koja ima burnu istoriju", kaže Samii za 021.rs.
Ono što je velika prednost Petrovaradina je činjenica da je urbano jezgro Gradića sačuvano u potpunosti, što je, smatra Samii, značajno i za Novi Sad.
"Ta urbana struktura je značajna zbog kontinuiteta, da bi samo videli kako je izgledao život pre 200 i više godina. Kuće u Gradiću su, uglavnom, građene krajem 18. i početkom 19. veka. Tu ima i zgrada koja su bogatije ukrašene, u kojima su živeli visoki vojni činovnici i po tome možemo da vidimo kakav se život vodio. Te porodice su se kroz vreme i promene država raseljavale. Bilo bi drugačije da su to ostali potomci tih generala, onda bi imali i njihova odlikovanja i hronike, fotografije ali i još neke stavri koji bi pomagale da bolje poznajemo Petrovaradin", kaže naš sagovornik.
Ovaj deo grada već privlači brojne turiste, a bolje prezentovanje njegove istorije bi samo povećalo atraktivnost Petrovaradina kao destinacije.
"Turisti kad dođu nije dovoljno da se govori samo da je to stari deo grada , oni će želeti da znaju ko je to živeo, kako je živeo, koje su značajne ličnosti tu bile, a Petrovaradin ima tu puno toga da ispriča", zaključuje Samii.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 3
Marko
warad
srđan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar