Nezaboravna Zilahijeva lekcija
Nekako s proleća 1972. Pavle Janković Šole, urednik u Radiju Novi Sad, dobio je zadatak da sadržaj i formu programa gradske hronike osavremeni.
Foto: 021.rs
Inspirativne novosti, generalno posmatrano, stizale su sa obe strane Atlantika, a podrazumevale su mnogo više živog, takozvanog kontakt programa, uz plasiranje novih novinarskih imena, sa punim autorskim identitetom.
Šole, po vokaciji dečiji pesnik i pisac, otac šestoro dece, odlučio je da, relativno veteranski sastav redakcije, "podetinji". Uz Veru Šoti i mene tek nekoliko meseci zaposlene, stizali su, dan za danom, sedmicom za sedmicom, honorarci: Jelena Boškov, Jasna Rajić, Lela Petrović (Cvetković), Zaga Obućina (Radović), Anđa Bjelajac, Teda Razumenić (Peričin), Nevena Vrsajkov, Laza Ludoški, Mita Đurđev, Caka Karadžić, Dule Komadinović...
Gotovo svi sa fakultetskim diplomama, ili na samom kraju studiranja, uleteli smo - predvođeni neverovatnim Šoletovim entuzijazmom - u višegodišnju avanturu osvajanja potpuno nepoznatog i novog medijskog prostora.
Ključno, po mom doživljaju makar, beše njegovo insistiranje da svako od nas redakciju prihvati kao drugi dom, a sve njene članove kao delove mnogobrojne porodice. I uspeo je: onaj ko nije bio na zadatku, ili nije radio na svom prilogu, bio je prisutan u zajedničkom prostoru. Makar kao partner za kafenisanje, zajedničko pušenje, analiziranje programa... benigno ogovaranje. Svaki bitan datum ili događaj, dakle rođendani, diplomiranje, ženidbe, udadbe, rođenja dece zajednički smo obeležavali i proslavljali. Iskreno i drugarski.
Gotovo dve decenije docnije, nešto slično sam doživeo u redakciji Trećeg programa Televizije Novi Sad. Samo dva puta. Tada i nikada više u poluvekovnoj novinarsko praksi. Ističem to, budući da je moj profesor na FPN, jedinstveni i neponovljivi Sergije Lukač, spremajući nas za predstojeći životni i profesionalni izazov, često ponavljao da je redakcija srce novinarstva.
Tu je, po dragom Profi, sve počinjalo, ali se, nažalost, i okončavalo. (Vidim poluironičan osmeh na licu aktuelnih žurnalista. Kao, kakva redakcija, ja i moj kompjuter, ja i moj snimatelj, ja i moj telefon... ja, ja, ja. OK, novo vreme. Svako ima pravo na sopstvene zablude.)
Znam da će zazvučati smešno, budući kakav je tehnološki cunami zapljusnuo savremeno novinarstvo, ali ono što je Šole sa nama i za nas činio, beše takođe neočekivani cunami novosti i drugosti. Recimo, tih godina je u Radiju važilo striktno pravilo, zapovest zapravo, da pred mikrofon mogu samo spikeri.
Iskusni novinari, sa deset i više godina staža, mogli su u magnetofon da pročitaju tekst za svoje priloge ili da urade intervjue. Šole je činio sve supotno: svi pred mikrofon, makar prvog dana bili u redakciji, javljanje uživo telefonom u program kada god je to tehnički bilo moguće. Sami smo snimali svoje priloge, a uskoro i montirali. Posebna smelost je bila njegova odluka da se u komunikaciji sa slušaocima ili gostima, ukine starostavno "mi" i zameni ga suvernim "ja". Revolucija!
Gotovo svi iz te nabrojane ekipe, "Klase 72.", ostvarili su impresivne karijere u Radiju ili nekom drugom mediju i, doslovce, posvetili život profesiji. Vesnici nastupajućeg "novog" novosadskog, a bome i jugoslovenskog, žurnalizma.
Te 1972. u Novom Sadu je sniman film "Samrtno proleće" u jugoslovensko-špansko-američkoj koprodukciji. Scenario je napisao, oslanjajući se na svoj istoimeni roman, svetski čuveni Lajoš Zilahi.
Osim toga što je bio jedan od vodećih mađarskih pisaca, Zilahi je odista bio vlasnik biografije za film: ratnik i humanista, antifašista i antikomunista, pisac, advokat, novinar, vlasnik filmske kuće... U svojoj zemlji nagrađivan, pa proganjan, u Americi emigrant, u Novom Sadu privremeni stanovnik, u kojem je i preminuo (1974.).
Jednog dana Šole mi reče da sutra, u prestižnom novosadskom hotelu Park, imam zakazan intervju sa Zilahijem. Opaaa! U zakazano vreme dočekao me živahni gospodin, blagog i dobronamernog pogleda, "tek" zakoračio u devetu godinu života. Uključim magnetofon i krenem sa pitanjima tipa kako ste, da li posećujete filmski set, da li ste zadovoljni sa radom ekipe, sviđa li vam se domaća hrana... bla bla bla... sve u tom poluidiotskom smislu.
Sluša me čuveni pisac i u jednom trenutku me upita da li bih želeo da ozbiljno razgovaramo o literaturi. Naravno, promucao sam, a starina Zilahi uze blokčić i na engleskom jeziku, na kojem smo razgovarali, napiše nekoliko pitanja: stanje u evropskoj literaturi, kriza sa kojima se suočava savremeni svet, angažman intelektulaca... Obavimo razgovor, koji je već sutradan objavljen. Dobio sam pregršt komplimenata od starijih kolega, u redakciji se govorilo o težini i ozbiljnosti razgovora... Vau!
Moja mala prevara, velika tajna i dobijena lekcija od slavnog pisca: za sva vremena sam tada naučio da je priprema za razgovor, ali i za druge novinarske forme više ili manje, neizostavni, zapravo, ključni deo. Kao u sportu: onoliko koliko se kvalitetno pripremaš, zavise i rezultati na takmičenjima. Jasno i nezaboravno. Meni, makar.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.