Spomenik "Sloboda" više od sedamdeset godina dominira jednim od najviših tačaka Fruške gore, na Iriškom vencu.
Foto: 021.rs
Otkriven 7. jula 1951. godine na desetu godišnjicu ustanka Srbije, spomenik je vremenom postao ne samo simbol antifašizma u Vojvodini, Srbiji i prostora bivše Jugoslavije, nego i jedno od omiljenih lokacija za izletnike i posetioce Fruške gore.
Spomenik se nalazi na Iriškom vencu, na visini od oko 450 metara, nedaleko od ranije sagrađenog planinarskog doma. Očigledno je bilo da su tadašnje vlasti želele da daju jasnu poruku javnosti postavljanjem jednog dominantnog obeležja na ovoj loakciji.
Zvanično, spomenik je podignut u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilačke borbe naroda Vojvodine protiv fašizma. Fruška gora je tokom Drugog svetskog rata bila najveće stecište partizana i u ovim krajevima je 1941. godine oformljen Fruškogorski partizanski odred.
Spomenikom dominira visoki obelisk na čijem se vrhu nalazi predstava žene – oličenje slobode – sa visoko podignutim rukama kao gest kojim se poziva na oružani ustanak. Na postolju iz koga se uzdiže obelisk nalazi se grupa naoružanih partizana.
Šest figura - od kojih jedna žena, prikazuju se u naglašenom pokretu i svojim istaknutim dimenzijama (visoke su oko tri metra), naglašavaju heroizam i neposredno učešće različitih pojedinaca u narodnooslobodilačkoj borbi. Na bočnim stranama spomenika nalaze se bronzani reljefi sa prikazima stradanja, otpora i borbe. Obelisk i prateći zidovi su izgrađeni od krečnjačkog kamena sa Fruške gore.
Kao što smo spomenuli, lokacija je sa razlogom odabrana kako bi se obelisk, simbol slobode i otpora, mogao videti sa prilaza Iriškom vencu.
Ovo je ne samo najveći spomenik na Fruškoj gori, nego jedan od najvećih u Srbiji.
Autor spomenika je vajar Sreten Stojanović (1898-1960) i ovo je bilo jedno od njegovih poslednjih dela. Njegov brat je bio dr Mladen Stojanović, narodni heroj koji je nastradao u narodnooslobodilačkoj borbi 1942. godine.
"Najteže je biti svoj. Naša revolucija je bila originalna, pa i naša umetnost mora to biti. To mnoge zbunjuje. Lakše je ugledati se, podražavati, lakše je raditi po utvrđenim pravilima i šablonima. Mi moramo tražiti svoj karakter, karakter naše zemlje i naših ljudi. Ničeg slatkog, ničeg afektiranog i lažnog, ništa tuđe, ništa banalno, ništa drečavo. Naš čovek je grub i sirov, ali plemenit. I on razume umetnost. Samo, jednostavnost u prvom redu. I ko od nas bude najviše svoj i unese najviše toga našeg, daće i najveći prilog revoluciji. I umetnosti!", rekao je Sreten Stojanović u razgovoru za zagrebački list "Borba" 1952. godine, godinu dana nakon otkrivanja spomenika.
Celo spomen obeležje je urađeno u tada vladajućem maniru socijalističkog realizma.
"Spomen-obeležje je podignuto i kao pandan spomen-obeležju jedinicama Crvene armije koje se nalazi na obali Dunava, u Batini u Hrvatskoj. Namera je bila da se, usled sukoba Jugoslavije sa Informbiroom, obeleži i veličina autentičnosti jugoslovenske revolucije. Spomenik kulture značajan je kao autorsko ostvarenje vajara Sretena Stojanovića, kao i zbog izuzetnih umetničkih vrednosti i snažne simbolike koja nadrasta ideološke okvire i nosi univerzalno značenje pobune i pobede potlačenog naroda nad osvajačima. Svrstava se u izuzetna dela monumentalne spomeničke plastike u Srbiji i predstavlja jedno od reprezentativnijih ostvarenja socijalističkog realizma u Srbiji", navodi se u opisu spomenika koje je dato prilikom njegovog proglašenja spomenikom kulture.
Pokraj kompleksa se nalazi park sa četinarima i pešačkom stazom dugom 850 metara, koja ima edukativne table kako bi se posetioci mogli upoznati sa biljnim i životinjskim svetom, a u blizini je i restoran.
U vreme Jugoslavije, spomenik i površina parka su temeljnije održavani, a onda su usledile godine nemaštine i nebrige. Nakon što su ukradeni i bronzani reljefi, država je uložila sredstva u obnovu spomenika i vraćen mu je nekadašnji sjaj, a rekonstruisan je i plato koji ima oko 2.000 kvadrata.
Međutim, deo posetilaca i dalje ume da se ponaša neodgovorno. To se najbolje videlo 1. maja 2022. godine, kada je grupa izletnika na delu spomenika palila vatru i pekla prase, što je bio vrhunac nepoštovanja jer je i ranije bilo slučajeva da neodgovorni pojedinci jedu i ostavljaju smeće na prostoru spomenika.
Iz Novog Sada se do spomenika stiže putem za oko 15 do 20 minuta lagane vožnje.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
Čitam komentare pojedinaca i ne verujem. Pre dva dana sam došao iz Slovenije. U Ljubljani, na ulazu u Ljubljanski stari grad nalazi se ploča sa imenima partizana koji su poginuli, i okačen je svež venčić sa zastavom. Isto tako možete i na Vrhniki da vidite, kao i na ulazu u Postojnsku jamu gde piše da su partizani uništili zalihe goriva koje su okupatori čuvali u jami. Sve table su održavane.
Slovenci se ne stide svoje istorije. Te table su počast poginulima koji su se borili za slobodu, nisu počast režimu bio on dobar ili ne.
A mi od 90ih falsifikujemo sopstvenu istoriju, izmišljamo koještarije, sve u službi jeftinog nacionalizma. Kada je svima odgovaralo, svi su bili u KPJ, kada je komunizam propao, svi se naprasno diče nekim četničkim poreklom, slavljenjem slave i Božića u tajnosti...
Brišemo i uništavamo sopstvenu istoriju i zbog toga je stalno ponavljamo.
iz porodice sam boraca narodno oslobodilačke borbe.
Par činjenica na tvoj komentar: "selo u Bosni" nikako nije mogla da spali Princ Eugen divizija jer je ona bila sastavljena od banatskih folksdojčera koji su ordinirali isključivo po Banatu. U bosni si imao ustaše i "handžar" (Waffen-Gebirgs) diviziju.
Krivili mi pripadnike Princ Eugen divizije ili ne, činjenica je da među njima nije bilo dobrovoljaca već su pod prisilom i geslom "Vaterland" radili to što su radili.
Taj rat je završen.
Naše je da oprostimo i da se sećamo ŽRTVI, ne zločinaca.
Ako smo hrišćani...
Citam Vas komentar i razmisljam.
Mozda ste u pravu, mozda je to moglo pametnije uz manje zrtve sa nase strane. Medjutim , kada Vam odvedu strica, tatu , brata ,sestru isti ti kolaboracionisti ,kada postanete sluga nekog osvajaca u Vama se rodja mrznja, bunt, ljudskost i patriotizam i onda na to gledate drugim ocima. Gradjanski rat 90tih i NATO agresija 99te su samo potvrdile da taj osecaj nikada nece prestati makar dobili stan za 1 dinar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
.jpg)
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 15
Nomad
Slovenci se ne stide svoje istorije. Te table su počast poginulima koji su se borili za slobodu, nisu počast režimu bio on dobar ili ne.
A mi od 90ih falsifikujemo sopstvenu istoriju, izmišljamo koještarije, sve u službi jeftinog nacionalizma. Kada je svima odgovaralo, svi su bili u KPJ, kada je komunizam propao, svi se naprasno diče nekim četničkim poreklom, slavljenjem slave i Božića u tajnosti...
Brišemo i uništavamo sopstvenu istoriju i zbog toga je stalno ponavljamo.
Milan NS
Par činjenica na tvoj komentar: "selo u Bosni" nikako nije mogla da spali Princ Eugen divizija jer je ona bila sastavljena od banatskih folksdojčera koji su ordinirali isključivo po Banatu. U bosni si imao ustaše i "handžar" (Waffen-Gebirgs) diviziju.
Krivili mi pripadnike Princ Eugen divizije ili ne, činjenica je da među njima nije bilo dobrovoljaca već su pod prisilom i geslom "Vaterland" radili to što su radili.
Taj rat je završen.
Naše je da oprostimo i da se sećamo ŽRTVI, ne zločinaca.
Ako smo hrišćani...
@tuzno
Mozda ste u pravu, mozda je to moglo pametnije uz manje zrtve sa nase strane. Medjutim , kada Vam odvedu strica, tatu , brata ,sestru isti ti kolaboracionisti ,kada postanete sluga nekog osvajaca u Vama se rodja mrznja, bunt, ljudskost i patriotizam i onda na to gledate drugim ocima. Gradjanski rat 90tih i NATO agresija 99te su samo potvrdile da taj osecaj nikada nece prestati makar dobili stan za 1 dinar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar