FOTO: Novi Sad je čekao četiri decenije da se postavi bista posvećena velikom naučniku

Već čitav vek Pasterov zavod je važna zdravstvena ustanova u Novom Sadu. Ovaj kompleks je spomenik kulture, a njegov važan deo čini i bista Luja Pastera.
FOTO: Novi Sad je čekao četiri decenije da se postavi bista posvećena velikom naučniku
Foto: 021.rs
Ovaj proslavljeni naučnik ima čast da bude među malobrojnim strancima koji imaju svoje spomen-obeležje u vojvođanskoj prestonici.
 
Međutim, postavljanje biste u čast naučnika se bilo poprilično odužilo. Čak četiri decenije.
Kako je sve počelo?
 
Paster je svojim višegodišnjim naučnim radom zaslužan za niz dostignuća koja su doprinela suzbijanju mnogih bolesti i spasila milione života. Od izučavanja bakterija, preko pasterizacije, do vakcina protiv besnila i antraksa. 
 
Besnilo je bilo razlog da se u Novom Sadu nakon Prvog svetskog rata osnuje Pasterov zavod.
U to vreme je od besnila umiralo godišnje na desetine ljudi i desetine hiljada domaćih životinja, kao i divljači, tako da je rad na proizvodnji domaće vakcine bio važan. U tome su najviše svoj doprinos dali Pasterov zavod i njen prvi upravnik Adolf Hempt (1874-1943).
 
Vakcina se potom koristila decenijama, ne samo u Jugoslaviji, nego i u drugim zemljama. Vakcina koja se pojavila dvadesetih godina prošlog veka dovela je do toga da se, ako se izuzme period Drugog svetskog rata i nekoliko godina posle tog sukoba, besnilo gotovo u potpunosti suzbije. Kasnije je Pasterov zavod napravio i nove verzije koje su se takođe pokazale uspešnim.
 
Sve ovo naravno ne bi bilo moguće bez prethodnih naučnih uspeha Luja Pastera, tako da je Hempt predložio da se francuskom naučniku postavi spomen-obeležje.
 
Kako je zabeleženo u dokumentima, Uprava zavoda je tada osnovala fond za podizanje Pasterove biste, u kojem su se nekoliko godina prikupljali dobrovoljni prilozi obično od 10 do 20 dinara. Fond je potom 1931. sklopio ugovor sa vajarom Miloradom Jovanovićem iz Sremske Mitrovice o izradi biste za 9.000 dinara.
 
Iako je bista završena već 1932. godine, do njenog postavljanja nije došla. Hempt se razboleo 1931. godine, zbog čega je bio na dužem bolovanju, a ubrzo je otišao u penziju. S obzirom na to da Pasterov zavod tada nije bio samostalna ustanova, već Antirabično odeljenje Higijenskog zavoda, koji je takođe organizovao dr Hempt, došlo je do toga da bista nije opstavljena. 
 
 
U istorijskim spisima ne mogu se utvrditi jasni razlozi za to da bista ne bude postavljena čak četiri decenije tokom kojih se nalazila uglavnom u magacinu. Tokom tih godina dogodilo se mnogo toga, Drugi svetski rat, promena društvenog sistema, reorganizacija zdravstva, uz neprestanu borbu na suzbijanju besnila. Možda bista, jednostavno, nije bila prioritet, premda je bila izrađena i čekala svoj dan.
 
Taj dan dočekala je 1971. godine, prilikom obeležavanja pola veka rada Pasterovog zavoda. Postavljena je ispred glavne zavodske zgrade, ali je osam godina kasnije sklonjena, da bi potom 1986. bila vraćena na isto mesto, na kom je i danas.
 
Konačno, 1997. godine predloženo je da kompleks Pasterovog zavoda bude proglašen za spomenik kulture. Vlada Srbije je tu odluku donela 2001. godine. 
 
Osim zavoda, kompleks čine i drvena kuća od tzv. "Dekerovih baraka", koje su bile deo ratne reparacije posle Prvog svetskog rata od Nemačke. U toj kući je živeo dr Hempt sa porodicom, a tu se takođe nalazi i spomenik Pasteru. Dodajmo da je u međuvremenu postavljen i spomenik lekaru Milovanu Jovanoviću Batutu.
Sama bista od bronze je dimenzija 76/33/62 cm i nalazi se na postamentu od crnog granita dimenzija 142/40/50 cm.
 
Lik Pastera je verovatno urađen na osnovu fotografije iz 1893. godine, koju je napravio Pjer Petij. Ta fotografija se i danas nalazi u Novom Sadu, pošto ju je dr Hempt doneo iz Pariza 1927. godine, zajedno sa slikom, tj. uljem na platnu koje je oslikano na osnovu Petijeve fotografije. 
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • kum pantela

    10.11.2023 18:27
    A koliko jos da se ceka za filter otpadnih voda u Dunav?
    Mislim jel tradicija taj smrad ili neka turisticka atrakcija... inace kako bi ostao
  • Душан Лалошевић

    17.08.2023 09:33
    Леп текст о Пастеру
    Г. Богосављевић је написао леп текст на 021. Др Адолф Хемпт је рођени новосађанин, крштен у Реформатској цркви 1886, када је имао 12 година, завршио гимназију у Сарајеву и медицину у Грацу, највеће откриће стабилне и мртве вакцине против беснила остварио у Пастеровом заводу у Новом Саду, чији је непосредни оснивач и први директор захваљујући врло напредној здравственој политици Краљевине СХС, као пензионер за време окупације враћен за директора и сачувао новосадски завод а укинут је Пастеров завод у Будимпешти. После ослобођења Мађарска никад није обновила Пастеров завод, јер кад се једном нека тако специјализована установа укине, тешко ће се обновити. Зато ни једна од наследница СФРЈ нема Пастеровог завода, јер је новосадски био једини активан после 1928. Хемпт се изјашњавао као "Немац фламанског порекла", јер му је отац пореклом из Белгије, са француског говорног подручја, а мајка Марија Мађарица из Будимпеште, обоје сахрањени за време 1. св. рата на гробљу у Лукавцу (БиХ), где је др Хемпт био општински лекар за време Аустоугарске. Од свих новосадских лекара једино његово име знам значајно за целокупну историју медицине, што је требало да посведочи серијал "Војвођани који су задивили свет" који је финансирао Покр. секретаријат за културу.
  • Anoniman

    15.08.2023 08:08
    Dobro je
    bila je čak ideja da se restoran Pera Ždera prebaci u kuću dr Hempta, sve bilo dogovoreno…izrenovirano sve do kraja. Ali hvala Bogu ništa od toga nije bilo. Vlasnik i dan danas kuka i priča kako su ga namestili

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.