Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms

Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Postoje i pisani tragovi o tome kako su Novosađani ili barem tadašnja novosadska štampa, videli Štrand.
 
Tako se u izdanju čuvene "Zastave" od 28. maja 1924. godine najavljuje otvaranje nove sezone na popularnom kupalištu.
Ukazuje se na to da je uprava "investirala ogromne svote da ove godine Štrand potpuno odgovori svojim zadacima i da služi kao letnji Novi Sad u potpunom smislu reči". 
 
"Svečano otvaranje će biti 1. juna uz vojnu muziku. Publici će stajati na raspoloženju sve potrebne instrukcije kao: bavari, bifei, restoran, berbernica, športsko igralište, veliki broj čamaca, a predviđeno je podizanje jedne velike prijemne radiotelefonske stanice, proviđenje megafonima, tako da će publika ležeći na pesku moći da sluša koncerte iz Pariza, Londona, Milana, Nice, Berlina itd. i da sluša sve važnije događaje ovog momenta, kada se jave sa svih svetskih stanica", navodi se u ovoj vesti.
Dodaje se i da će veliki drvoredi publici pružati dovoljno hlada, te da je "uprava nastojala da pruži publici maksimum komfora". Tu su i famozne kabine, trčika, trafike, a bile su i predviđene tri velike zabave - jedna na Vidovdan, te po jedna u julu i avgustu.
 
"Novosađani će ove sezone imati jedno veoma ugodno utočište od velikih sunčanih zrakova", napisano je u vesti objavljeno pre jednog veka.
 
 
Ipak, nije se uvek tako pohvalno pisalo o ovom kupalištu. Godine 1920. objavljena je crtica pod naslovom "Život na novosadskom strandu".
 
"Od kako je vreme postalo toplo, štaviše neizdržljivo, život na novosadskom strandu neobično je živahan. Skoro celo građanstvo Novog Sada izlazi na strand, gde nalazi razne razonode i prijatno provodi nesnošljive letnje dane. No ipak izgleda da društvo koje vodi brigu o strandu, ne obraća dovoljno pažnje na sve, te su interesi publike često sasvim zanemareni. Da spomenemo samo ovo: konjska železnica je preterano skupa, pesak nije kao prošlih godina uzoran, a da i ne govorimo o bifeu, čiji vlasnik se uobrazio da za jednu letnju sezonu, dva-tri meseca, mora postati milioner. Jer skupoća u bifeu je više nego preterana. A i publika greši, kada svaku cenu, bila ona kako visoka, bez tužbe plaća", piše u "Zastavi".
 
  
 
U tekstu iz 1921. koji potpisuje ni manje ni više nego Šerlok Holms, piše se i kabinama, želji mnogih Novosađana i privilegiji malobrojnih. 
 
"Letnja žega je već nastupila. Srpska Atina imaće prilike da uživa na obali dunavskoj lepotu prirode kupanjem i sunčanjem. Za kabine je prava gužva svako se otima otima da dobije kabinu... Istina je da će samo bogati stalež uzeti kabinu jer njima nije ništa 1000-3000 kruna! Ali šta će činovnik, radenik, koji jedva može da izdržava porodicu? Zar se može dozvoliti tako što, da se jedna kabina po 3000 kruna izdaje a zatim dolaze još razne takse za muziku i još tri-četiri takse", piše Šerlok Holms u "Zastavi".
Iz tekstova "Zastave" saznajemo, na primer, da su jedne godine kabine izdate dotadašnjim zakupcima, ali pod novim uslovima, od kojih je jedan bio da oni izgrade kupatilo za sirotinju.
 
U broju "Zastave" iz jula 1920. nailazimo i na temu "ljubavi u slobodi". Štrand se pokazao kao mesto za ljubav.
 
"Od kako vlada velika oskudica u stanovima, a vreme se prolepšalo, mladi ljubavni parovi prinuđeni su da svoje sastanke prenesu u slobodnu prirodu. Oni shvaćaju stvar vrlo moderno i praktično, ne ustručavaju se od ničeg i izlivaju slobodno svoje osećaje. Premda u njihovom nastojanju ima mnogo čovečanskog, policija je prinuđena da u odbrani morala sprečava ove sastanke. Jedan slučaj, koji se desio usred belog dana dokazuje da se neki ljudi baš ničega ne stide. Najobljubljenija mesta su im: tzv. "promenada" i park kod arteskog kupatila, a naš "štrand" - slobodno smemo reći - upravo prednjači u ovom pogledu", zaključuje se u ovom tekstu.
  • Cvele

    21.06.2024 09:55
    Strand
    I pre 100 godina je strand bio skup
  • Potomak

    20.06.2024 13:25
    Za istoričara
    Moju baku su okupatori odveli na Štrand, igrom slučaja je preživela. Nije volela da priča o tome ali nas je sve posle vodila na kupanje i dočekala duboku starost na “špicu”… život je išao dalje. :)
  • Sramotan čin

    19.06.2024 22:27
    Vandalizma
    Je što ignorišete činjenicu da je Novosadska racija izvršena na glavnom ulazu u Štrand, i da to mesto stradanja treba da bude obeleženo kao u celom civilizovanom svetu.. A ne kao što je slučaj sad

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.