Rade Končar uzvraća udarac: Gde je antifašizam danas

Novogodišnji ukrasi, frižideri za sladoled i prodavci pečenog kestenja u Knez Mihailovoj ulici dobili su neobične kolege.

Po najpoznatijoj pešačkoj zoni u Beogradu raštrkala se - bodljikava žica.

I ne samo ona, tu je i gomila crvenih stop znakova.

Nekoliko zamišljenih Beograđana, sa glavom u oblacima i na autopilotu, prekasno je zakočilo, pa su hodom kao po jajima nekako uspeli da se izvuku.

Da su malo obratili pažnju videli bi da na znakovima na nekoliko jezika piše „Stop fašizmu".

Reč je o protestu „Kristalna noć i bodljikava žica - trajni beleg Evrope", organizovanom povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma.

Organizatori su Savez antifašista Srbije, Žene u crnom, Autonomni ženski centar i Inicijativa mladih za ljudska prava.

Žica

Četrdesetak ljudi okupilo se ispred nekadašnjeg „Ruskog cara" u pratnji desetak plavih uniformi.

U rukama drže veliki crni transparent sa pitanjem „Da li su ovo simboli Evrope", ispod kojeg su dve slike.

Levo je crno-bela fotografija iz „Kristalne noći", a desno migranti uz natpis „Evropa danas".

Glavni akteri obe fotografije su ljudi i bodljikava žica.

„Ovim protestom želimo da istaknemo stvari na koje ne smemo da ostanemo nemi", kaže za BBC na srpskom Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

„Cilj je da podsetimo na strašne stvari iz prošlosti, ali i da opomenemo na ono što bi moglo da se dogodi u budućnosti, a protiv čega se već dugo civilizacijski borimo".

Kako kaže, zbog toga je tu žica koja simbolizuje mučenje i zatvaranje svega što je drugačije.

„Na granici sa Mađarskom danas opet imamo bodljikave žice - to u 2018. godini nije prihvatljivo", ističe ona.

Tokom performansa aktivistkinje su makazama isekle bodljikavu žicu.

Nerešena ubistva ujedinila podeljenu Bosnu

'Žene u crnom' neumorno protiv rata

Borba za novobeogradsku teretanu - građani brane šipke

Bela ćao, ćao, ćao

Među okupljenima na protestu bila je i 76-godišnja Gabrijela Roseti iz Italije.

„Mislim da su antifašističke vrednosti u Evropi sve slabije i manje vidljive. Suočavamo se sa pretnjom", navodi Roseti za BBC.

„Desnica prelazi u vođstvo, tako da u Italiji imamo veoma opasnu situaciju. Oni migrante koriste kao izgovor da proguraju desničarsku politiku i podstiču rasizam, pa ljudi misle da sve što je loše dolazi od migranata".

Prema njenim rečima, to sve ukazuje da „ono što se dogodilo pre 80 godina nije potpuno nestalo".

Iako ima 76 godina i dalje je veoma aktivna.

U Beograd je delom došla samo da bi pružima podršku na protestu.

„Nemam još mnogo vremena", kaže uz osmeh. „Ne želim da odustanem".

Rade Končar

U kakvom je položaju antifašizam u regionu pokazuje i vest da je Rade Končar u Splitu uspeo da povredi jednog muškarca.

Šezdesetpetogodišnji Ante Ljubičić srušio je u sredu Končarevu bistu.

Međutim, Končar je odlučio da Ljubičiću padne na nogu, polomi je i pošalje ga u bolnicu.

Srpski i hrvatski internet se dosta zabavio time, navodeći da narodni heroj više od 70 godina nakon smrti i dalje zadaje muke fašistima.

Končara su 1942. godine zarobili i streljali italijanski fašisti.

„Čak i takve neke smešne situacije mogu da se iskoriste da se pošalje ozbiljna i važna poruka, a upravo se to desilo u Hrvatskoj", kaže Todorović.

„Ako neko nije i znao ko je Rade Končar, verujem da su mnogi kucali njegovo ime u Guglu nakon toga".

Ljubičić je za hrvatske medije izjavio da je učestvovao u ratovima devedesetih i da je odlikovan medaljom zbog učešća u akciji „Oluja".

"Ma ni ne poznajem čoveka, možda je bio odličan. Lično, protiv njega i porodice nemam ništa, ali ne volim komuniste, partizane i Srbe. Narodne heroje isto ne volim. Nikada to nisam voleo", rekao je Ljubičić.

Isto svuda u regionu

Staša Zajović iz „Žena u crnom" kaže da se isti obrasci primenjuju u Hrvatskoj i Srbiji, kao i da je „fašizacija ovih prostora uznapredovala".

„Ne samo što su antifašističke vrednosti potpuno zatrte, već se poništava čitavo antifašističko nasleđe i kao antifašisti se slave oni koji su bili kvislinzi i ratni zločinci", izjavila je Zajović za BBC na srpskom.

Kako kaže, nije reč samo o negiranju zločina, već o reviziji sudskih presuda i činjenica.

„U istorijskim udžbenicima nema ni pomena o antifašističkom nasleđu, a izjednačavanje partizanskog i fašističkog pokreta je sramno", navodi ona.

„Jugoslavija je tada bila na strani pobednika koji su oslobodili Evropu od nacizma, ali fašizam nikada nije dovoljno odstranjen sa tla Evrope.

„To se vidi sada po progonu izbeglica".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk