Osuđeni ratni zločinci sve su aktivniji u javnom životu Srbije, ali i drugih zemalja Balkana - Hrvatske, Kosova i Bosne.
Ratni dnevnik generala Nebojše Pavkovića, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine na Kosovu i trenutno je na izdržavanju kazne, objavio je i promovisao medija centar srpskog Ministarstva odbrane prošlog meseca.
Još jedan osuđenik za ratne zločine Veselin Šljinančanin je pre godinu dana govorio na tribini Srpske napredne stranke u Beškoj, a pre samo nedelju dana u jednom srpskom tabloidu na naslovnoj strani komentarisao je: „Moramo biti spremni za novi rat", kao i „Albanci i Hrvati spremaju udar na Srbe".
Koliko je legalno, a koliko moralno da osuđenici za teške zločine izdaju knjige, drže predavanja na fakultetu ili budu aktivni članovi stranaka - javnost je podeljena.
„Treba razgraničiti šta je legalno, a šta moralno, kada je aktivizam osuđenih ratnih zločinaca u pitanju", objašnjava Jasna Dragović-Soso, šef katedre za politiku i međunarodne odnose na Fakultetu Goldsmits u Londonu za BBC.
„Sa legalne strane, oni su odslužili svoju kaznu i imaju ljudska prava kao i ostali ljudi."
Ipak, profesorka objašnjava da je moralno pitanje „kakva se poruka njihovim učešćem u politici šalje javnosti, i u regionu i šire."
„Ta poruka glasi - nismo se suočili sa prošlošću i ne priznajemo je."
Novinari Hrvatske, ali i Kosova i BiH objašnjavaju za BBC koliko su ratni zločinci aktivni i u njihovoj javnosti.
Aktivisti Inicijative za ljudska prava su osuđeni krajem oktobra zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru na novčane kazne od po 50.000 dinara. Razlog - na tribini u Beški na kojoj je govorio Šljivančanin razvukli su transparent "Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama" i izrazili protest duvanjem u pištaljke.
Istog dana, Šljivančanin se obratio preko tabloida, pozivajući na spremnost na novi rat.
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže da ratne zločince „heroizuje država i javne ličnosti u politici".
„Želimo da Ministarstvo odbrane prekine da izigrava PR službu osuđenih ratnih zločinaca."
Ratni osuđenik može da ima ograničena prava u visokoj politici, pa ne može na primer da bude predsednik države ili uopšte da se kandiduje, jer je uslov neosuđivanost, objašnjava advokat Veselina Šljivančanina - ali i Radovana Karadžića i pevačice Svetlane Ražnatović - Goran Petronijević.
„Šljivančanin je penzioner, ali šta bi bilo da je nezaposlen?
„I ratni osuđenici koji su izdržali kaznu imaju sva druga ljudska prava, ona ne mogu biti ograničena.
„Verbalno podsećanje na nečiji zločin je po zakonu krivično delo prebacivanja koje ugrožava integritet čovek".
Petronijević na pitanje da komentariše Šljivančaninovo učešće u politici dodaje:
„Kako je Ramuš Haradinaj, dok mu se sudilo mogao da ide na izbore?"
Takođe, dodaje da bi bilo nemoralno da Šljivančanin komentariše dela za koja je osuđen, ali tvrdi - da on to ne radi.
„To bi zaslužilo javnu kritiku."
Nekadašnji aktuelni političar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Žarko Korač objašnjava da je Šljivančanin član SNS, dok je Nikola Šainović član glavnog odbora SPS.
„Čovek koji izađe sa robije ima pravo da učestvuje u javnom životu.
„Ipak, kod nas se smatra da kada neko odsluži kaznu - njegovo delo je automatski nestalo, iako to nikako ne može da bude tako."
Korać misli da „ostavljajući osuđene ratne zločinče u javnom životu, vlast pokazuje da je rat, na primer na Kosovu, bio uspešan i opravdan."
„Vlast rehabilituje ove ljude, jer na taj način rehabilituje sebe i pokušava da pokaže - mi smo u tom ratu pobedili."
Jasna Dragović-Soso, šef katedre za politiku i međunarodne odnose na Fakultetu Goldsmits u Londonu za BBC objašnjava:
„Treba razgraničiti šta je legalno, a šta moralno, kada je aktivizam osuđenih ratnih zločinaca u pitanju.
„Sa legalne strane, oni su odslužili svoju kaznu i imaju ljudska prava kao i ostali ljudi."
Kaže da ovi primeri političkog učešća zločinaca nisu jedinstveni u istoriji.
„Veliki broj zločinaca iz Nemačke su nakon Drugog svetskog rata biti aktivni političari ili čak članovi skupštine sve do 60-ih godina prošlog veka."
Ipak, profesorka objašnjava da je moralno pitanje „kakva se poruka njihovim učešćem u politici šalje javnosti, i u regionu i šire."
„Ta poruka glasi - nismo se suočili sa prošlošću i ne priznajemo je."
Mašenjka Bačić, slobodna novinarka iz Splita
Osuđeni hrvatski ratni zločinci uglavnom žive mirno i osigurano daleko od javnosti, kao što je to bilo i tokom izdržavanja njihovih zatvorskih kazni, uz blagoslov i svesrdnu pomoć hrvatskih institucija.
Naime, mediji su nedavno otkrili kako je Tomislav Merčep, pravosnažno osuđen na sedam godina zatvora zbog ubistva 43 civila, tokom služenja kazne, ovog leta na račun državnih poreznih obveznika 15 dana proveo u Krapinskim toplicama.
I Mirko Norac, koji je danas na slobodi, nakon odsluženja dve trećine kazne zbog ratnog zločina protiv srpskih civila na području Gospića i Medačkog džepa, tokom zatvorskih dana imao je slobodne vikende. Nakon puštanja na slobodu 2011. godine povukao se iz javnog života, do nedavno, ovog septembra, kada je prisustvovao svečanom obežavanju 25 godina akcije Medački džep.
Norac se tako pojavio na službenom obeležavanju akcije, koja je u istoriji trebalo da bude zabežena kao oslobađanje hrvatske vojske, no upravo je zbog ovog ratnog zločinca taj uspeh pao u drugi plan zahvaljujući ubistvima nevinih zbog kojih je osuđen. Na obeležavanju je, svakako, prisustvovao i celi državni vrh, i bilo bi za očekivati da se ogradio od osuđenog ratnog zločinca. Umesto toga, ministar obrane Damir Krstičević izjavio je medijima kako je Norac čovek koji nosi svoj krst, te da mu je drago što se našao tu.
I dok se Norac tek ove godine, koja je po mnogočemu obeležena naglim skretanjima udesno, zaoštravanjem atmosfere prema migrantima i rehabilitacijom ustaških zločina, počeo pojavljivati u javnosti, neki drugi osuđeni zločinci svoje rehabilitacije u hrvatskom savremenom društvu imali su već i pre.
Na primer, saborski zastupnik Branimir Glavaš iz javnosti nikad nije nestao, čak ni dok mu se sudilo u slučajevima „garaža" i „selotejp". Presudu je u međuvremenu ukinuo Vrhovni sud te Glavaš čeka ponovo suđenje.
Još jedan osuđeni hrvatski ratni zločinac iz susedne BiH, Dario Kordić, osuđen za pokolj u Ahmićima i sukob u dolini Lašvi, po puštanju na slobodu pre četiri godine, rado je viđen gost po crkvama i različitim manifestacijama kao što je, na primer, otvaranje Caritasove kuće za mlade, a najavio je i učešće u politici. Kad je pušten na slobodu, na zagrebačkom aerodromu dočekalo ga je par stotina ljudi, među kojima su bili i neki političari kao i sveštenici, kao sisački biskup ali i sisački biskup Vlado Košić.
Denis Džidić, urednik BIRN za BiH
S obzirom na veliki broj osoba koji su u BiH osuđeni za ratne zločine - kako u Haškom tribunalu, Sudu BiH, entitetskim sudovima, te sudovima u Srbiji i Hrvatskoj - teško je dati jednoznačan odgovor na pitanje kakvo je njihovo učešće u javnom životu u BiH. Generalno govoreći, moglo bi se oceniti da oni žive u javnom životu - kao i svi drugi građani - neki su u vlasti, drugi osnivaju svoje nevladine organizacije i bave se pisanjem knjiga ili memoara, dok treći jedva preživljavaju.
Kada govorimo o prvoj i drugoj grupi, dakle osoba koje deluju javno, važno je napomenuti da njihove presude za ratne zločine ni na koji način, evidentno, ne utiču na njihov status. Trenutno imamo načelnika Velike Kladuše Fikreta Abdića kojeg je sud u Hrvatskoj osudio za ratne zločine baš u tom gradu.
Istovremeno, visokorangirane osobe koje je Haški tribunal osudio za sistemske zločine, poput Momčila Krajišnika ili Biljane Plavšić takođe su aktivne medijski. Plavšić se više puta pojavljivala uz političare poput Milorada Dodika, a Krajišnik je nakon izlaska iz zatvora osnovao sopstveni NVO „Stvaraoci Republike Srpske", koji se redovno pojavljuje u medijima kao ekspertsko udruženje koje podržava vladajuću partiju u Republici Srpskoj.
Serbeze Hadžiaj, istraživačka novinarka i urednica na RTK i BIRN Kosovo
Biti uključen u ratne zločine na Kosovu je i dalje normalno, za jedan deo društva. Neki ratni zločinci i dalje se smatraju borcima za slobodu.
Udaljavanje od ratnih zločinaca, posebno od nekih bivših boraca za slobodu koji su nakon rata bili uključeni u teške zločine, još uvek predstavlja tabu za grupu ljudi na Kosovu.
Uprkos sudskim odlukama i godinama provedenim u zatvoru, ratni zločinci na Kosovu i dalje su aktivni u političkom životu i svim drugim aspektima. Što je još gore u slučaju Kosova, neki od osuđenih bili su uključeni u zločine nad svojim sunarodnicima.
Rustem Mustafa, jedan od dugogodišnjih članova kosovskog parlamenta iz vladajuće stranke PDK, izabran je za tri mandata u supštini istovremeno kada mu se sudilo i kada je osuđen za ratne zločine. On je bio primoran da podnese ostavku nakon što je Žalbeno veće donijelo odluku o njegovom predmetu i proglasilo ga krivim, jer je na snazi zakon, po kojem neko ko je osuđen za ratne zločine ne može zadržati položaj u Skupštini Kosova.
Drugi slučaj je član poslaničke grupe Daut Haradinaj, brat premijera Ramuša Haradinaja. Bio je u zatvoru od 2005. godine zbog ubijanja četvoro Albanca u junu 1999. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar