Budžet Italije: Rim odbacio zahteve Evropske komisije

Italijanska vlada predložila budžet koji predviđa veliku potrošnju uprkos pretnjama iz Brisela.
Potpredsednici vlade Italije Luići Di Majo (levo) i Mateo Salvini (desno) ne žele da poslušaju preporuke Evropske komisije
EPA
Potpredsednici vlade Italije Luići Di Majo (levo) i Mateo Salvini (desno) ne žele da poslušaju preporuke Evropske komisije

Italijanska vlada se usprotivila odluci Evropske komisije da odbije predlog budžeta zbog prevelike potrošnje.

Zamenik premijera Mateo Salvini je da vlada ostaje posvećena nacrtu budžeta, koji predviđa deficit od 2,4 odsto i rast od 1,5 procenta.

Evropska komisija, zabrinuta da će planirana potrošnja uvećati italijanski dug, naložila je Rimu da revidira budžet ili da se suoči s kaznama.

Vladajućoj populističkoj koaliciji dat je rok do utorka da odgovore na ove zamerke.

Ovo je prvi put u istoriji EU da zemlja članica dobije takvo upozorenje.

Novajlija na čelu italijanske vlade

Migracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“

Mogući novi izbori u Italiji

Zašto Italija planira veliku potrošnju?

Salvini, koji predvodi partiju Lega Nord, obratio se javnosti posle sastanka vlade i izjavio da će se vlada držati zadatih parametara.

Luiđi Di Majo, zamenik premijera iz pokreta Pet zvezda, rekao je: „Ubeđeni smo da je ovaj budžet neophodan kako bi se zemlja ponovo pokrenula".

Vlada je obećala da će „iskoreniti siromaštvo" u uvesti minimalni dohodak za nezaposlene.

Druge mere obuhvataju smanjenje poreza i spuštanje gornje granice za odlazak u penziju, što su članovi vladajuće obećali tokom izborne kampanje u martu.

Premijer Đuzepe Konte, koji se suprotstavio EK, insistirao je da budžetski deficit neće preći 2,4 odsto BDP-a u 2019, što je i dalje tri puta više nego u vreme prethodne vlade.

Vlada tvrdi da bi servisiranje duga, koji je sa 131 odsto nacionalnog proizvoda drugi po veličini dug u EU posle Grčke, ugrozilo Italijane koji se nisu oporavili od finansijske krize koja traje već deceniju.

Italijanska privreda je i dalje manja nego što je bila 2008. godine. Vladajuća koalicija tvrdi da će veća potrošnja pospešiti rast.

Koliko je veliki italijanski dug?

Nestranački ministar finansija Đovani Trija i međunarodni posmatrači su se nadali da će deficit biti ispod dva odsto BDP-a, cilj je bio 1,6 odsto.

Iako je 2,4 odsto manje od dozvoljenih 3 odsto deficita po pravilima Evrozone, veličina italijanskog duga je zabrinjavajuća.

„Po prvi put Komisija je zahtevala od zemlje u Evrozoni da revidira predlog budžeta, ali nismo imali izbora", izjavio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrokovskis prošlog meseca.

On je ukazao da italijanski poreski obveznici troše na servisiranje nacionalnog duga koliko i na obrazovanje.

„Kršenje pravila deluje uzbudljivo na prvi pogled, daje nam iluziju da smo se oslobodili", rekao je.

„Pravo je iskušenje da izađete iz duga tako što ćete stvoriti još veći dug. U jednom trenutku teret duga će biti preveliki i na kraju nećete imati nikakvu slobodu", rekao je Dombrokovskis.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.