Američka svemirska agencija NASA spustila je na novi robot na površinu Marsa nakon dramatičnog sedmominutnog sletanja.
Glavni zadatak robota Insajt (InSight) je da prouči unutrašnjost Marsa, čime će Crvena planeta - pored Zemlje - biti jedina koja je ispitana na taj način.
Nakon dramatičnog sletanja, robot je kući poslao niz informacija o sletanju.
Svi članovi kontrolne misije u Kaliforniji oduševljeno su skočili iz stolica kada je postalo jasno da je Insajt bezbedno sleteo.
Američki predsednik Donald Tramp je pozvao naučnike telefonom i čestitao im, prenose novinske agencije.
Insajt se sada nalazi na ravnici poznatoj kao Elisium Planitia, u blizini ekvatora Marsa.
Pre sletanja, NASA je tu ravnicu nazvala „najvećim parkingom na Marsu".
Prva fotografija okoline stigla je veoma brzo, za samo nekoliko minuta.
Prašina podignuta tokom sletanja zamrljala je veći deo fotografije, ali se na njoj može videti okolno kamenje i horizont.
Kasnija fotografija je mnogo jasnija.
Poput svih prethodnih pokušaja sletanja na Mars - a ovo je prvi od 2012. - bilo je napeto.
Fazu po fazu, metar po metar, robot je slao informacije o napretku.
Ušao je u atmosferu brže od metka, koristeći kombinaciju štita, padobrana i raketa kako bi se bezbedno i nežno spustio.
Prvi zadatak Insajta po sletanju bio je da postavi solarne panele.
Robot je morao da počne da prikuplja struju kako bi njegovi sistemi funkcionisali i kako bi zagrejao opremu na ledenim temperaturama Marsa.
Informacije o postavljenim panelima stigle su nekoliko sati po sletanju.
Jedan od velikih poduhvata Insajt misije bila je uloga dva mala satelita koja su poslata na Mars sa robotom.
Sateliti nazvani MarKO A i B (MarCO) su slali informacije o sletanju.
Koštali su nešto manje od 20 miliona dolara i satelite poput njih će sigurno koristiti na budućim međuplanetarnim misijama.
Da bi se i oni pokazali i oni su poslali fotografiju Marsa, doduše sa nekoliko hiljada kilometara udaljenosti.
Ovo je prvo istraživanje i ispitivanje unutrašnjosti Marsa.
Naučnici žele da znaju od čega je Crvena planeta formirana - od središta do kore.
Insajt treba da obavi tri glavna eksperimenta kako bi ispunio cilj.
Prvi je da na površinu postavi niz francusko-britanskih seizmometara koji treba da slušaju „marsotrese".
Te vibracije bi trebalo da naučnicima pokažu gde se nalaze slojevi kamenja i od čega su oni napravljeni.
Nemački sistem „krtice" će kopati pet metara u zemlju kako bi izmerio njenu temperaturu. To će dati osećaj koliko je Mars i dalje aktivan.
Treći eksperiment će koristiti radio transmitore kako bi veoma precizno odredio koliko se planeta kreće po svojoj osi.
Naučnica Suzan Smrekar, koja radi na projektu, kaže: „Ukoliko uzmete sirovo i skuvano jaje i zavrtite ih, drugačije će se kretati zbog distribucije tečnosti iz njihove unutrašnjosti. Mi danas ne znamo da li je Mars u svom središtu tvrd ili tečan i koliko je to središte planete zapravo. Insajt će nam dati te informacije".
Naučnici veoma dobro razumeju kako je Zemlja formirana i jasno mogu da opišu šta se sa njom sve dogodilo pre 4,5 milijardi godina kada je nastao naš sunčani sistem.
Međutim, Zemlja je samo jedan deo tog sistema.
Mars će naučnicima dati drugačiji pogled na to kako se planeta može formirati i evoluirati.
Naučnik Brus Banred, kaže: „Ti mali detalji kako su planete evoluirale su ono što pravi razliku između Zemlje, gde možete da idete na odmor i sunčate se, mesta poput Venere gde biste izgoreli za sekund, ili Marsa gde biste se smrzli nasmrt".
Komentari 1
Marsovac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar