Ratno stanje proglašeno je u pojedinim delovima Ukrajine, nakon incidenta u nedelju kada je Rusija zauzela tri njihova vojna broda.
Poslanici su podržali plan ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da se ratno stanje uvede u regionima koji se graniče sa Rusijom.
Ratno stanje je uvedeno na 30 dana, a počinje 28. novembra.
Ukrajinske vlasti u tim regionima sada mogu da zabranjuju javne skupove i uređuju medije.
Neki poslanici izrazili su zabrinutost da bi Porošenko mogao da odloži predsedničke izbore - zakazane za 31. mart 2019. - što je on čvrsto negirao.
Incident na moru se dogodio u nedelju kod obale Krima, koji je Rusija 2014. anektirala.
Brodovi ruske obalske straže otvorili su vatru, nakon čega su specijalne snage zauzele ukrajinske brodove.
Povređeno je između troje i šestoro Ukrajinaca.
Ukrajina je to nazvala „činom agresije", dok iz Moskve navode da su brodovi ilegalno ušli u njihove vode.
Reč je o prvom direktnom sukobu Rusije i Ukrajine posle dosta godina, iako se ukrajinske snage od 2014. bore protiv proruskih pobunjenika i ruskih „volontera".
Nekoliko evropskih zemalja je osudilo postupke Rusije, dok se u Njujorku tim povodom sastao Savet bezbednosti UN.
Nakon burne debate u ukrajinskom parlamentu, 276 poslanika glasalo je za proglašenje ratnog stanja u 10 od 27 ukrajinskih regiona:
Trideset poslanika je bilo protiv.
Glasanje je održano nakon emotivnog govora Porošenka, koji je obećao da neće ograničavati osnovne slobode.
Međutim, istakao je da bi bila potrebna čvršća vlast u slučaju potpune ruske invazije.
Ukrajinski Savet za bezbednost je prethodno predložio uvođenje ratnog stanja na 60 dana.
Porošenko kaže da je odbio taj predlog zato što ne želi da ratno stanje utiče na predsedničke izbore.
Ipak, kritičari i dalje smatraju da bi Porošenko - čiji su rejtinzi značajno pali poslednjih meseci - mogao da odloži izbore kako bi ostao na vlasti.
Ovo je hronologija događaja koji su doveli do sukoba:
Iz Rusije su naveli da su ukrajinski brodovi ilegalno u tim vodama, zato što je Moskva privremeno zatvorila tu oblast
Kijev je to nazvao kršenjem međunarodnog prava, zato što je Crno more otvoreno za sve brodove, a Krim pripada Ukrajini.
Ukrajina je takođe citirala sporazum iz 2003. sa Rusijom, prema kojem je i jednima i drugima dozvoljen prolaz kroz Kerčki zaliv i Azovsko more.
Kako navode, obavestili su Ruse o planu da prođu brodovima do Marijupolja, što je Rusija odbila.
Poslednjih nedelja dva ukrajinska broda su bez problema prošla kroz Kerčki zaliv, iako tenzije postoje.
Rusija je nedavno počela da pregleda sva vozila koja iz ukrajinskih luka plove u Azovsko more.
To je počelo nakon što je Ukrajina zaplenila ribarski brod sa Krima u martu.
Moskva takođe kaže da su potrebne dodatne bezbednosne provere.
Ukrajina za to vreme optužuje Rusiju da želi da okupira Azovsko more i ošteti ukrajinsku ekonomiju blokirajući njene luke.
Ukrajina je dobila nezavisnost 1991. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, Rusija Ukrajinu - koja naginje Zapadu - vidi kao pretnju svojim interesima.
Proruska vlast u Ukrajini je 2014. svrgnuta, nakon velikih protesta zbog odluke vlade da obustavi proces pristupanja Evropskoj uniji.
Rusija je potom anektirala Krim, dok su proruski separatisti ušli u dve ukrajinska regiona na istoku zemlje - Donjeck i Lugansk.
Više od 10.000 ljudi je ubijeno u sukobima na istoku Ukrajine.
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar