Ukoliko biste imali mašinu za vraćanje kroz vreme i od nje zahtevali da vas vrati 27 godina i 160 dana u prošlost, živeli biste u Jugoslaviji.
Dan manje prošao je od kada su Hrvatska i Slovenija proglasile nezavisnost, 24. juna 1991. godine, čime je i zvanično država prestala da postoji.
Ako biste vreme istom mašinom vratili na današnji datum 2001. godine i ukoliko ste u tom trenutku živeli u Srbiji, čestitali bismo vam Dan Republike. I to poslednji put.
Gotovo šest decenija u Srbiji i 10 godina manje u ostalim republikama SFRJ, 29. novembra je obeležavan Dan Republike. Ostale republike nekadašnje države sa proslavom su prestale još te 1991.
Mašinu za putovanje kroz vreme, nažalost ili nasreću, zasad niko nije izmislio, ali ulicama Beograda jedna druga „mašina" može da vas provoza kroz istoriju - istoriju Jugoslavije.
Na zadnjem sedištu zastave 101, već nekoliko godina goste prestonice kroz istoriju zemlje koja više ne postoji vode vodiči Jugotura.
Priču je pre nekoliko godina pokrenuo jedan Holanđanin, a do danas je Beograd i Jugoslaviju na ovaj način upoznalo stotine turista.
„Dolaze nam uglavnom stranci i najzainteresovaniji su za turu u kojoj im pričamo o nastanku države i njenom krahu", priča Marija Miladinović, vodičkinja-vozačica Jugotura, za BBC na srpskom.
Putnici u Zastavinom čuvenom automobilu zainteresovani su i za arhitekturu Beograda. Obilazak počinje od zapadne kapije Beograda - Geneks kule, novobeogradskog bloka 23, Sava centra, pa do istočne kapije - zgrade Rudo.
Livija Majer i Danijel Vens su iz Švajcarske i u kratkoj su poseti Beogradu. Odlučili su da se provozaju ovom rutom, kako bi upoznali arhitekturu nekadašnje države, o čijoj istoriji kažu, ne znaju mnogo.
„Ja sam zainteresovana za arhitekturu, naročito arhitekturu brutalizma. Zato smo izabrali ovu turu, kako bismo upoznali Beograd", priča za BBC na srpskom Livija.
Na četiri točka u ovom automobilu putnici osim pomenutih, mogu da izaberu još dve ture - dvočasovno razgledanje najvažnijih znamenitosti Beograda, ali i nešto dužu vožnju izvan grada, do Avale.
Gosti dolaze iz svih delova sveta, a osim istorije Jugoslavije, vrlo su zainteresovani i za sam automobil kojim se voze, priča Marija Miladinović.
„Pitaju kako je moguće da auto nema pojaseve pozadi, desni retrovizor, žele da ga provozaju i to rade sa oduševljenjem", priča.
Pošto kratko provozaju automobil, gosti dobiju i posluženje, a rakija je nezaobilazni deo.
„Ukusna je i jaka, a čuo sam i da je univerzalni lek", kaže Vens.
Zanimalo ga je i šta se nalazi ispod haube legendarnog „Keca".
Domaći turisti nisu mnogo zainteresovani za ovakavo razgledanje grada.
„Njima je istorija Jugoslavije dobro poznata, pa nisu toliko zainteresovani da je prolaze sa nama", kaže Marija.
Ali zato dolaze „potomci ljudi koji su se iselili davno sa ovih prostora. Oni sada žele da se provozaju sa nama i čuju priču o poreklu i istoriji zemlje o kojima su im roditelji pričali", priča ona.
Nedavno je u zastavi 101, obučena u „komunističku" odeću vozila i mladence.
„Bila je to aktrakcija."
Nije retkost ni da kod prolaznika ili vozača drugih automobila izazovu osmeh i oduševljenje.
„To se naročito dešava kada u turi imamo nekoliko automobila.
Nedavno smo imali više od 80 putnika u jednoj turi. Tada smo paradirali sa više od 20 automobila i bili zaista atrakcija", priseća se Marija.
U slučaju ovako velikih grupa, pozajmljuju automobile, a uvek ide i nekoliko rezervnih vozila. Za svaki slučaj.
Zastava 101 odnosno Skala, popularno zvana Stojadin i Kec, bio je automobil koji je proizvodila fabrika Zastava automobili iz Kragujevca od 1971. do 2008. godine.
Nastao je na bazi tada tehnički veoma modernog Fijata 128, sa malo izmenjenim zadnjim delom.
U toku 37 godina duge proizvodnje, od 16. novembra 1971. do 20. novembra 2008. godine, ovaj automobil je proizveden u ukupno 1.045.458 primeraka.
Godine kada je počeo zvanični raspad Jugoslavije, 1991, proizveden je milioniti primerak ovog vozila, a rekordna godišnja proizvodnja bila je 1979. godine, kada je sa montažnih traka izašlo 88.918 primeraka.
Među putnicima Jugotura, kaže Marija, nema mnogo jugonostalgičara.
Jugonostalgija je bila tema nedavno održane tribine u beogradskom Domu omladine, a prema rečime Emilije Mijić, jedne od učesnika, jugonostalgični bum u Srbiji počinje 2008. godine i vezan je za svetsku ekonomsku krizu.
Emilija se ovim fenomenom bavi u doktorskoj disertaciji i kaže da su jugonostalgičari 1990-tih godina posmatrani izrazito negativno.
„Opozicija ih je smatrala pobornicima i simpatizerima Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Buti jugonostalgičar u to vreme bio je lični, intimni čin."
Prema njenim rečima, nakon 2000. godine i demokratskih promena, u Srbiji nije bilo mesta za jugonostalgiju. Ovaj, sada več možda i pokret, počinje da biva ponovo aktuelan uporedo sa velikom ekonomskom krizom.
Mijić je u radu mapirala tri tipa jugonostalgičara - učesnike narodno-oslobodilačkih borbi, gubitnike tranzicije, odnosno one rođene 1950-tih i 1960-tih, i neonostalgičare.
Pripadnici treće grupe su i malobrojni putnici Jugotura sa ovih prostora.
Radi se o mladima koji nemaju živo iskustvo Jugoslavije, već su nostalgični na osnovu priča starijih.
U nekadašnjoj Jugoslaviji 29. novembra slavio Dan republike.
Obeležavana je godišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra 1943. godine, kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije. Dve godine kasnije, 29. novembra 1945, održana je i ustavotvorna skupština FNRJ .
Raspadom SFRJ prestalo je i obeležavanje ovog praznika u većini republika nekadašnje zajedničke države. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
Komentari 1
Jugosloven
kako njihova sopstvena izreka voli da kaže - eksplodirati im u lice.
Ništa nije zaboravljeno i prenosiće se deci.
Kao i to, ko nam je to učinio.
Svim preostalim Jugoslovenima, bilo da se tako izjašnjavaju ili jednostavno osećaju - čestitam Dan Republike!
Lep praznik iz lepe zemlje.
Bila mi je velika čast i sreća što sam živeo to vreme.
Jedini dobar deo mog života.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar