Slobodan Milošević: Misterija mozga, 12 godina kasnije

Telo bivšeg predsednika Srbije počiva ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, ali njegov mozak je, po svemu sudeći, ostao u Hagu.

Više osoba koje su u vreme Miloševićeve smrti radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji potvrdilo je za BBC priču o kojoj se godinama šuškalo u hodnicima Tribunala: da je telo isporučeno porodici, ali je mozak zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu.

Miloševićevo telo je, u okviru istrage koju je u paralelno sa holandskim vlastima sproveo Tribunal, podvrgnuto autopsiji. Nakon toga je u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je doleteo iz Moskve da ga preuzme.

Međutim, za dubinsku toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u Institutu.

Neki otrovi se, naime, brzo razgrađuju u organizmu, ali njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, te je ova patološka analiza deo prakse detaljnijih istraga.

„Sećam se da je Miloševićevo telo u martu 2006. vraćeno u Srbiju bez mozga", rekao je za BBC Kristijan Šartije, koji je u to vreme bio portparol Tribunala.

„Ne znam šta je bilo posle - da li je mozak vraćen porodici ceo ili u delovima, ili je ostao na Institutu, ili je uništen", kazao je on.

I Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte, kaže slično.

„Zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nismo mogli da proverimo da li je u Hagu ostao samo mozak, ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi, ili članovi porodice", ispričala je ona.

Na pitanje novinara BBC-ja na srspkom, Niki Džensen, portparolka Holandskog forenzičkog instituta, odgovara:

„Na žalost, nije nam dozvoljeno da dajemo informacije o pojedinačnim slučajevima, osim na zahtev ovlašćenih pravnih lica", napisala je u odgovoru.

„Uopšteno govoreći, međutim, Institut ima pravo da zadrži određene uzroke radi daljih pretraga, na primer, za toksikološke analize", poručila je Džensen.

Smrt u ćeliji

Milošević je u subotu ujutru, 11. marta 2006. pronađen mrtav u ćeliji pritvorske jedinice u haškom predgrađu Sheveningen.

Telo je pronašao stražar, koji je nakon bezuspešnog pokušaja reanimacije obavestio nadređene da je pritvorenik preminuo.

Nakon što je smrt potvrdio i glavni lekar pritvorske jedinice, doktor Paulus Falke, ćelija je zapečaćena. S obzirom da je bio vikend, prošlo je nekoliko sati dok se nije pojavio holandski sudski veštak, koji je potpisao osmrtnicu.

Miloševićevo telo potom je prevezeno u Holandski forenzički institut (NPI), jednu od najuglednijih institucija te vrste u svetu. Isti Institut bio je angažovan u vezi sa istraživanjima okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović.

Uznemiren zbog glasina koje su počele da kolaju u medijima da je Milošević otrovan, predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je opsežnu istragu koju je poverio sudiji Kevinu Parkeru.

Rezultati istrage, koja je vođena paralelno sa istragom holandskih vlasti, objavljeni su u maju 2006. i mogu se naći na sajtu Tribunala.

Od čega je Milošević umro?

Prema Parkerovom izveštaju, Milošević je umro između 7:30 i 8 sati ujutru, malo više od sat vremena pre nego što ga je stražar pronašao.

Patolozi su utvrdili da je smrt nastupila usled srčanog udara, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore.

Toksikološkom analizom pronađeni su tragovi preparata za snižavanje pritiska koji su Miloševiću bili prepisani, ali i nekih drugih lekova - uglavnom sedativa - koje je, kako piše u izveštaju, uzimao na svoju ruku.

Ništa od toga, međutim, nije moglo da izazove srčani udar, tako da je konačan zaključak da je smrt bila prirodna.

„Nikakav otrov, niti bilo koja hemijska supstanca koja bi mogla da dovede do smrti nisu nađeni u telu... Nisu uočeni ni tragovi nasilja", kaže se u izveštaju, na strani 12.

Istraga je opovrgla i tezu da se Milošević sam ubio.

„Nijedna osoba koja je u danima pre smrti imala kontakt sa Miloševićem nije uočila bilo šta što bi ukazivalo na rizik od samoubistva ili samopovređivanja. Objektivne okolnosti pod kojima je telo nađeno, kao i rezultati autopsije, ne daju osnova za mogućnost samoubistva", naveo je sudija Parker.

Viski, cigarete i pilule

Iako je istraga pokazala da se ne radi ni o ubistvu ni o samoubistvu, konstatovano je da je Milošević nehotice sam doprineo svojoj smrti i to nas dva načina: nije slušao savete lekara i poigravao se lekovima. O tome se u izveštaju citiraju navodi lekara u pritvorskoj jedinici, na strani 29.

Ne samo što je uporno odbijao da drži dijetu, nego je nastavio da puši, izbegavao fizičke aktivnosti i konzumirao alkohol koji su mu krišom doturali u ćeliju, piše dalje u izveštaju, navodeći neke od zabeleženih slučajeva.

To nije bilo teško izvesti, jer su članovi Miloševićevog pravnog tima često donosili kolica prepuna dokumentacije, a stražari ih nisu detaljno pretresali da ne bi ugrozili poverljivost odbrane.

Sem toga, Milošević je povremeno umesto preparata koji su mu bili prepisani uzimao pilule koje je nabavljao na svoju ruku, tvrdi se u izveštaju.

Tako je, navodi se na strani 34 izveštaja pretresom prostorije koju je Milošević koristio za pripremu odbrane, 4. jula 2004. pronađena boca viskija i dve kutije tableta koje mu nisu bile prepisane: midalozam (pilule za spavanje) i prezepam (sredstvo za umirenje). Oba leka su proizvedena u Srbiji.

Skoro dve godine kasnije, u februaru 2006, kod Miloševića su ponovo nađeni isti lekovi, u koverti na kojoj je pisalo „Miša".

Istragom je utvrđeno da je lekove u pritvorsku jedinicu uneo advokat Dragoslav Ognjanović Miša, koji je u to vreme zastupao Miloševića, piše u izveštaju.

Ognjanović je ranije ove godine ubijen u Beogradu. Istraga o ovom ubistvu još uvek traje.

Pokušaj puta u Rusiju

Uobičajeni koktel lekova koji su Miloševiću prepisali haški lekari u početku su dobro delovali ali je, u mesecima koji su prethodili smrti, sve češće dolazilo do naizgled neobjašnjivih skokova krvnog pritiska.

Milošević je, tvrdeći da u Hagu ne prima adekvatnu terapiju, u decembru 2005. zatražio da ga privremeno prebace na lečenje u Rusiju. Grupa ruskih lekara koja ga je na njegov zahtev pregledala podržala je taj zahtev.

Sudsko veće MKSJ je to odbilo, a na odluku je presudno uticao rezultat jedne analize krvi, rađene kratko vreme nakon Miloševićevog zahteva da se leči u Rusiji.

Kako Milošević nije reagovao ni na pojačane doze lekova za snižavanje pritiska, naručene su dodatne analize i one su u januaru 2006. pokazale prisustvo rifampicina, retkog antibiotika koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze. U zemljama Evropske unije se ne prepisuje, a u nekim medicinskim izveštajima se tvrdi da poništava dejstvo lekova za snižavanje pritiska.

Milošević je u pismenoj izjavi, kao i u pismu koje je tri dana pre smrti uputio ruskom Ministarstvu spoljnih poslova negirao da je uzimao rifampicin, tvrdeći da mu ga je neko dao bez njegovog znanja.

Sudije mu nisu poverovale, jer rifampicin može da oboji mokraću pacijenta u jarkocrvenu, što bi Milošević svakako primetio i tražio pomoć lekara - osim u slučaju da ga je sam uzeo, smatrali su.

Do danas nije utvrđeno ko je uneo ovaj antibiotik u pritvorsku jedinicu. Rezultati finalne autopsije, međutim, nisu ukazali na značajno prisustvo ovog medikamenta u tkivu.

Milošević se žalio na odluku da mu se ne dozvoli lečenje u Rusiji, ali je umro pre nego što je žalba razmotrena.

Tragom kovčega

Miloševićev sin Marko je 14. marta, tri dana posle očeve smrti, doputovao iz Moskve i preuzeo telo iz Holandskog forenzičkog instituta. Bio je u pratnji pravnog tima i grupe ruskih lekara.

„Moj otac nije umro, on je ubijen", rekao je novinarima AFP Milošević junior kada je sleteo na amsterdamski aerodrom, ali potom više nije davao izjave za medije.

Zašto Mirjanu Marković čeka godina u zatvoru

Hag: Šešelju deset godina ali ne ide u zatvor

Ruski lekari su odgledali video snimak preliminarne autopsije (koja nije uključivala mozak) i pregledali telo pre nego što je prebačeno u limeni sanduk, koji je potom odvezen na aerodrom i smešten u posebnu prostoriju.

Sanduk je posle nekoliko sati zavaren i ukrcan u avion za Beograd posle neophodnih carinskih formalnosti.

Tamo su ga dočekali Miloševićevi prijatelji i saradnici, a Miloševićev sin se vratio u Moskvu, gde ima status političkog azilanta.

Po dolasku u Beograd, posmrtni ostaci bivšeg predsednika Srbije prenoćili su u jednoj privatnoj mrtvačnici na periferiji grada.

Sanduk ni tamo nije otvaran, premda su se u nekim medijima pojavile teorije da je Miloševićeva smrt lažirana i da je on tajno prebačen u Moskvu.

„Postoje razne gluposti, ali zamislite da je otvoren kovčeg. Milošević je već osam dana mrtav", rekao je novinarima televizije B92 Miloševićev saradnik i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković 18. marta, na dan sahrane.

„Mi smo čak mislili da promenimo kovčeg, ali pošto je vršena obdukcija, to je limeni kovčeg unutra", kazao je on.

Nakon što je nekoliko sati bio izložen na platou ispred Savezne skupštine, kovčeg je vozilom privatnog prevoznika prebačen u Požarevac i sahranjen u dvorištu porodične kuće.

„Niko nije mogao da pogleda u kovčeg jer je bio 'zašvajsovan'. Niko to ne može, sanduci su uvek zatvoreni na poseban način", izjavio je ranije ove godine za medije autoprevoznik Radiša Mihajlović - Drnda, koji je lično vozio mercedes sa posmrtnim ostacima.

Šta dalje?

Prema rečima sagovornika BBC-ja, samo državni organi i Miloševićeva porodica mogu da zahtevaju informacije od Holandskog instituta. Miloševićev sin Marko i supruga Mira Marković su još u Moskvi kao političke izbeglice, a ćerka Marija živi u Crnoj Gori.

Bilo ko od njih može da zatraži od Holandskog patološkog instituta da im kažu šta je od Miloševićevih ostataka ostalo u Hagu, a mogu i da zatraže ekshumaciju.

Ekshumaciju, odnosno iskopavanje sanduka bi mogla da traži i opština Požarevac, na osnovu toga što je Milošević sahranjen mimo Ččlana 2 Zakona o grobljima i posmrtnim ostacima koji izričito propisuje da se umrla lica ne mogu sahranjivati van groblja.

Dok se nešto od toga ne desi, misterija oko Miloševićevog mozga ostaće nerešena, više od 12 godina nakon njegove smrti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk