Ostaje li svet bez insulina?

Poznata je kao bolest savremenog sveta. Loš životni stil i gojaznost doveli su do povećanja broja obolelih od dijabetesa tipa dva, koji nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina za regulisanje nivoa šećera u krvi.

Istraživači smatraju da insulin možda neće biti dostupan milionima ljudi širom sveta koji boluju od dijabetesa.

Oko 400 miliona ljudi - više od polovine njih u Kini, Indiji i Sjedinjenim Državama - uzrasta od 20 do 79 godina, živi sa dijabetesom tipa dva, koji je i najučestali oblik ove bolesti.

Očekuje se da će do 2030. godine od dijabetesa tipa dva oboleti pola milijarde ljudi.

Drugi oblik je dijabetes tipa jedan u kome telo napada sopstvene ćelije pankreasa koje proizvode insulin.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje u Srbiji od dijabetesa boluje oko 710.000 ljudi.

Nova studija objavljena u časopisu o dijabetesu i endokrinologiji ukazuje da će skoro 80 miliona ljudi sa dijabetesom do 2030. uzimati insulin, te da će potražnja za lekom porasti za 20 odsto. Ali, oko polovine onih kojima je insulin potreban - većinom u Aziji i Africi - neće moći da ga dobija. Već sada jedna od dve osobe sa dijabetesom tipa dva nema pristup insulinu koji joj je neophodan.

• Žene u visokom riziku od srčanog udara
• Kancer i visina: Da li postoji veza

„Pristup je definisan kao kombinacija dostupnosti i pristupačnosti", kaže dr Sanjaj Basu sa Stanford univerziteta, koji je vodio istraživanje.

„Pored cena, to znači da lanac snabdevanja mora biti na mestu kojim je lako rukovati i bezbedno distribuirati rashlađen lek, kao sterilne igle i špriceve koji moraju da idu uz lek."

Zašto insulin, lek star 97 godina, koji je jedan od prvih „čuda od lekova" 20. veka, godinama ostaje skup?

Jedan od razloga, navode naučnici, je što tri multinacionalne kompanije - Novo Nordiks, Eli Lili i kompani i Sanofi - kontrolišu 99 odsto globalnog tržišta insulina, vrednog oko 21 milijardi dolara, odnosno 96 odsto kada je reč o količini.

Iste kompanije upravljaju čitavim američkim tržištem.

Globalna kontrola

I iako više od 90 od 132 zemlje nema tarife na insulin, lek je za mnoge i dalje skup - takse, akcize i ostali troškovi nabavke povećavaju njegovu cenu i ugrožavaju pristupačnost.

Čak i u Sjedinjenim Državama, gde od dijabetesa boluje više od 20 miliona ljudi, izdaci za insulin povećani su za 89 odsto između 2000. i 2010. godine. To važi čak i za odrasle čije je lečenje pokriveno osiguranjem. Cena leka je porasla sa 40 dolara na 130 dolara za bočicu - svaka bočica obično traje najviše nekoliko nedelja.

Postavlja se i pitanje koliko je lek dostupan.

Globalna kontrola tržišta insulina, prema rečima Dejvida Henrija Berana sa Univerzitetske klinike u Ženevi i Univerziteta u Ženevi, znači da zemlje imaju mali broj dobavljača koje mogu da izaberu „i ovaj faktor je doveo do toga da ljudi moraju da promene vrstu insulina koji uzimaju, pošto su kompanije povukle (neke) formulacije sa tržišta".

Postoje različiti tipovi insulina i doktori preporučuju vrstu koja ima najviše koristi za pacijenta u zavisnosti od toga kako reaguje na lek, životnih navika, starosti pacijenta, nivoa šećera u krvi i broja injekcija koje treba da dobija svakog dana.

Nekoliko zemalja sa niskim i srednjim prihodima posebno su podložne poremećajima u snabdevanju.

Istraživanje o raspoloživosti insulina pokazalo je da je isporuka smanjena u šest zemalja - Bangladešu, Brazilu, Malaviju, Nepalu, Pakistanu i Šri Lanki. Takođe i loše upravljanje i neefikasna distribucija mogu dovesti do poremećaja - u Mozambiku, na primer, 77 odsto ukupnog tržišta insulina je u glavnom gradu, što je dovelo do nedostataka u ostatku zemlje.

„Na globalnom nivou, problemi pristupačnosti i dostupnosti insulina predstavljaju pretnje po život i izazov po sam koncept prava na zdravlje", kaže dr Beran.

Zašto lek koji su pre skoro sto godina otkrila dvojica naučnika sa Univerziteta u Torontu i dalje nije dostupan kao jeftin generički lek?

Dvojica naučnika su univerzitetu prodala patent za jedan dolar.

Lekovi čija je potražnja velika obično postaju dostupniji nakon isteka patenta, zahvaljujući jeftinim generičkim konkurentima. Ali to se nije desilo u ovom slučaju.

Prema rečima naučnika Džeremija A Grina i Kevina Rigsa, jedan od razloga što je insulin, inače hormon koji proizvode ćelije organizma, vrlo složen i teško ga je kopirati. Kompanije koje proizvode lekove, dodaju, nisu smatrale da je „vredan" toga. Biosimilarni insulini, koji su slični originalnom, takođe su dostupni na tržištu po konkurentnijim cenama, ali ne sadrže generičku verziju.

Naučnici smatraju da insulin treba da bude uključen u pakete univerzalne zdravstvene zaštite, a fondovi za dijabetes treba da izdvajaju deo sredstava za inovacije u lečenju i leku.

Jasno je da slabi zdravstveni sistemi, loš pristup zdravstvenim ustanovama, pružanje zdravstvene zaštite dijabetičarima i cene ometaju pristup insulinu.

„Potrebno je da se promeni nekoliko stvari, uključujući cenu i infrastrukturu za distribuciju", kaže dr Basu. Do tada, davanje insulina neće biti lako dostupne.

Ukratko o dijabetesu

• Postoje dva glavna tipa dijabetesa - tip jedan i tip dva. Postoji i gestacijski dijabetes, koji nastaje tokom trudnoće
• Kod tipa jedan, koji se obično dijagnostikuje u ranim godinama života, ali može se razviti i u bilo kom uzrastu, daju se injekcije insulina. Ne može se sprečiti ili izlečiti i ne nastaje usled životnih navika
• Ljudi dobijaju tip dva kada njihove ćelije ne stvaraju dovoljno insulina. To može da bude povezano sa gojaznošću ili neaktivnošću, ali je i nasledno. Češći je od tipa jedan, na osnovu istraživanja nad oko 90 odsto ljudi sa dijabetesom. Neki oboleli od ovog tipa bolesti uzimaju inslulin, dok drugi kontrolišu nivo šećera u krvi lekovima, vežbanjem i zdravom ishranom
• Nekontrolisana glukoza u krvi na duže staze može dovesti do komplikacija, uključujući probleme sa nervnim sistemom, bubrezima, očima i stopalima, ali rizik od njihovog razvoja može se smanjiti pravilnim tretmanom i negom

Izvori: NHS, Diabetes UK