HIV/AIDS: Podrška je važna

Motivisani porukama o važnosti testiranja na HIV virus povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, mnogi će se odlučiti na taj korak.

U slučaju da rezultat bude pozitivan, čeka ih dug put do prihvatanja novog zdravstvenog stanja i suočavanje s okolinom.

Zaraženi HIV virusom imaju puno pitanja o bolesti, lečenju, kao i načinu na koji treba da vode svoj život . Odgovore, bar ne sve, neće moći da dobiju od malobrojnih lekara u Infektivnoj klinici - ne zato što oni ne znaju šta da im kažu, već zato što u sklopu protokola nemaju vremena za duge i detaljne razgovore s pacijentima.

„U čekaonici na Infektivnoj klinici sam shvatio da pacijenti imaju milijardu pitanja u procesu prihvatanja bolesti i da je im je podrška neophodna", kaže Đurica Stankov, izvršni direktor AS centra, koji se od 2010. bavi parnjačkim savetovanjem.

Seća se da, kad je saznao da je HIV pozitivan, nije imao podršku prijatelja.

„Većina njih su isparili ili su počeli da šire priču da umirem".

Kaže da mu je vetar u leđa da počne sa savetovanjem, pored aktivizma kojim se bavi od 2005, dao jedan dečko s kojim je razgovarao u čekaonici.

Trening dementnih osoba „ne daje rezultate"

Mikrobi brane decu od raka

Šta je parnjačko savetovanje

• Pružanje informativne i emotivne podrške , pri čemu pružaoci podrške imaju iskustveno znanje vezano za specifičnu zdravstvenu temu i imaju slične osobine kao i osobe koje im se obraćaju
• Savetovanje se vrši u odnosu jedan na jedan, a učestalost zavisi od potrebe korisnika
• U Srbiji se ova vrsta podrške sprovodi kroz programe različitih udruženja građana. Iako su važnost ove usluge preporznali i Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlja Batut, savetovanje se ne finansira iz javnih fondova, već udruženja podnose prijave za ovakve projekte kod međunarodnih fondacija i programa
• Većinu aktivnosti vezanih za pomoć ljudima koji žive s HIV-om finansirao je Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Fond je bio prisutan u Srbiji od 2006. do 2014. Od tada je samo šest odsto programa nastavilo s radom. Srbija će biti uključena u novi program fonda od 2019. do 2021. godine.
• Uticaj parnjačkog savetovanja na život osoba sa HIV-om nije u potpunosti utvrđen, ali su istraživanja potvrdila da ova vrsta podrške ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje pacijenata
• Zainteresovani za savetovanje češće koriste usluge sistema socijalne zaštite i pre se odlučuju da prijave diskriminaciju i zahtevaju zaštitu svojih prava

Saznanje o prisustvu virusa u organizmu nameće mnogo pitanja o samoj bolesti, dostupnim lekovima i terapiji, ali svakodnevnom životu.

Pacijente interesuje kako da saopšte porodici i prijateljima, kako da ostvare emotivne i seksualne odnose i da li je potrebno da ljudima na poslu saopšte da su zaraženi.

„Pacijenti moraju da se suoče sa stvarima na koje ponekad nisu spremni, a najviše im je potrebno razumevanje", kaže psihoterapeut Danka Armacki, koja pruža savetodavne usluge pri fondaciji Srpske pravoslavne crkve „Čovekoljublje".

Prema izveštaju Kancelarije za zaštitu rodne ravnopravnosti, samo 7.7 odsto građana Srbije ne iskazuje diskriminatorne stavove prema ljudima koji su zaraženi HIV-om.

Neko ko je prošao kroz takve dileme može da ih nauči veštinama koje će im olakšati život.

Stankovu se nedavno javio 38-godišnji,visoko obrazovan muškarac, koji je „plakao kao dete" kad je saznao da je HIV pozitivan.

Doktorka koja mu je saopštila tu informaciju, nije imala adekvatna znanja o bolesti i uplašila ga je prognozama.

Veliki broj pacijenata se susretne s diskriminacijom pri susretima sa zaposlenima u zdravstvenom sistemu, pokazuju iskustva aktivista. Stankov smatra da nepostojanjem protokola dolazi do nesporazuma i možda i nesvesne diskriminacije.

„Mi smo pacijentima prva podrška, neki od njih u nama vide u drugu porodicu."

Ljudi sa kojima on radi se, nakon početnih sesija savetovanja, često angažuju u aktivnostima koje nemaju veze samo sa predstavljanjem i upoznavanjem drugih o detaljima vezanim za HIV-u. Oni učestvuju u različitim kreativnim radionicama i organizuju ekološke akcije.

Koliko je pacijentima važna nada potvrđuje i Aleksandar Prica, osnivač asocijacije Duga iz Šapca.

Njegovo dvanaestogodišnje iskustvo u savetovanju govori da je često zaraženima od HIV-a lakše da se otvore nekom ko nije zdravstveni radnik.

Njegova motivacija da se upusti u savetovanje drugih je činjenica da „odrastati kao gej u malom selu pored Šapca devedesetih nije lako".

Prica kaže da želi da pomogne drugima, kako su i njemu pomogli.

Korisnicima savetodavnih usluga je važno da je osoba koja ih savetuje „na neki način ostvarena", kaže Prica.

„Ljudima kažem da živim normalno, da me je porodica prihvatila, kao i porodica mog dečka."

Nema gotovih rešenja

U manjim mestima potreba za savetovanjem je i izraženija, pošto ljudi kriju svoju seksualnu orijentaciju, ali i zdravstveni status.

„Veliki broj njih želi da pobegne iz malog mesta", kaže Prica, dodajući da mnogi prijavljuju adresu u Beogradu kako bi lakše došli do zdravstvenih usluga.

Razlog je i to što će se lakše se utopili u gužvu velikog grada, gde neće svi znati za njihov problem.

Prici se obratio zdravstveni radnik, koji je saznao da je zaražen. On ne želi da kolege s posla znaju za njegov status.

Na pitanje da li savetuje korisnike da obaveste najbližu sredinu o svom stanju, Prica kaže da savetnici ne daju gotova rešenja i ne donose odluke umesto njih.

Pored savetovanja, koji vrše obučeni edukatori, pomoć osobama zaraženim od HIV-a pružaju i volonteri.

Diskrecija, poverenje i empatija u ključne reči u tom procesu, kaže psihoterapet Danka Armacki.

Nekima je, pak, laše da pričaju sa sveštenim licem.

Jerej Zoran Kerezović, duhovnik u Kliničkom centru Srbije radi sa ljudima koji žive s HIV-om poslednjih osam godina.

I on se slaže da ne postoje gotova rešenja, jer je svaki pacijent priča za sebe.

„Pokušavam da im objasnim veru, da pričamo o smislu života, imam razumevanje za njih i trudim se da ih prihvatim", kaže otac Kerezović.

„Svako ko je zvao jedan put, kontaktirao bi ponovo", dodaje on.

Primetio je da ljudi koji se suoče s bolešću se okreću veri, čak i ako pre toga nisu bili religiozni.

„I oni manje verujući, kad su zakucali na vrata moderne medicine i tehnologije i nisu dobili odgovor, okrenu se ponekad veri. Misija crkve je da pokuša da im pruži nekakav odgovor", zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk