Viz Er: Cena i protekcionizam vlasti usporavaju poslovanje u Srbiji

Iz niskotarifno avio-kompanije saopštili su da za sada odustaju od proširenja poslovanja iz glavnog grada Srbije.
Jozef Varado direktor „Viz Er"-a.
Getty Images
Jozef Varado direktor „Viz Er"-a.

Niskotarifni avioprevoznik „Viz Er" neće razvijati bazu u Beogradu zbog visokih naknada za aerodrom i državnog protekcionizma nacionalne kompanije „Er Srbija", izjavio je direktor ove kompanije za portal EX-YU Aviation News.

„Ono što sprečava naš razvoj u Beogradu je cena aerodroma u odnosu na konkurente. To je skup aerodrom i ne vidimo da će se cena smanjivati. S obzirom na to da na aerodrom dovodimo više putnika i linija, moramo da plaćamo onoliko koliko plaćamo na sličnim mestima", rekao je Džozef Varado.

Varado dodaje da će „Viz Er" videti „kakve će promene doneti kompanija Vansi", francuska kompanija sa kojom su Vlada Srbije i aerodrom „Nikola Tesla" u martu ove godine potpisali ugovor o koncesiji na 25 godina.

Nedelju dana nakon potpisivanja ovog ugovora, Gradsko veće Niša, na preporuku Vlade Srbije, donelo je odluku da niški aerodrom „Konstantin Veliki" ustupi državi.

Budućnost jeftinijih letova iz Srbije

Grčka vraća letove za Makedoniju

Građani okupljeni oko parole „Ne damo niški aerodrom" protivili su se ovakvoj odluci tvrdeći da aerodrom posluje odlično, te da je takva odluka doneta po direktivi iz Beograda zbog koncesionog ugovora sa francuskom kompanijom po kome je potrebno ograničiti poslovanje aerodroma u Nišu.

To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada rekao je da je niški aerodrom ograničen na milion putnika godišnje. Kada dostigne tu cifru, država ima obavezu da se konsultuje sa koncesionarom beogradskog aerodroma o daljem razvoju, objasnio je tada Vučić.

Kao drugi razlog što neće biti proširenje poslovanja u Beogradu Varado upravo navodi državni protekcionizam nacionalne avio-kompanije.

„Mislim da je Vlada Srbije preduzela neke korake ka zaštiti poslovanja Er Srbije i mislim da pokušavaju da izvrše pritisak ne neke konkurente kao što smo mi. Ova dva razloga nas zaista usporavaju u Beogradu", kaže on.

Ipak, Varadi dodaje da je, bez obzira na ove probleme, „Viz Er" ostaje "potpuno posvećen tržištu."

„Nadamo se da ćemo videti unapređenje tržišnih uslova, što bi nas sigurno privuklo", dodaje on.

Aerodrom Nikola Tesla
Getty Images
Aerodrom „Nikola Tesla" u Beogradu

Urednik portala EX-YU Aviation NewsLuka Popović kaže da iz ove niskotarfine kompanije već duže vreme ukazuju na probleme visokih cena i zaštitnički odnos vlade.

„Bez obzira na to, kompanija je značajno povećala saobraćaj iz Beograda 2017. godine, međutim, sa nekoliko godina zakašnjenja. S obzirom na to da tržište raste, niskotarifni prevoznici će nastaviti da šire poslovanje u Srbiji", kaže on.

Do ekspanzije niskotarifnih prevoznika u Srbiji došlo je u proteklih pet godina od kada je u Srbiji počela potpuna primena obaveza iz sporazuma sa Evropskom unijom o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazdušnog prostora.

Ugovor je potpisan još 2006. godine, a ratifikovan 2009. Njegova primena jedan je od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Najduži let bez zaustavljanja

Piloti prijavili NLO u blizini Irske

Ipak, dodaje Popović, to se neće nastavito istom brzinom, upravo zbog faktora koje navode u „Viz Er"-u.

„To se može eventualno promeniti dolaskom francuskom koncesionara u Beograd, u zavisnosti od njihove buduće poslovne politike", kaže on.

Francuski koncesionar „Vansi", koji će preuzeti upravljanje beogradskim aerodromom na 25 godina po zatvaranju finansijske konstrukcije ugovora, saopštio je da će mu jedan od ciljeva biti takođe privlačenje što većeg broja avio prevoznika.

„Vansi" sa portfoliom od više od 35 aerodroma širom sveta blisko sarađuje sa niskotarfnim avio prevoznicima.

Avion kompanije „Viz Er"
Getty Images
Avion kompanije „Viz Er"

Prema pisanju EX-YU Aviation News, „Viz Er" je prevezao 745 hiljada putnika iz Srbije u 2017. godini, a ove godine prodaje oko 900 hiljada sedišta.

Ova lou-kost kompanija je prošle godine proširila poslovanje u glavnom gradu Srbije, kada je Beograd postao baza za njihov drugi avion i kada su uveli četiri nove linije.

Do proširenja je došlo tri godine nakon što je kompanija odlučila da značajno umanji usluge iz Beograda usled javne prepirke oko aerodromskih naknada. Tada su iz „Viz Er"-a rekli da je ovaj grad postao najskuplji u svojoj mreži, a za visoke naknade optužio Er Srbiju i „Etihad Ervejs" rekavši da „žele da budu monopolisti".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • duki

    05.12.2018 07:47
    Sta bi od aerodroma na Ceneju???To bi bio potez stoleca zaa vojvodjane i Wizzair.Zasto da se ne vozimo jeftinije???
  • aero casper

    04.12.2018 23:09
    vlada gleda u napred
    jasno je ovoj vladi da će potreba za letovima iz/u srbiju u budućnosti drastično opadati... zašto babe i dede će umreti, a deca će se rađati u inostranstvu, prijatelji, braća, kumovi će isto živeti negde preko i tamo ćemo se družiti...znači u narednih 10 godina očekujemo rast odlaznih letova, a posle toga veliki pad... pa sada još dok su mladi, dolaziće deca jednom u 2-3 meseca da posete svoje... a kada izrode decu tamo negde preko samo poslaće kartu babi i dedi i to je to... tako da ko god priča o ovoj vladi da ne valja, da otimaju, kradu itd, nisu u pravu, ova vlada gleda u budućnost...
  • Joca

    04.12.2018 22:42
    Verujem vladi a ne svojim ocim
    Mi takve strucnjake imamo da su u stanju i gewicht ( teg) da pokvare a kamol i dobar posao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Zašto u svemu često vidimo ono najgore

U poslednje dve decenije beleži se porast negativnih osećanja širom sveta, podaci su istraživačkog instituta Galupa, čija anketa iz 2022. godine je pokazala da je četvoro od 10 odraslih širom sveta doživelo mnogo brige ili stresa.

Kejti Peri dobila spor protiv Kejti Peri

Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.