Ko su volonteri iz Velike Britanije koji brinu o životinjama u Srbiji

Ben je samo jedan od više od 700 pasa koji su iz prihvatilišta za pse u Srbiji prešli dalek put i pronašli novi dom u Velikoj Britaniji.

Put nije bio lak.

Nakon meseci čekanja i ispunjavanja uslova potrebnih ukoliko ste pas i napuštate jednu da biste se zaputili u drugu državu, Ben je iz Srbije, preko Rumunije i Mađarske, zatim Austrije, Nemačke, Belgije i Francuske, napokon prešao Lamanš.

Dolazak u Englesku nakon dva dana puta nije označio kraj bitke sa strogim propisima koje moraju da poštuju kućni ljubimci i njihovi vlasnici - Ben je morao da provede i par dana u karantinu, u boksu, dok su nadležni proveravali da li je sa njim sve u redu.

Tek nakon toga, dom je pronašao u južnom Londonu.

„Ben je pre nekoliko meseci došao iz prihvatilišta u Čačku. Imao je problema sa zadnjim nogama i vlasnik ga je predao šinterima", objašnjava Jovana Ivaštanin, Benova vlasnica.

Zaboravljene šape

Ben nije prvi pas koga je Jovana udomila - ona je osnivačica humanitarnog udruženja Zaboravljene šape Srbije ( Serbia's forgotten paws ) koje pomaže životinjama.

Njena priča počela je u beogradkom zoološkom vrtu.

„Još čuvam fotografije na kojima mama upozorava da ne guram ruke u čeljusti, a ja je ne slušam".

Godinama kasnije, opet je u beogradskom Zoo vrtu u kome je volontirala kao tinejdžerka.

Ovoga puta, tu je kao gost koji je majmunima doneo igračke.

Majmuni i psi nisu jedini kojima volonteri Jovaninog udruženja pomažu.

Dvadesetak volontera iz velike Britanije i Srbije spasava i udomljava povređene pse, pomaže u lečenju mačaka, plaćanju sterilizacije, ali i otkupljuje konje koji vlasnici u Srbiji prodaju klanicama.

„Život je krenuo ozbiljnijim tokom u Velikoj Britniji. Imala sam menadžerski posao i šetača za svoja dva psa", priča Jovana.

Farma magaraca: Tamo gde magarci uživaju i isceljuju

Prasići iz Niša - Instagram zvezde

Humanitarnu organizaciju je osnovala nakon nezgode koja se jednom od njenih pasa dogodila u šetnji.

„Desilo se da je moj pas pobegao tokom šetnje, a šetač mi nije javio. Kad sam se vratila kući, pas me čekao na vratima - prešao je preko autoputa da bi se vratio kući. To je bilo to. Dala sam otkaz i sama počela da šetam svoje pse".

Egzotičnost balkanskih mešanaca

Azile za pse u Nišu i Obrenovcu, Jovana je obišla nebrojnao puta - „Zaboravljene šape Srbije" sa njima direktno sarađuju, ali pomažu i drugima.

„Naši volonteri odlaze do šinteraja širom zemlje i nalaze pse koji su bolesni. U Srbiji često na ovim mestima nemaju sredstava za veterinarsku negu osim vakcinacije i sterilizacije - ako pas dođe sa polomljenom nogom, oni nemaju opremu da pomognu".

Džesika Rodžers iz Londona odlučila je da udomi psa iz Niša kada je na Fejsbuku videla njegovu fotografiju.

Sada i sama pomaže životinjama u Srbiji.

„Jovana mi je pokazala fotografije pasa lutalica iz Niša i situacije u prihvatilištu", seća se susreta još 2013. godine.

Tada su zajedno na Fejsbuku počele da objavljuju fotografije napuštenih životinja.

„Prikupile smo malo stvari, napravile smo Fejsbuk grupu i uskoro su ljudi poželeli da te pse dovedu u Veliku Britnaniju".

Fejsbuk i Instagram su im važni saveznici - lajkovi i deljenje fotografija pomažu da prikupe sredstva, ali i da se pronađu ljude koji će postati nova porodica psima koji doputuju iz Srbije.

„U novim uslovima zaborave na život na ulici i brzo se naviknu na život na kauču, kao što bi svaki pas trebalo da živi", kaže Džesika.

Trenutno se u Srbiji u pansionima za pse nalazi 54 pasa koji čekaju izdavanje pasoša, vakcinaciju i sva potrebna dokumenta za put.

„Engleski azili pretežno čuvaju pse koji imaju probleme koje su stvorili ljudi, a imaju i rase koje ljudi ne žele da udome - nemačke ovčare, hrtove i trkačke pse koji su završili karijeru", kaže Jovana.

Labrador „usvojio" pačiće i ne namerava da ih se odrekne

Plastika odgovorna za smrt velikog broja ptica

Psi iz azila u Srbiji privlače pažnju time što, često, nisu rasni psi.

„Mešanci su retki u Engleskoj, kada postoje, to su uglavnom mešanci straforda i nemačkog ovčara. Ima i modernih mešanaca - pudle i ostalo, ali to košta i njih nema u azilu".

Svake godine, udomljeni psi se okupljaju za svojevrsnu akciju - fotografisanje za godišnji kalendar. Skup se obično zakazuje za Noć veštica, kada je i sniljena ova fotografija.

Novac od prodaje kalendara šalje se azilima u Srbiji kako bi se pokrili troškove sterilizacije životinja. Mnogi od pasa sa ove fotografije i sami su bili stanovnici istih tih azila.

Zakonski propisi

„Komplikovano je", objašnjava Jovana proceduru koja prethodi svakom udomljavanju.

Kako u Velikoj Britaniji godinama nema besnila, propisi su veoma strogi za pse koji dolaze iz inostranstva.

• Psi moraju da budu zdravi, čipovani i vakcinisani protiv besniila i zaraznih bolesti.
• Posle čipovanja i vakcinisananja, vadi se krv i šalje u labaratoriju odobrenu od Evropske unije - Pasterov zavod u Novom Sadu.
• Taj test pokaže da li je pas u redu što se tiče besnila.
• Ako je sve u redu, pas može da putuje nakon tri meseca.

Spas za jugoslovenskog šampiona, desetine konja i dve magarice

Gliser je pre skoro dvadeset godina osvojio pobedu na galopskoj trci Jugoslavije.

Danas, sa još deset konja spasenih od klanice i izrabljivanja, živi na sunčanoj strani Starog brda, nadomak Lapova.

„Nisam ni znala kakva je situacija sa konjima u Srbiji, niti da postoji problem", kaže Jovana.

Onda je slučajno upoznala dve magarice.

„Vozili smo se u Nišu i videli vezanu magaricu, stali smo da je pomazimo. Videli smo da ima ujede pasa i da su joj kopita kriva. Saznali smo čija je i sledećeg dana otišli da pričamo sa tim ljudima", kaže.

Kopita kao opanci - tako Jovana opisuje hod ovih životinja.

„Magarac je pustinjska životinja, ne mora da pije vodu svaki dan. Popile su tri kofe vode koje smo im doneli - to znači da vodu nije videla danima".

Kao i dve magarice koje su i danas najtvrdoglavije stanovnice azila za konje u Lapovu, većinu konja koji ovde žive organizacije je morala da otkupi od prethodnih vlasnika.

„U Srbiji skoro devedeset odsto konja završi u klanici kada više ne služe svrsi koju su imali", kaže osnivač azila Željko Iličić.

Azil koji je osnovao jedini je te vrste u zemlji - finansira se donacijama, a u njemu rade volonteri. Deo od oko 60 konja koji su spaseni i rehabilitovani u centru, našlo je novi dom u Srbiji.

„Gliser je osvojio Jugoslovenski derbi . U normalnom svetu bi vredeo milione. Oplođivao je, ali kako nijedan potomak nije ništa osvojio, vlasnici su odlučili da ga prodaju klanici, za kobasice", kaže Jovana.

Vetar u leđa da nastavi sa radom, uprkos stalnoj borbi za prikupljanje donacija, Željku daju posetioci azila - Staro brdo je često domaćin deci koja o konjima žele da nauče što više.

„Ljudi često misle - zašto bih plaćao injekciju za uspavljivanje, kad će sam da crkne", objašnjava Jovana.

Ipak, do uspavljivanja i smrti ima još zelene trave za pojesti.

„Konj je živa kosilica trave. Svako ko želi da udomi konja treba da zna da njima nije potrebno mnogo - štala da se sklone od prirodnih nepogoda i veterinarska nega", objašnjava Željko.

Dok Gliser halapljivo završava i treću šargarepu za redom, Željko i Jovana ponosno pričaju da su najdraži posetioci azila školska deca.

„Dolaze da nauče da te životinje imaju različite osobine, ponašaju se različito, osećaju bol. Treba krenuti od malena, da bi ljudi shvatili šta je nasilje, a ne da ga prihvataju kao nešto što se prosto dešava", kaže Jovana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk