Avganistan: "Mali Mesi" morao da beži zbog pretnji talibana

Dečak kojeg je ceo svet upoznao kada je igrao fudbal u kesi koja je ličila na Mesijev dres, morao je sa porodicom da pobegne od kuće zbog pretnji talibana.

 

Ahmadi
AFP / Unicef
Murtaza Ahmadi sa Mesijevim dresom i potpisom

 

Avganistanski dečak čija je fotografija u ,,Mesijevom dresu" od plastične kese postala viralna, već drugi put je morao da zbog rata napusti dom.

Svet je 2016. upoznao Murtazu Ahmadija, koji sada ima sedam godina, kada je fotografisan kako nosi ,,dres" napravljen od plavo-bele plastične kese.

Dečak je nešto kasnije Mesija upoznao u Kataru i dobio njegov pravi dres.

Njegova porodica navodi da su morali da napuste dom u Avganistanu zbog pretnji talibana.

Kako ističu, pobegli su tokom noći u Kabul i ništa nisu poneli sa sobom, pa ni dragoceni Mesijev poklon.

Ovo je drugi put da su morali da pobegnu od kuće - 2016. su neko vreme bili izbeglice u Pakistanu, ali su se vratili u Avganistan kada su ostali bez novca, piše AFP.

Kesa kao dres

Murtaza je imao pet godina kada je nosio plavo-belu kesu, u bojama dresa Argentine, na kojoj je napisao Mesi i broj 10.

Fotografija je ubrzo postala viralna - ljudi su je masovno šerovali kako bi dečak bio pronađen, ne bi li upoznao Mesija.

Kada je dečakovo ime objavljeno, Mesi mu je preko Unicefa poslao paket u kojem je bio i potpisani dres.

Murtaza je krajem 2016. pozvan u Dohu, gde je Barselona igrala prijateljsku utakmicu, da upozna svog idola.

Talibani prete

Međutim, njegova porodica strahuje da im je dečakova slava stavila metu na čelo.

„Lokalne siledžije su zvale i govorile 'postali ste bogati, platite novcem koji ste dobili od Mesija ili ćemo vam odvesti sina'", dečakova majka Šafika kaže za AFP.

Kako navodi, pobegli su usred noći, jer su čuli pucnjavu.

Ništa nisu poneli iz doma, pa ni dragoceni dres.

 

Murtaza
EPA
Murtaza sada sa roditeljima i četiri brata živi u jednoj sobi u Kabulu

 

Dom pod opsadom

Murtazina porodica je hazarskog porekla. Hazari su šiitska etnička grupa koja je na meti sunitskih talibana.

Provincija Gazni, u kojoj žive, i dalje je pod kontrolom države, ali se u sukobu vlade i talibana smatra za strateški važnu oblast.

Talibani su u avgustu pokrenuli veliki napad na tu provinciju, što su ponovili i u novembru, zbog čega je više hiljada ljudi morali da napusti domove.

Više stotina ljudi je od tada ubijeno.

Gazni je jedna od 34 provincije Avganistana i nalazi se u centralnom delu zemlje.

Nema škole

Murtazin 17-godišnji brat Humajon izjavio je za novinsku agenciju EFE da u protekle dve godine dečaka nisu smeli da puštaju u školu, kao ni na ulicu da se igra.

„Nedostaje mi Mesi", rekao je Murtaza, kada su ga novinari AFP-a pronašli u Kabulu.

Kako kaže, nada se da će ga jednog dana opet videti.

„Kada ga budem video reći ću mu 'salam' i 'kako si'. Onda će on odgovoriti sa 'hvala ti' i 'čuvaj se', a ja ću sa njim ići do terena na kojem će on da igra, a ja da ga gledam"

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.