"Narkos": Pet istorijskih činjenica koje pomažu da razumete novu sezonu

Hoakin „El Čapo" Guzman, trenutno na suđenju u Americi, navodno je jedan od najvećih gospodara tržišta drogom u Meksiku.

Ipak, nekada je bio sitna riba u profitabilnom i nasilnom biznisu koji je promenio zemlju - to je priča nove sezone Netfliks serije „Narkos: Meksiko".

Serija je dramatizacija početaka moćnih meksičkih kartela i zasnovana je na istinitim događajima, mada su neke činjenice izmenjene u narativne svrhe.

Bez obzira na to, serija ističe nekoliko ključnih momenata koji nam pomažu da razumemo svet krijumčara droge i osetljivu bezbednosnu situaciju u kojoj se Meksiko danas nalazi.

Mafija na udaru evropske policijske akcije

Ko je El Čapo - ovo je njegova priča

1. Kako su nastali karteli?

Osamdesete su bile početak onoga što će postati mreža meksičkih kartela.

U seriji se prikazuje poreklo Guadalahara kartela, iz drugog najvećeg meksičkog grada.

U to vreme su trgovinu drogom kontrolisale male lokalne bande, ali sve se promenilo kada je Migel Angel Feliks Galjardo organizovao svojevrsni kriminalni sindikat.

Galjardova kreacija, Guadalahara kartel, takođe je bio poligon za buduće lidere trgovine drogom u Meksiku, uključujući i El Čapa, koji je u početku radio u obezbeđenju.

Osamdesetih godina se istakla još jedna organizacija - Gulf kartel, i dalje jedan od najmoćnijih u zemlji.

Ovaj kartel korene vuče još iz tridesetih godina prošlog veka, kada su kriminalci zarađivali na krijumčarenju alkohola u SAD tokom godina prohibicije.

Predao se najtraženiji španski vođa narko klana

2. Šef svih šefova

Migel Galjardo bio je ključna figura istorije meksičke trgovine drogom.

Kao što je u seriji i prikazano, čovek poznat kao „šef svih šefova" upravljao je prvom organizacijom sa velikim kapacitetom za uzgoj i krijumčarenje marihuane u SAD.

Ipak, Galjardo nije prvi meksički narko-bos koji je kookain odneo u Ameriku, kao što serija prikazuje. Ta praksa počela je već šezdesetih godina, a pionir je bio Pedro Aviles, Galjardov mentor i bivši šef Sinaloa kartela.

Poznat i kao „planinski lav", Aviles je stradao u pucnjavi sa policijom 1978. godine.

Ali Galjardo jeste proširio operacije kartela i na kokain, i čak uspostavio vezu za ozloglašenim kolumbijskim gospodarom droge Pablom Eskobarom.

Njihov savez je do kraja osamdesetih bio odgovoran za 60 odsto kokaina koji je iz Meksika stizao u SAD, prema američkoj Agenciji za suzbijanje droga (DEA).

3. Skupa greška Kara Kvintera

Serija prikazuje još jednog narko-bosa, Rafaela Karo Kvintera, kao jednog od najnasilnijih članova Guadalahara kartela.

Njegov temperament doveo je do najveće greške u istoriji ove organizacije: kidnapovanja agenta DEA Enrikea „Kikija" Kamarena, koji je mučen i ubijen 1985. godine dok je radio na tajnom zadatku.

Ovaj zločin doveo je do velike istrage američkih vlasti i razbijanja Guadalahara kartela - kao i do promene u odnosima moći.

Uhapšen nekoliko nedelja posle ubistva Kamarene, Karo Kvintero je pušten 2013. godine posle kontroverzne sudske odluke. Ta odluka je ubrzo preinačena, ali narko-bos od tada izbegava zatvor - on je među 15 najtraženijih begunaca Interpola, a američke vlasti ponudile su nagradu od 20 miliona dolara za njegovo hapšenje.

Otkrivena masovna grobnica u Meksiku

Policijska kuja kao zaštićeni svedok

4. Rančo Bafalo

Agent na tajnom zadatku radio je na operaciji koja je nanela veliki udarac kartelu: zaplenu i uništavanje više od 13 hiljada tona marihuane sa plantaža u Rančo Bafalu - farmi u meksičkoj oblasti Čiuaua.

„Karo Kvintero je razvio način da industrijalizuje proizvodnju marihuane i navodno osmislio Rančo Bafalo", objašnjava meksički novinar i pisac Anabel Hernandez.

Rančo Bafalo je, prema meksičkim istražiteljima, radio uz prećutni pristanak policije i u jednom trenutku imao 10 hiljada zaposlenih.

Na osnovu dojave Enrikea Kamarene, meksički vojnici i agenti DEA upali su na farmu i naneči kartelu gubitke u vrednosti od osam milijardi dolara.

5. Pola miliona žrtava?

U prvoj epizodi producenti serije procenjuju da je u nasilju povezanom sa drogom ubijeno više od 500 hiljada ljudi u poslednjih trideset godina u Meksiku.

Meksiko je zaista pogođen visokim stepenom nasilja koje se pogoršalo od kada je federalna vlada zauzela čvršći stav prema kartelima 2007. godine.

Zvanične statistike pokrivaju period od januara 1997. godine do oktobra 2018.

Prema tim podacima, u tom periodu je zabeleženo 358,077 ubistva - među kojima su i zločini koji nemaju veze sa trgovinom droge.