Istraživanje: Jevreji u Evropi sve više žive u strahu

Veliko istraživanje Evropske unije pokazuje da je sve više napada na Jevreje širom Evrope, a da veliki broj živi u strahu.
Jevreji
Getty Images
Čak 95 odsto francuskih jevreja smatra da je antisemitizam veliki problem njihove zemlje

U Evropi je sve više antisemitizma i Jevreji sve više žive u strahu, pokazuje istraživanje u kojem su ispitani Jevreji iz 12 zemalja Evropske unije.

Više stotina Jevreja izjavilo je da su protekle godine fizički napadnuti, pokazuje istraživanje Evropske unije.

Osim toga, 28 odsto je izjavilo da su doživeli verbalni napad.

Najviše antisemitizma ima u Francuskoj, a problematične zemlje su i Nemačka, Velika Britanija, Švedska i Holandija, pokazuje istraživanje.

U danu kada je istraživanje objavljeno, italijanska policija je saopštila da je sa trotoara u Rimu ukradeno 20 mesinganih ploča, postavljenih u čast jevrejske porodice ubijene u Holokaustu.

Šta kaže istraživanje?

Da je sinagogama i jevrejskim školama potrebna zaštita, da je mnogo negativnih komentara na internetu, medijima i politici, dok diskriminacije ima i u školi i na poslu.

U istraživanju su učestvovali Jevreji iz 12 zemalja Evropske unije u kojima živi najveći broj Jevreja.

Kako se navodi, antisemitski napadi su postali tako uobičajeni da većina žrtava uopšte ne prijavljuje incidente.

  • 89 odsto od 16.395 ispitanih Jevreja smatra da je antisemitizam na internetu veliki problem njihove zemlje
  • 28 odsto je u poslednjih 12 meseci doživelo neku vrstu napada samo zato što su Jevreji, dok je dva odsto fizički napadnuto
  • 47 odsto strahuje da bi u narednih 12 meseci mogao da im se dogodi antisemitistički verbalni, a 40 odsto fizički napad
  • 34 odsto je iz bezbednosnih razloga povremeno izbegavalo jevrejske događaje
  • 38 odsto je razmišljalo o selidbi u neku drugu zemlju u poslednjih pet godina
Britanija
Getty Images
Protest je u martu organizovan ispred britanskog parlamenta, na kojem su okupljeni tražili više borbe protiv antisemitizma

Gde je antisemitizam najveći?

Gotovo 95 odsto francuskih Jevreja vidi antisemitizam kao veliki problem njihove zemlje.

U Francuskoj se poslednjih godina dogodio niz džihadističkih napada, među kojima je i ubistvo talaca u jevrejskom supermarketu u Parizu.

Francuski premijer Eduard Filip izjavio je da je za 69 odsto porastao broj antisemitističkih incidenata.

Kako kaže, biće formirana grupa istražitelja koji će se samo baviti zločinima iz mržnje, kao i grupa koja će raditi sa nastavnicima u borbi protiv antisemitizma u školama.

Francuska ima najveću jevrejsku populaciju u Evropi - oko pola miliona ljudi.

Antisemitizam je veliki problem i Nemačke, Belije, Poljske i Švedske, smatra 80 odsto ispitanika.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da je Nemačka gotovo naviknuta na to da jevrejske institucije imaju policijsku ili neku drugu zaštitu.

Ipak, najveći porast antisemitizma u poslednjih šest godina je u Švedskoj.

Zašto Švedska?

„Mislim da su mnogi Jevrej uplašeni", kaže Isak Rajhel, generalni sekretar jevrejske zajednice u Stokholmu.

Troje ljudi bliskoistočnog porekla bacilo je u decembru bombe na sinagogu u Geterburgu, dok su unutra mladi imali žurku.

Napada je bilo i nakon što je je predsednik SAD Donald Tramp objavio da priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela.

U Švedskoj živi oko 20.000 Jevreja, a većina se nikada ne ističe.

„Većina Jevreja u Švedskoj ne pokazuje javno da su Jevreji", kaže Rejhel.

„Ne šetaju se okolo sa jarmulkom, ukoliko imaju Davidovu zvezdu oko vrata - sakriju je, a deca u školama ne govore da su Jevreji", kaže on za BBC.

  • pa da

    11.12.2018 10:17
    pola veka posle Holokausta, nemacka kancelarka pozove u Evropu muslimanski svet
    - zaklete neprijatelje svega jevresjkog - pa se onda (o gle cuda!) kao nesto sablaznjavanju zbog porasta antisemitizma....
    evropsko licemerstvo.
    #dankeMerkel

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.