Zašto žene imaju manje moći nego što mislite

Otkriće da je na pozicijama moći više mušaraca nego žena retko predstavlja iznenađenje. Ono što može da bude neočekivano je da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine kada je o ravnopravnosti reč.

Države ponekad mogu da ulože napore da ženama daju pozicije moći.

Na primer, imenovanje vlade u Ruandi u kojoj polovinu kabineta čine žene. To je usledilo samo nekoliko dana nakon što je rodno ravnopravni kabinet imenovan u Etiopiji.

Na drugim mestima u svetu postoje mnogi upečatljivi primeri jednakosti žena i muškaraca ili čak veće prisustvo žena na poslovima koji nude moć i uticaj.

Ukoliko zavirimo u sudnicu u Sloveniji, videćemo da je na mestu sudija četiri puta više žena nego muškaraca. Kada govorimo o novinarstvu u Namibiji - polovina najjačih novinarskih priča delo su žena.

• Može li žena da pokrene opoziciju
• U Etiopiji pola ministarki, pola ministara
• Etiopija dobila prvu predsednicu

Nije teško pronaći druge zemlje koje se nadovezuju na ovakav trend u određenom zanimanju. Polovina stručnjaka u oblasti informacionih tehnologija u Maleziji su žene, uz šest od 10 medicinskih istraživača na Novom Zelandu i pet od 10 inženjera u Omanu.

Više je nego dobrodošlo da žene obavljaju ove poslove, kojima tako često dominiraju muškarci. Pa ipak, iako se čini da je očigledno da druge zemlje mogu naučiti iz ovih primera, često se treba zapitati gde uticaj zaista leži.

Moć sudija

Kontroverze oko potvrde imenovanja Breta Kavana za sudiju Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, uprkos navodima o seksualnom napadu - što je on negirao, najnoviji su slučaj koji je mnogima zasmetao. Vrhovni sud - u kojem su tri od devet sudija žene - predstavlja primer sistema u kome vrhovne sudije imaju značajnu vlast.

Zakonodavni sistem u Britaniji je zasnovan na opštem pravu. Sudije se često imenuju kasnije u karijeri - ponekad preko mreža u kojima dominiraju muškarci - a zakon se zasniva na njihovim odlukama i presedanima.

U suprotnosti sa ovakvim sistemom, u drugim zemljama poput Francuske i Slovenije, moć sudija je daleko ograničenija. U takvom sistemu građanskog prava - koji je zasnovan na pisanim zakonima - sudije imaju manje slobode za sopstvena tumačenja.

Drugačiji je i način na koji rade. Diplomci prava postaju sudije polaganjem kvalifikacionih ispita odmah po završetku studija.

Činjenica da se pozicije dodeljuju na osnovu akademskih zasluga pravi veliku razliku.

Više od šest od 10 sudija u Francuskoj su žene, ali ta pozicija dolazi uz nižu platu. Advokati pravnici često mogu da zarade više u privatnoj praksi.

Neki od najvećih procenata zastupljenosti žena na mestu sudija su u post-socijalističkim društvima. Poput Slovenije, sedam od 10 sudija u Rumuniji i Letoniji su žene.

U komunizmu, uloga sudije nije bila samo slabo plaćena, već i mnogo ograničena ideološkim faktorima - stvarna moć je ležala na drugim mestima. Sudstvo u ovim zemljama i dalje ima relativno nisku reputaciju i zarade su niže.

Nakon preokrata

U drugim profesijama, česti su slučajevi da su žene dobile moć zahvaljujući pratećem periodu promena ili preokretu.

Na primer, u komunističkoj Bugarskoj, novinarstvo je bilo primarno u funkciji države. Ali posle 1989. godine, uz rast medijskih sloboda, mnoge visokoobrazovane i preduzimljive žene promenile su pravac u karijeri i sada su na najvišim novinarskim pozicijama.

U Ruandi je kvota ravnopravnosti u parlamentu uvedena 2003. godine. Potez je došao nakon rušenja vladinih institucija posle genocida 1994. godine.

Danas je Ruanda ispred svih drugih na svetu zbog činjenice da je zastupljenost u parlamentu u korist žena - šest od deset poslanika su žene.

Ali i ovde se postavlja pitanje kako zaista izgleda prava moć.

Lider Ruande, predsednik Pol Kagame, optužen je da sprovodi autoritarnu vlast. Mnogi tvrde da veliki broj poslanica ima malo konkretne moći.

S druge strane, drugi ukazuju na širok društveni efekat prisustva žena u parlamentu.

Njihova prisutnost bi mogla da dovede do porasta poštovanja žena u porodici i zajednici, te i veće šanse da žene imaju uticaj na donošenje odluka.

Šta nam sve ovo govori?

Odnos između žena i moći je kompleksan i teško je doneti čvrste zaključke na osnovu bilo koje statistike - bitno je uvek gledati širu sliku.

I dok je možda pred nama i dalje dug put koji treba da pređemo, znamo da veći broj žena na visokim pozicijama - čak i kada nisu savršene u tome što rade - može da bude simbolična moć, osnažuje prihvatanje žena lidera.

Bez obzira na to, jedna stvar je jasna: kada se stvari obavljaju na uobičajen način, promene su vrlo spore - u celosti.

O ovom tekstu

Ovaj analitički tekst BBC je naručio od eksperta koji radi za spoljnu organizaciju.

Laura Džons je istraživačica u Globalnom institutu za žensko liderstvo, na King koledžu u Londonu.

Globoalni institut za žensko liderstvo vrši istraživanja za bolje razumevanje i ukazivanje na uzroke o nedovoljnoj zastupljenosti žena na liderskim pozicijama.

Uredio Dankan Voker