Borba protiv korupcije: Šta muči građane Srbije

Ukoliko ste nekada lekaru odneli kafu ili čokoladu - počinili ste akt korupcije.

Zdravstvene institucije najkorumpiranije su u Srbiji, ukoliko je suditi po stavovima građana u istraživanju koje su sproveli CeSID i USAID.

Da je zdravstvo najkorumpiranije smatra gotovo četvrtina ispitanika.

Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, razlog za takav stav leži u činjenici da najveći broj ljudi ima kontakt sa zdravstvenim institucijama.

„To što je carina na primer manje korumpirana, pokazuje da ljudi ne prelaze granicu i nemaju razloga da podmićuju carinike", rekao je na prestavljanju rezultata istraživanja Nenadić.

Kako je naveo, korupcija kojoj građani svedoče uvek je povezana sa pružanjem usluga javnog sektora.

„Ako javni sektor iz bilo kog razloga nije kadar da ispuni očekivanja građana, da zadovolji njigove potrebe, normalno je očekivati da će građani posezati i za nedozvoljenim sredstvima da bi dobili uslugu koju žele.

To se nažalost najčešće dešava u oblasti zdravstva", dodaje.

• Zdravku Mamiću šest i po godina zatvora
• Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši
• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe

I dok sa jedne strane navode zdravstvo kao veliki problem, građani često ne prepoznaju značajno veće koruptivne radnje. Prema Nenadićevim rečima, to je posledica istraživanja javnog mnjenja.

„U istraživanjima javnog mnjenja u kojima učestvuje opšta populacija, sasvim je očekivano da ljudi nemaju saznanja o najozbiljnijim oblicima korupcije, pa ih ne mogu ni saopštiti istraživačima.

Te koruptivne aktivnosti odvijaju se na visokim mestima, koja građanima nisu dostupna", priča Nenadić za BBC na srpskom.

Nalazi su prema njegovim rečima očekivani, ali ono što građani kažu daleko je od kompletne slike, objašnjava.

Predsednik u borbi protiv korupcije

Po mišljenju ispitanika u ovom istraživanju, iza zdravstva po korumpiranost slede sudovi, policija, carina, predsednici opština i gradonačelnici, ministri.

Iza toga na spisku je institucija predsednika države - koju korumpiranom smatra pet odsto ispitanika.

Sa druge strane, mnogo je veći procenat onih koji misle da je upravo ta institucija najposvećenija borbi protiv korupcije. Takav odgovor dala je gotovo četvrtina ispitanika.

Borba protiv korupcije, inače nije posao predsednika i prema Nenadićevim rečima, ovakvi rezultati posledica su medijske promocije aktuelnog predsednika republike Aleksandra Vučića.

„On je sveprisutan i za sve se pita.

Taj nalaz samim tim ne mora biti daleko od istine zato što druge institucije čekaju na njegov znak kako bi uradile ili ne bi uradile nešto za šta su nadležne.

To nam govori o prevlasti političke elite nad nečim što bi trebalo da bude sistem vladavine prava u državi", kaže Nenadić za BBC na srpskom.

I dok predsednika u borbi protiv korupcije vidi 23 odsto ispitanika, prema Nenadićevim rečima, poražavajuće je što institucije koje su zadužene za gonjenje korupcije, poput policije i tužilaštva, prepoznaje ukupno svega 12 odsto njih.

„One bi trebalo da otkrivaju i gone najviše slučajeva korupcije, a ljudi očigledno nisu zadovoljni njihovim radom", priča Nenadić.

Korumpirana Srbija

Prema nalazima ovog istraživanja, više od polovine ispitanika (57 odsto) smatra da je korupcija u Srbiji veoma rasprostranjena.

Sa druge strane, tek osam odsto njih misli da je malo rasprostranjena.

„Korupcija je, uz siromaštvo, prepoznata kao jedan od ključnih problema u Srbiji", kazao je prestavljajući rezultate istraživanja Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a i dodao da čak trećina ispitanika tvrdi da živi ispod granice podnošljivosti.

Učesnici ovog istraživanja odgovarali su i na pitanje o tome da li Srbija ide u pravom ili pogrešnom smeru.

Drugi odgovor dao je skoro svaki drugi ispitanik (47 odsto). Suprotnog stava je 34 odsto njih.

„Većinu onih koji smatraju da Srbija ide u lošem smeru čine mladi, visokoobrazovani, nastanjeni u regionima koji su bogatiji od proseka.

Jedan od uzroka za to je i pojačana percepcija korupcije", kaže Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a.

Borba bez strategije

Srbija ima aktuelnu strategiju za borbu protiv korupcije, koja važi do kraja ove godine.

Ima je makar na papiru, ali je ne primenjuje.

Strategija za borbu protiv korupcije doneta je 2013. i ove godine ističe. Donošenje nove nije na vidiku, objasnio je Nenadić.

„Strategija nije primenjena. Doneta je na velika zvona i uz promociju takozvane nulte tolerancije u borbi protiv korupcije. Sada je prilično očigledno da je politička promocija bila cilj borbe protiv korupcije kao nečega što su građani tražili", kaže Nenadić za BBC na srpskom.

Prema njegovim rečima, gotovo od samog početka postalo je očigledno da ne postoji volja da se strategija primeni u punom obimu.

„Vrlo brzo je došlo do odustajanja od primene ili odlaganja mera koje se u strategiji nalaze i to je pravdano različitim razlozima.

Sada, kada pogledamo pet godina unazad, lista neispunjenih obećanja je impozantna i možemo da shvatimo koliko je problem sa borbom protiv korupcije ozbiljan", kaže Nenadić.

Istraživanje Percepcija građana o borbi protiv korupcije u Srbiji sprovedeno je od 27. oktobra do 10. novembra i u njemu je učestvovalo 1.193 ispitanika.

Rezultati su predstavljeni povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Ovaj dan je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 9. decembra 2003, kada je počelo i primenjivanje Konvecije UN-a protiv korupcije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk