Eva Haptflajš je tipičan primer novog talasa boraca protiv krajnje desnice u Nemačkoj.
U oktobru se vratila u u staru porodičnu kuću u gradiću Ostricu na istoku Nemačke, kako bi se suprotstavila neonacistima.
Nije bila sama.
Oko 3.000 ljudi se okupilo na skupu u znak protesta zbog festivala Štit i mač (Shield and Sword), koji se održavao u hotelu na periferiji grada, u blizini granice sa Poljskom.
„Zašto baš Ostric?", novinar je pitao jednog od organizatora festivala, Tomasa Hajsa, vođu ekstremno desničarske Nacionalne demokratske partije (NDP) u obližnjoj saveznoj državi Tiringiji.
„Zašto da ne?", odgovorio je. „Ne dešava se mnogo toga u Saksoniji. Mi samo činimo politiku življom."
Podrška krajnje desničarskim partijama je u ovom delu Nemačke procvetala. Na federalnim izborima prošle godine za krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) glasalo je 30 odsto birača u ovoj regiji.
Ali mnogi građani odlučno žele da spreče da Ostric postane grad ekstremene desnice.
Istok i krajnja desnica
Ostric, gradić sa oko 2.400 stanovnika, smešten je u Saksoniji - saveznoj državi koja je postala kolevka krajnje desničarskih ideja u Nemačkoj.
Bio je deo Istočne Nemačke i mnogi stanovnici i dalje trpe zbog promena koje su usledile posle pada Sovjetskog Saveza 1989. godine.
Kada su fabrike zatvorene, hiljade ljudi otišle su u zapadni deo zemlje - uključujući i roditelje Eve Haptflajš. Preselili su se u Frankfurt, gde se ona kasnije rodila.
Mnogi od onih koji su ostali izgubili su posao, jer su njihovi novi sugrađani sa zapada pokupovali kuće u Ostricu i preuzeli radna mesta. Dvadeset osam godina kasnije, mnogi bivši istočni Nemci u penziju odlaze na rubu siromaštva.
Odluka Angele Merkel iz 2015. godine da Nemačka prihvati milione izbeglica, na istoku je podgrejala strahove od novih gubitaka.
Eva Haptflajš se u oktobru po drugi put ove godine vratila u Ostric da bi protestovala zbog jačanja krajnje desnice.
Ona i mnogi drugi bili su ovde i u aprilu, kako bi se usprotivili prvom skupu neonacista koji je u njihovom gradu organizovala NPD.
„Ovaj grad je uspavan", kaže ona.
„Mnogi ljudi su depresivni, jer su ostali bez posla i šanse da negde odu."
Ipak, povratak krajnje desnice probudio je Ostric.
U znak otpora neonacističkom festivalu u Ostricu, građani su se okupili na gradskom trgu. Brojne mlade porodice i aktivisti obučeni u dugine boje zajedno plešu po ulici, predvođeni mladićem u jakni sa dezenom leopardovog krzna.
„Mi sada dižemo svoj glas kako bi sačuvali vrednosti demokratskog sistema koje su ugrozili neonacisti, ekstremisti krajnje desnice i njihovi pomoćnici u našem državnom parlamentu i unutar vlade", kazao je okupljenima Majkl Šlit, organizator skupa otpora.
„Ne smemo im prepustiti nikakav prostor - niti jedan metar."
Širom grada, stotine naoružanih policajaca okružuje neonacistički festival u hotelu Najseblik.
U hotelu, mladići i devojke pretražuju štandove na kojima se prodaju diskovi popularnih hejtkor bendova, čije pesme bude slike ratom razorene Nemačke i ,,patriota" koji ,,brane zemlju".
Na majicama su im ispisane nacističke poruke. Tetovaže zabranjenih simbola, poput svastike, prekrili su maramama.
Hans-Peter Fišer, vlasnik hotela, kaže da je srećan što su se neonacisti vratili u Ostric, jer njihov festival donosi zaradu.
„Ovo je bio jedini način da nešto prodamo", kaže, žaleći se da od države nije nije primio nikakvu naknadu kada je njegova imovina oštećena u nedavnim poplavama.
Za sledeću godinu hotel planira četiri slična događaja.
Ali gradić će im se suprotstaviti, obećava gradonačelnica Ostrica Marion Prange.
I ona se pridružila građanima koji protestuju zbog neonacista. Zajedno pale sveće, okružuju trg i pevaju - pod budnim okom policije.
„Posao nije završen, ali u ovom kratkom vremenskom periodu naučili smo mnogo toga što možemo da prenesemo na druge zajednice", kaže ona.
„Pokazali smo da postoje granice. Probudili smo se."
Dodatno izveštavanje: Tobias Volf
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar