Intervju petkom: Treba mi "reset" kao na kompjuteru, kaže Šabić

Rodoljub Šabić će posle 14 godina napustiti kabinet u kome su police prepune različitih priznanja, zahvalnica i povelja, a zidove, po njegovoj želji, krase replike apstraktnih dela ruskog slikara Vasila Kandinskog.

„Moraću sebi da priuštim odmor duži od godišnjeg, čini se da ne izgledam baš propalo ali jako, jako sam umoran", kaže on uz osmeh koji nestaje sa lica do kraja rečenice.

Najviše ga iscrpljuju ružne scene koje su pratile poslednje godine njegovog mandata - u kojima ga je vladajuća stranka optuživala da je strani agent, plaćenik i da iskorišćava funkciju u političke svrhe.

Ipak, kaže, mnogo je više lepih stvari kojih će se radije sećati.

„Sve u svemu osećaj je dobar - glavni zadatak Poverenika u mom slučaju bio je da napravi instituciju. Možda će zvučati neskromno, ali zadatak je ispunjen besprekorno", kaže Šabić.

Podaci o ličnosti: Novi zakon, stari problemi

Koraks: Prazan prostor – nekada i sada

Čovek koji je Supermena doveo u Srbiju

Profesionalni izazov

Šabić je advokaturom počeo da se bavi u advokatskoj kancelariji čuvenog Filote File, oca poznatog advokata Toma File.

Kao relativno mlad pravnik, karijeru je osamdesetih nastavio u kabinetu saveznog sekretara za pravosuđe u vladi Ante Markovića, a potom i kao podsekretar za zakonodavstvo.

Šabić objašnjava da je funkcija koju je obavljao u tada velikoj državi obećavala sjajnu karijeru pravniku u tridesetim godinama.

„Međutim, država se raspala u sumanutom obračunu nacionalista, a ja sam se pre toga vratio u advokaturu uveren da se više nikada neću vratiti na državnu funkciju i u politiku", priseća se on.

Da obećanje sebi nije mogao da održi postalo mu je jasno tokom vladavine režima Slobodana Miloševića, koja je „terala ljude da se bave opozicionim aktivnostima".

Bio je opozicionar, učestvovao u petooktobarskim promenama, i potom izabran za narodnog poslanika i potpredsednika parlamenta. To je, kaže, radio volonterski, nije primao platu i živeo je od advokature.

„Onda me je poziv Zorana Đinđića da uđem u Vladu naterao da prestanem da se bavim advokaturom. Ne možete biti i ministar i advokat", objašnjava Šabić.

Posle rekonstrukcije vlade postao je ministar za državnu upravu sa ciljem da uspostavi tu instituciju u Srbiji. S obzirom na to da je bio nov u vladi, početak nije išao lako, zbog čega se i požalio tadašnjem premijeru Đinđiću.

„On me pita 'I, šta očekuješ od mene?', a ja kažem, pomoć. Kaže on, kakvu pomoć, pa ja sam tebe zvao da ti meni pomogneš, a ne ja tebi", seća se ovog razgovora uz osmeh.

Poruku je razumeo i za nekoliko meseci uradio posao na koji je ponosan.

Posle ubistva Đinđića, ostao je u vladi Zorana Živkovića do kraja vanrednog stanja.

Međutim, kaže, tada je počeo da prepoznaje priču koja danas kuluminira.

„To da se sve redukuje na interese stranka, da se sve tome potčinjava. I bilo je već jasno da će DOS prokockati taj ogroman autoritet i ugled koji je stekao", kaže Šabić.

Zbog toga je u leto 2003. podneo ostavku - kada to niko od njega nije tražio. Ponovo je bio uveren da se neće vraćati na javnu funkciju.

Kada se 2004. godine u vreme donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja njegovo ime pomenulo kao mogućeg kandidata za funkciju Poverenika, nije mogao da odbije.

„Meni je to prirodna reakcija, ja sam profesionalac, nikada ne bih odbio izazov da prvi put u mojoj zemlji radim nešto što pre mene niko nije radio i da imam zadatak da napravim instituciju koja Srbija nikada nije imala", kaže Šabić.

Poverenik

Četrnaest godina i sedam različitih vlada kasnije, Šabić ne krije ponos na posao koji je sa svojim timom obavio.

Ipak, početak nije bio grandiozan.

„Država je potpuno zaboravila na Poverenika, izabrala ga je, obavestila Evropu ali ja zapravo pola godine od te države nisam dobio ni dinar, ni spajalicu", kaže on.

Čak je i pečat Poverenika platio svojim novcem.

„Sada se šalim da mogu i kući da ga ponesem, verovatno bih i račun našao negde", smeje se Šabić.

Prvi veliki zadatak kancelarije Poverenika bio je da građanima objasni kakva prava imaju i koje sve informacije mogu da traže od institucija na osnovu novog Zakona.

„Organizovali smo fantastičnu kampanju. Bio sam kao trgovački putnik, celu zemlju smo tada obišli", kaže Šabić.

Rezultati su i danas vidljivi, od svih zahteva koji se podnose, iza dve trećine stoje „obični građani", pa tek onda novinari i civilni sektor.

Zakon se doživljava kao dobra novinarska alatka i sredstvo za borbu protiv korupcije ili ostvarivanje drugih prava.

Međutim, kada je reč o zaštiti privatnosti i podataka i Zakonu koji je donet 2008. godine, naišlo se na tvrđu prepreku - dominantnu svest društva.

„Kod nas je ta priča o zaštiti privatnosti bila na dnu lestvice vrednosti", kaže Šabić.

Mogući razlozi: društvo je decenijama živelo pod dominacijom kolektivističkih vrednosti - radničke klase, partije, vere, nacije, smatra.

„Kopernikanski obrt je dovesti takvo društvo u situaciju da se prema privatnosti i ličnim podacima odnosi onako kako se odnose neke stare demokratije", objašnjava Šabić.

Još tada, pre 10 godina, upozoravao je da se radi o strateškom problemu za čije rešenje je potrebno angažovati ceo državni aparat.

Pod njegovim pritiskom, sa dve godine zakašnjenja u odnosu na zakon, doneta je Strategija zaštite podatak o ličnosti, kao i Akcioni plan za njenu realizaciju.

Osam godina kasnije, sudbina strategije je ista kao i skorašnjih višestrukih napora Poverenika za donošenje boljeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti - ignorisanje.

Međutim, sve više građana i u ovoj oblasti traži zaštitu prava.

„U prvoj godini nadležnosti imali smo osamdeset i nekoliko predmeta. U poslednjoj godini 4.000 predmeta. Lavovski deo tih predmeta je na inicijativu građana", kaže Šabić.

Posle ovoliko godina, Šabić se navikao da je za vlast po pravilu „krivac", a za opoziciju „profesionalac".

„Većina naših političkih snaga, dok je u opoziciji, jako ceni ljudska prava, transparentnost, borbu protiv korupcije, demokratiju.

„Kada postane vlast, to se potpuno promeni", kaže Šabić.

Aktuelna vladajuća Srpska napredna stranka daleko se najviše puta žalila Povereniku dok je bila u opoziciji. I najviše je rešenja dobila u svoju korist.

„Ali već pet, šest godina im se ne dopada šta radi Poverenik i ne pišu žalbe", kaže Šabić.

Po svemu sudeći, ne dopada se ni državnom tužilaštvu - u poslednje tri godine, podnelo je više tužbi za poništenje akata poverenika nego što su sva tužilaštva u zemlji podnela optužnih akata protiv prekršioca oba zakona koja poverenik štiti ovih 14 godina.

Sa druge strane, tužilaštva gotovo da ne reaguju na krivične prijave koje je Poverenik podnosio. A bilo ih je - i zbog curenja privatnih podataka građana i njihovog korišćenja u političke svrhe, do poslednjeg slučaja pisma predsednika republike svim penzionerima u Srbiji.

„Imamo politički prostor koji je redukovan na gladijatorsku arenu u kojoj se obračunavaju političke stranke. Ili si naš, ili si protivnik.

„Ja radim svoj posao i držim se striktno zakona, imam nameru tako do kraja", kaže odlučno Šabić.

Od svih optužbi na njegov račun kao Poverenika, mnogo ga je više pogodilo kada je skupštinski Odbor za pravosuđe u roku od 50 sekundi odbio 124 amandmana na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

„To je bilo za Ginisa, ali i ponižavajuće za nas i za parlament", kaže Šabić.

Savamalac

Kada su u izbornoj noći 2016. godine srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Savamali, Šabić je bio prvi koji je na Tviteru o tome obavestio svojih više od 135 hiljada pratilaca.

„To je moj kraj, ja sam Savamalac. Moj mali (pas) džek rasel rasel Mile i ja", kaže Šabić.

Jutarnji tvitovi Rodoljuba Šabića postali su tradicija, a „ustao sam kao Šabić" učestala šala za rano buđenje.

Šabić kaže da celog života malo spava, a da mu jutarnja rutina počinje šetnjom sa Miletom.

„Moj jutarnji tvit je nešto lepo i prijatno iz Beograda. Zgrada, spomenik, pejzaž, propraćen nekim podatkom koji je manje poznat.

„I to se izgleda ljudima jako dopada, a meni se dopada da im se dopada", kaže on.

Kako dan odmiče, naredni tvitovi su manje prijatni.

„Poverenik nema radno vreme", dodaje Šabić u trenutku kada mu zvoni telefon.

Kaže i da će sa funkcije otići bogat iskustvom, ali ne i novcem.

Posle dužeg odmora će „morati da zaradi penziju".

Advokatura je poziv koji voli, a o politici neće da priča dok je na funkciji Poverenika.

Ponosan je na instituciju i tim koji ostavlja za sobom.

„Moji ljudi su bili članovi, čak i rukovodioci najelitnijih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Eksperti su Saveta Evrope, pišu zakone po drugim zemljama, ali ih ovde izgleda manje cene", kaže Šabić.

Trudiće se da pamti samo lepe stvari, ali je očigledno da je trag ostavila i verbalna paljba predstavnika vlasti pred kojom se našao poslednjih godina.

"To je užasno jeziva i nepristojna kampanja - treba mi nešto poput 'reseta' na kompjuteru", kaže Šabić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk