Klimatske promene: Ukoliko izostanu rezultati, svet će platiti „paklenu cenu"

Učesnici UN-ove konferencije o klimatskim promenama danas u Poljskoj ulaze u samu završnicu razgovora, bez odgovora na mnoga važna pitanja- uprkos brojnim zahtevima da postignu napredak.

Bivši predsednik Maldiva Mohamed Našid kazao je da će svet „platiti paklenu cenu", ako ne preduzme velike korake.

Zemlje učesnice se trude da završe složeni „pravilnik" za primenu Sporazuma o klimatskim promenama iz Pariza.

Takođe su pod pritiskom da pojačaju svoja obećanja o smanjenju štetnih gasova u atmosferi.

• Poslednje četiri godine „globalno najtoplije“
• Fleksibilna ishrana može da smanji klimatske promene
• Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju

Jedan od najvećih izazova na razgovorima jeste ogroman broj odluka koje stoji pred oko stotinu 100 ministara koji su doputovali u Katovice.

Ministri su pod snažnim pritiskom zemalja u razvoju i malih ostrvskih država, kojima preti najveća opasnost ukoliko prosečna globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni Celzijusa.

U ovom trenutku svet je za oko jedan stepen topliji u odnosu na period pre industrijske revolucije.

Bivši predsednik Maldiva i njihov vodeći pregovarač, Mohamed Našid, zamolio je učesnike sastanka da hitno postignu dogovor o smanjenju ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu.

„Ludost je da dozvolimo da globalni nivo ugljen-dioksida pređe 450 delova na milion, a da temperatura poraste za više od 1,5 stepeni", rekao je na sastanku sa medijima.

„To i dalje može da se zaustavi. Ukoliko budemo radili zajedno, mi to možemo.

Ukoliko to ne uradimo, sve zemlje će platiti paklenu cenu, ."

Šta delagati pokušavaju da odluče?

Predstavnici 196 država došli su u Katovice kako bi rešili vrlo složena pitanja koja se odnose na pravilnik Pariskog sporazuma, koji stupa na snagu 2020. godine.

Reč je o regulativi koja se odnosi na to kako da zemlje smanje nivo ugljenika, kako da se obezbede finansija za siromašne nacije i osiguraju da svi rade ono što su rekli da će raditi.

Zvuči lako, ali je to vrlo tehničko pitanje. U ovom trenutku države često imaju različite definicije i rasporede za akcije smanjenja ugljen-dioksida.

Ipak, nekakav napredak u oblikovanju pravila jeste postignut.

„Neki od tekstova koji su ključni u pravilniku, u pogledu transparentnosti zemalja u izveštavanju o akcijama su prilično jaki, oni su bolji nego što su bili prethodne nedelje", rekao je jedan od pregovarača.

Ali, ima i značajnih prepreka.

Siromašnije države žele „fleksibilnost" pravila, tako da ne preovlađuju regulative za čije ispunjavanje nemaju dovoljno kapaciteta.

„Pravilnik u ovom trenutku nije u ravnoteži, jer je potrebno da sve države budu zajedno, a moramo da podržimo i zemlje u razvoju", kazala je Dženifer Morgan iz Grinpisa (Greenpeace).

„Fleksibilnost može da znači mnogo stvari i mislim da neke zemlje koriste tu reč da odlože implementaciju pravila, dok su ostale zabrinute jer nemaju dovoljno kapaciteta. Kada nemate jasan signal od razvijenih zemalja da obezbede tu podršku, to samo donosi mnogo neizvesnosti."

Osim pravilnika, šta još treba da bude odlučeno?

Postoji jak pritisak od strane naučnika, koji su ranije ove godine sastavili kritički izveštaj o tome kakve posledice prete planeti ukoliko temperatura do kraja ovog veka poraste za 1,5 stepen.

Odluka o prihvatanju ovog izveštaja je odbijena, zbog kontroverzi na samom početku konferencije. Saudijska Arabija, SAD, Kuvajt i Rusija su, umesto da prihvate zaključke izveštaja, tražile da se samo zabeleži da je izveštaj primljen.

Kada se konsenzus nije mogao naći, tekst je propao - na iznenađenje većine zemalja. I dalje, međutim, postoji želja da se na kraju ovog sastanka izveštaj ipak prizna.

„Ovde je 196 država i 192 su saglasne", rekao je Mohame Našid.

„Govorimo o samo četiri koje se nisu usaglasile, a te četri nas drže kao taoce."

Šta je sa ugljen-dioksidom?

Veliki je pritisak i na zemlje da povećaju svoje ambicije da brže i odlučnije smanje ispuštanje ugljen-dioksida.

U svetlu pomenutog izveštaja mnogi delagati žele da, pre 2020. godine, vide značajano povećanje ambicija, kao bi šanse za zadržavanje rasta temperature ispod 1,5 stepena bile izvodljive.

U ovom trenutku, planovi koje su zemlje preuzele potpisivanjem Pariskog sporazuma nisu ni blizu ovog cilja.

Nisu samo pregovarači i ministri na sastanku u Poljskoj jedini koji žele da vide napredak u smanjenju ugljenika. I privdednici čekaju signale sa sastanka.

„Kompanije su spremne da investiraju, a banke su spremne da finansiraju", kazao je Karlos Sale iz španskog energetskog konglomerata Iberdrola.

„Potrebne su nam veće ambicije u pravilima, koje će firmama omogućiti da idu dalje i brže."

Ko je zaista zadužen za ove pregovore?

Poljska predsedava organizacijom, ali među delegatima je dosta zabrinutosti da im nedostaje sveobuhvatna slika o tome šta bi trebalo da izađe sa sastanka.

Mnogi žele da vide jak pravilnik, privrženost zemalja većim ambicijama i obećanja o smanjenju ugljenika pre 2020. godine, kao i jasnu predstavu o tome koliko je novca potrebno dati siromašnijim zemljama - i kada.

Neki od pregovarača kažu da Poljaci rade dobar posao u teškim uslovima, ali mnogi su i kritični - kažu da domaćini odgovaraju na potrebe bogatih, a ne siromašnih.

„Mislim da je predsedništvo previše zasnovano na onome što trenutno traže zemlje sa visokim emisijama, a koje bi mogle da dovedu do slabih rezultata ovog događaja", kazala je Dženifer Morgan iz Grinpisa.

„Često u ovim razgovorima kada je sasvim složen i nemate jasno vođstvo, onda kada zemlje poput Saudijske Arabije mogu da dođu i izazovu haos. Zato je potrebno da ministri iz EU dođu i sarađuju sa siromašnim narodima, kako bi izbalansirali ono što Saudijci i Poljaci rade ovde."

Kada će se sve završiti?

Izvesno je da 20.000 učesnika razgovora jedva čekaju da se skup završi.

Neki su ovde skoro dve nedelje. Zvanično, sve se završava večeras. Ali realnije je da će se to dogoditi u subotu ujutro.

Neki su zabrinuti da bi sastanak mogao da potraje i do nedelje, ali mnogi delegati imaju letove tog dana, pa postoji pritisak da se sve na vreme završi.