Pet stvari koje treba da znate ove nedelje

Od potencijalne blokade Vlade SAD do Putinovog obraćanja Rusima i odgovora na pitanja - evo najvažnijih događaja ove nedelje.

Ponedeljak je, početak nove radne nedelje. Nećemo se praviti da znamo sve što će se desiti u narednih sedam dana, ali imamo predstavu o onome što nas čeka.

Evo sažetka za neke od najvažnijih i najzanimljivijih priča koje će se desiti ove sedmice.

1) Putin odgovara građanima

Vladimir Putin, 2016.
AFP
Putin je tokom prošlogodišnjeg razgovora sa građanima odgovarao na pitanja četiri sata

Šta se dešava?

Ruski predsednik Vladimir Putin će u četvrtak održati redovno godišnje obraćanje naciji koje prenosi televizija. Ovaj događaj obično traje dugo: rekord je obraćanje 2008. godine - četiri sata i 40 minuta.

Zašto je to važno?

Svet svake godine čuje nešto zanimljivo od Putina, a ni ove godine verovatno neće biti drugačije.

Prvo, treba očekivati puno pohvala za predsednika Rusije od građana koji se javljaju. Jedan čovek je prošle godine započeo pitanje rečima: „Dragi Vladimir Vladimiroviču, svi vas volimo i poštujemo".

Poslednje dve godine, Putin dosta vremena izdvaja da bi odgovorio na pitanja u vezi sa njegovim odnosom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prošle godine je napao Trampove protivnike u SAD zbog toga što ga ne poštuju i pohvalio rad američkog predsednika.

Pitanje je da li će tako biti i ove godine, pogotovo ako se uzme u obzir da veze između Trampovih saradnika i Rusije sada istražuju američki organi?

2) Novi dokazi o smrti ruskog biznismena

Šta se dešava?

Dan pre Putinovog obraćanja, očekuje se da će patolozi u Londonu saopštiti nalaze koji mogu da rasvetle smrt ruskog biznismena Aleksandra Perepiličnog 2012. godine pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.

Zašto je to važno?

U zavisnosti od zaključaka, novi podaci u istrazi bi mogli da unesu još više napetosti u odnose Rusije i Velike Britanije.

Perepilični, 44-godišnjak, onesvestio se novembra 2012. godine dok je trčao u blizini svoje vile u engleskom gradiću Vejbridžu, u jugoistočnoj pokrajini Sari. Policija je kasnije zaključila da je preminuo prirodnom smrću.

Kritičari tvrde da bi puna istraga trebalo da razmotri da li je Perepilični, koji je želeo da otkrije pranje novca vezano za organizovani kriminal u Rusiji, otrovan.

Tokom proteklih nekoliko meseci, navodno su se pojavili novi dokazi vezani za njegovu smrt. Međutim, tokom leta je odlučeno da osetljive informacije koje bi mogle da otkriju da li je Perepilični radio sa britanskim tajnim službama, neće biti objavljivane.

3) 100 dana do Bregzita

egzit
Getty Images

Šta se dešava?

U sredu će početi da otkucava. Od ovog dana Britanci imaju još 100 da napuste Evropsku uniju.

Zašto je to važno?

Bregzit postaje sve bliži i realniji.

Krajnji rok je 29. mart 2019. godine, iako i dalje nije jasno pod kojim uslovima će Velika Britanija napustiti EU - ako se to uopšte i dogodi.

Sukob među vladajućim konzervativcima prošle nedelje doveo je do odlaganja glasanja o Bregzitu.

Jedno možemo da kažemo sa sigurnošću: ne postoji način da se predvidi šta će se dogoditi na političkoj sceni Velike Britanije ove nedelje.

4) Napeta vremena u Kongu

Šta se dešava?

Četvrta najmnogoljudnija zemlja u Africi glasa u nedelju, dve godine kasnije nego što je trebalo.

Zašto je to važno?

Pretnje i napetosti oko izbora mogu da znače povratak nasilja u zemlju u kojoj živi više od 80 miliona ljudi.

Vlada Demokratske Republike Kongo saopštila je da su predsednički izbori 2016. godine odloženi zbog sukoba. Ipak, to je omogućilo predsedniku Džozefu Kabili da ostane na vlasti, iako je trebalo da se povuče nakon što mu je istekao drugi mandat.

U zemlji nije bilo mirnog prepuštanja vlasti još otkako je proglašena nezavisnost od Belgije 1960. godine. Kako se datum izbora u 2018. godini približava, ponovo preti opasnost od nasilja koje bi moglo da eskalira.

Prošle nedelje, nakon sukoba, glasačke mašine su uništene u velikom požaru.

5) Blokada Vlade u SAD?

Šta se dešava?

Ukoliko se američki Kongres ne dogovori o finansijama i plaćanju nekoliko vladinih agencija do petka pre ponoći po američkom vremenu - što je rano jutro u Evropi - rad američke Vlade će biti blokiran.

Zašto je to važno?

Blokada Vlade može da oteža i prekine brojne servisne usluge širom zemlje - od apliciranja za vize i pasoše do (mogućeg) zatvaranja nacionalnih parkova.

To se već dešavalo, poslednji put u januaru ove godine, ali su finansijske odluke uvek donošene u poslednjem času.

Ako se ovaj scenario i dogodi, mogao bi da traje i tokom božićnih i novogodišnjih praznika.

Problem je ovog puta, između ostalog, i insistiranje Donalda Trampa da se u budžet uključi i pet milijardi dolara za obezbeđenje granica, uključujući i troškove za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Na sastanku sa vodećim demokratama prošle nedelje, Tramp je rekao da bi bio „ponosan" da Vlada bude blokirana, ako ne dobije taj zid.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.