Učesnici konferencije UN u Poljskoj o klimatskim promenama postigli su dogovor o pravilima primene Pariskog sporazuma o klimi iz 2015, a koji bi trebalo da stupi na snagu 2020. Koje su ključne tačke sa ovog sastanka?
Koliko god to glupo zvučalo, pravila primene Pariskog sporazuma će u decenijama pred nama odrediti način na koji će svet boriti protiv klimatskih promena.
Ključna stvar je bila - ne uništiti pažljivo ispregovaran Pariski sporazum time što će za bogate zemlje važiti jedna pravila, a za siromašne druga.
I ukoliko se sve po tome gleda - konferencija je bila uspešna.
Rukovodstvo Kine pokazalo je da ume da predvodi, jer nije zagovaralo povratak na staro, a pomogle su i SAD, koje dugo imaju cilj da ista pravila važe za Vašington i Peking.
To što su svi bili na istim talasnim dužinama je najviše oduševilo Evropsku uniju.
Komesar za klimatske promene Migel Arijas Kanete objasnio je da kako će nova pravila funkcionisati.
„Postoji sistem transparentnosti, sistem prijave, način merenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i sistem merenja efekta naših politika u poređenju sa onim što nauka preporučuje".
Da bi sve bilo po propisima postoji i mehanizam provere, pa će svaka zemlja koja na vreme ne podnese izveštaj o primenjenim merama biti predmet istrage.
Nova pravila su „fleksibilna" za zemlje u razvoju, što samo znači da će imati duže rokove za primenu sporazuma.
Jedan od najvećih problema sastanka bio je ključni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).
Grupi zemalja među kojima su Saudijska Arabija, SAD, Kuvajt i Rusija nije se svidelo njihovo istraživanje.
Pokušaji da se pronađe kompromis završeni su neuspešno.
Međutim, to nije bio kraj - većina zemalja ističe da je priznavanje apela naučnika od velike važnosti za konferenciju.
Njihov trud je na kraju doveo do toga da je izveštaj IPCC-a prihvaćen kao ključan, ali mnogi smatraju da je to bilo uzaludno.
„Sporazum je elegantan kompromis, ali nije dovoljan", kaže Kamila Born iz nevladine organizacije E3G za zaštitu životne sredine.
Mnogi su se brinuli da će zbog porasta nacionalizma širom sveta međunarodna saradnja o klimatskim promenama biti u opasnosti.
Zbog toga je važnost sporazuma u Poljskoj za mnoge više bila pokazivanje da je međunarodni duh i dalje živ, nego usvajanje tehničkih pravila.
„Mislim da je lepota multilaterizma u tome da je to trud svih nas", kaže španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera.
„A ono što smo videli jeste da su svi podržali paket mera, nijedna zemlja nije odlučila da odustane.
„Veoma je teško - kao da organizujete žurku za 200 prijatelja, a postoji jedan jelovnik, isti za sve. Nije lako, ali uspeli smo. To je fantastično!"
Dok su pregovarači jedni drugima čestitali na dobro obavljenom poslu, mnogo je onih koji smatraju da sporazum nije dovoljno oštar.
Oni ističu značaj nauke, ali i neophodnost upoznavanja javnosti sa uticajem klimatskih promena, koje su se ove godine surovo pokazale toplotnim talasima i šumskim požarima.
Mnogi borci za zaštitu okoline smatraju da je u Poljskoj propuštena prilika za radikalne rezove.
„Ukoliko ljudi misle da je pravilnik način kako da svet bude na pravom putu... To nije dovoljno ambiciozno", smatra Mohamed Adou iz verske organizacije Hrišćanska pomoć (Christian Aid).
Jedan od najboljih detalja sa konferencije je učešće više mladih i energičnih ljudi nego ikada ranije - iako su glavni pregovarači uglavnom oni stariji.
Utisak da proces Ujedinjenih nacija nije dovoljno povezan sa modernim svetom je možda najbolje sumirao Mohamed Našid, bivši predsednik Maldiva i sada glavni pregovarač ove ostrvske zemlje.
„Gotovo 10 godina sam bio poslednji govornik na tim klimatskim pregovorima i moram da kažem da se nije mnogo toga promenilo.
„I dalje koristimo isti, stari jezik dinosaurusa. I dalje govorimo isto i pravimo iste poente."
Za mnoge je najupečatljiviji utisak ovog sastanka nastup 15-godišnje učenice iz Švedske, Grete Tunberg.
Ova tinejdžerka organizovala je štrajkove u školama u Švedskoj i držala konferencije za novinare kako bi prenela poruku da reči utehe više nisu dovoljne.
Njena poruka je bila oštra i suštinska.
„Ne možemo da rešimo krizu, ako je ne tretiramo kao krizu".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar