Mis univerzuma: Zašto su Filipini opsednuti lepotom

Nova Mis univerzuma dolazi sa Filipina, gde je takmičenje izuzetno popularno - ali ima i onih koji poručuju da omalovažava žene.
Mis Filipina
Reuters
Mis Filipina

Filipini - zemlja opsednuta takmičenjima lepote, slave svoju četvrtu pobedu na izboru za Mis univerzuma, uz izlive ponosa i podrške na internetu.

Katriona Grej pobedila je u finalu globalnog takmičenja rano jutros u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda.

Iako su veoma popularna, ovakva takmičenja često se optužuju za objektivizaciju žena i promovisanje rodne nejednakosti.

Aktivisti ih opisuju kao „paradu mesa".

https://twitter.com/MissUniverse/status/1074500201258180608


Izbor i na Internetu

Hauard Džonson, BBC Manila

Izbori za mis su veoma važne manifestacije na Filipinima. Porodice se okupljaju oko televizora da ih gledaju. Napravljene su i grupe za četovanje, kako bi se razmenjivali komentari o garderobi i dešavanjima na bini.

Čak su i frizerski saloni u Manili u nedelji za nama davali posebne popuste, koji su rasli kako je Grej napredovala kroz runde takmičenja.

Jedan prijatelj Filipina opisao je opsesiju zemlje u ovakvoj situaciji rečima: „Ako tokom borbe filipinskog boksera Meni Pakjaoa na ulicama nema saobrađaja, izbori za mis ruše internet".

Filipini su učešće u takmičenjima lepote nasledili od bivših kolonizatora Španije i Amerike, ali tokom vladavine diktatora Ferdinanda Markosa i njegove glamurozne supruge Imelde tokom 1970-ih i 1980-ih popularnost takmičenja je uzletela.

Ova zemlja je bila organizator takmičenja 1974. godine i uspeh je zaokružio mesto Filipina na svetskoj pozornici lepote i inspiraisao buduće generacije da se takmiče.

Feministkinje u toj državi kažu međutim da takmičenje degradira žene.

Umetnica i aktivistkinja Niki Lana naziva ga „paradom mesa", koja postavlja „nedostižne standarde lepote" za većinu žena.


https://twitter.com/gretchenho/status/1074509442392023040


Pobednica takmičenja Katriona Grej ima 24 godine i rođena je u Kernsu. Otac joj je Australijanac, a majka Filipinka. Odrasla je u Australiji, ali se preselila u Manilu da radi kao model i glumica.

Njen trijumf, najpre na takmičenju za Mis Filipina, a zatim i Mis univerzuma, entuzijastično su pratili stanovnici Filipina, kako u toj zemlji, tako i širom sveta.

Takmičenja lepote i dalje su ekstremno popularna širom Filipina. Svoje izbore imaju čak i škole, sela i gradovi.

  • Bili Piton

    17.12.2018 22:36
    Parada neznanja
    Neznanje i zloba - to je koktel koji BBC vec decenijama "servira" kad je rec o zemljama koje nedovoljno revnosno slede globalnog Gazdu. Filipinci hoce da saradjuju s Kinom, kupuju od Rusa oruzje, dakle opleti po njima!
    Izbori ovog tipa (engl: pageant) se organizuju za oba pola. Ukljucuju verbalno predstavljanje i test znanja, lepa a glupa osoba ne moze proci. Mis Filipina su na jednom od prethodnih takmicenja pitali koliko Filipini imaju ostrva. Ona je odgovorila kontra-pitanjem: za vreme plime ili za vreme oseke?
    Sto se tice broja ljudi koji gledaju - pa svako voli takmicenje gde ima sansu da pobedi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.