Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je da je „sve spremno za izgradnju Turskog toka" u Srbiji i da je plan da radovi budu završeni 2020. godine. Da li najava može biti ispunjena, saznaćemo već početkom februara.
Tada se očekuje da Energetska zajednica, međunarodna organizacija čiji je cilj proširenje unutrašnjeg tržišta energije EU na crnmorski i region Jugoistočne Evrope, odgovori da li je najavljena izgradnja gasovoda kroz Srbiju u skladu sa pravilima Evropske unije, rekao je njen predsednik Janez Kopač.
„Ambiciozno" - ovako najavu direktora Srbijagasa komentariše Aleksandar Kovačević, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva.
On podseća na projekat Nabuko, koji je gas iz Azerbejdžana trebalo da doprema do Evrope, od koga se odustalo 2013, kao i Južni tok, na kome su radovi prekinuti godinu dana kasnije, 2014. godine.
„Imali smo Južni tok, Srpski tok - ništa od toga se na kraju nije desilo iz raznih razloga", objašnjava Kovačević za BBC.
Prethodni pokušaj izgradnje gasovoda, Južnog toka, na osnovu ugovora koje je Srbija daleke 2008. potpisala sa Ruskom federacijom, Evropska unija nije podržala zbog neusklađenosti sa evropskim zakonima.
Jedna od prepreka je bila to što, po evropskim pravilima, jedna kompanija ne može da prodaje i transportuje gas.
Isti problem postoji i četiri godine kasnije - rusko-srpska kompanija Gastrans, nekada Južni tok, koja je početkom 2018. godine promenila ime, a koja bi trebalo da gradi gasovod u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasproma koji prodaje ruske zalihe gasa.
Ipak, ovog puta, Srbija je od Energetske zajednice zatražila izuzeće od ovog pravila.
Kada se Bajatović, zajedno sa ministrom za rudarstvo i energetiku Aleksandrom Antićem, početkom novembra vratio iz posete brodu Pioneering Spirit koji je učestvovao u polaganju cevi na dno Crnog mora u okviru izgradnje Turskog toka, najavio je da je Bugarska spremna za početak izgradnje dela gasovoda u dužini od 400 kilometara.
Odluka Bugarske važna je za Srbiju zbog toga što je drugi krak Turskog toka, koji bi gas prenosio do Evrope, planirana preko Bugarske, Srbije, Mađarske, sve do Slovačke i Austrije.
Kovačevbić kaže da se kompleksnost projekata ove veličine nije promenila, ali da je komunikacija Srbije sa Energetskom zajednicom, korak napred.
„Situacija je definistivno drugačija u odnosu na projekat Južni tok. Sada postoji komunikacija. U prethodnom periodu nije bilo zahteva koje smo slali evropskim regulatornim telima - to je korak napred".
Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili
Šta je Turski tok
Energetska bezbednost - reč je kojom se opisuje važnost Turskog toka.
„Srbija sada ima smo jedan pravac snabdevanja, preko Mađarske, a potrošnja gasa se od prošle godine povećava", objašnjava Jelica Putniković, analitičarka Balkan magazina.
Iako je gas daleko iza struje kada je individualna potrošnja u pitanju, Putniković kaže da raste broj industrijskih potrošača.
„Problem je što mađarski tranzitni gasovod, bez obzira na to da li će biti gasa koji ide kroz Ukrajinu, kao što je sada slučaj, ili ne, ne može da transportuje veće količine gasa", kaže.
Ona dodaje da bi novim gasovodom Srbija osigurala ne samo svoje potrebe, nego i tranzit gasa, od čega bi mogla da zarađuje,
Sledeće godine ističe ugovor o transportu ruskog gasa preko Ukrajine, a o alternativnim pravcima za njegovu isporuku ka Evropi govori se još od početka krize u odnosima Moskve i Kijeva 2014. godine.
„Bilo bi ekonomski štetno da propadne ono što je započeto kada je započeta eksproprijacija zemljišta za izgradnju Južnog toka", smatra Putniković.
Novi magistralni gasovod od granice sa Bugarskom do granica sa Mađarskom, gradi se na istoj trasi na kojoj je planiran i Južni tok.
Obećanje o izgradnji Južnog toka obeležilo je potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom 2008. godine. Prodaja Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu nazivana je poslom veka, a Srbijigasu je dodeljena uloga izvršioca sporazuma koji je uključivao izgradnju gasovoda.
Mediji su kasnije, došavši do dokumenata o prodaji, objavili da je NIS prodat ispod realne vrednosti - ruski Gasprom dobio je 51 odsto akcija, kao i upravljanje rezervama nafte od 10,5 miliona tona i 4,35 milijardi kubika gasa.
Kada je decembra 2014. godine Rusija odustala od izgradnje Južnog toka, Srbija je usvojila novi Zakon o energetici. Novi zakon obuhvatio je i regulativu Evropske unije, takozvani Treći energetski paket, koji podrazumeva mere koje omogućavaju razvoj i zaštitu konkurencije na tržištu.
Razdvajanje proizvodnje energije i snabdevanje od transporta jedna je od regulativnih odrednica, od koje Srbija sada traži izuzeće pred Energetskom zajednicom.
„Srbija kaska za evropskim zemljama kada je gasifikacija u pitanju", objašnjava Putniković.
Ona smatra da je pozitivno što se promoviše upotreba gasa u teškoj industriji jer se radi o ekološki čistijem agregatu od dizela ili mazuta.
Kovačević istovremeno podseća na složenost projekta, te da mišljenje o izgradnji drugog kraka Turskog toga - čiji bi Srbija postala deo - ne donosi samo jedno telo.
„Pored sekretarijata Energetske zajednice koji posmatra zemlje koje nisu članice Evropske unije, postoji i ugao gledanja Udruženja regulatora Evropske unije, obzirom da imamo Bugarsku i Mađarsku koje su članice EU, a nalaze se na trasi", kaže.
Dok se čeka mišljenje Energetske zajednice o usklađenosti propisa, početkom decembra je donet zakon kojim je Srbija garant za zaduživanje Srbijagasa kod banaka davaoca kredita za izgradnju gasovoda, vrednog 70 miliona evra.
Za to vreme, u susednoj Bugarskoj, iako je parlament krajem novembra podržao izgradnju gasovoda, a ministarka energetike Temenuša Petkova najavila da je Sofija spremna da poštuje regulativu EU, stižu upozorenja iz Brisela.
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič je rekao da Evropska unija „neće podržati" izgradnju gasovoda u Bugarskoj ukoliko se ne bude igralo po pravilima koje prepisuje evropska regulativa.
Evropa nema problem sa izgradnjom gasovoda kroz Bugarsku ukoliko će on služiti za transport ne samo ruskog gasa, već i gasa iz drugih međunarodnih izvora. Tranzit i prodaja isključivo ruskog gasa protivni su evropskoj regulativi.
Pored Turskog, Gasprom, uz finansijsku pomoć pet evropskih kompanija, na severu Evrope gradi i takozvani Severni tok 2 - gasovod koji bi trebalo da udvostruči kapacitete postojećeg Severnog toka i koji prolazi rutom Rusija, Finska, Švedska, Danska i Nemačka, još jednom zaobilazeći Ukrajinu.
Polemiku Evropske unije, Moskve i Sjedinjenih Država u vezi sa novim gasovodom još jednom je rasplamsala pravno neobavezujuća rezolucija koju je sredinom decembra doneo Evropski parlament - a koja poziva na stopiranje izgradnje Severnog toka 2.
Dok Evropski parlament izgradnju Severnogog toka 2 vidi kao „politički projekat koji preti da ugrozi energetsku stabilnost u Evropi", portparolka ruskog ministartsva inostranih poslova Marija Zahorova projekat opisuje kao „mirovni, avanturistički i obećavajući energetski projekat", a upozorenja evropske kao rezultat „lobiranja".
Uprkos protivljenju američkog predsednika Donalda Trampa projektu izgradnje gasovoda ispod Baltičkog mora i podeljenosti članica Evropske unije kada je podrška projektu u pitanju, Gasprom najavljuje da će sve biti prvih isporuke gasa Severnim tokom početi već krajem naredne, 2019. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar