Severna Koreja često hvali svoj vojni hardver, a izgleda da napreduje i u razvoju civilnih tehnologija - ili bar tvrdi da je tako.
Kao i većinu stvari u zemlji, teško je potvrditi ove tvrdnje, ali je značajno naglasiti važnost tehnologije.
Poslednjih meseci državni mediji su javno proslavili različita dostignuća u naprednim tehnologijama, uključujući i „inteligentni kućni sistem".
Osim propagande, stavljanje akcenta na ovaj sektor odražava želju Severne Koreje da iskoristi tehnologiju za poboljšanje svoje ekonomije - što je ključni cilj vrhovnog lidera Kim Džong Una.
Jedan od najnovijih tehnoloških poduhvata je nova vaj faj usluga koja se zove Mira i koji omogućava upotrebu državne internet mreže na mobilinim telefonima u prestonici Pjongjangu.
Državna Korejska centralna televizija je 8. novembra prikazala kako Arireng 171 pametni telefon korist pristupa mreži tokom „Izložbe o IT uspehu".
Američki vebsajt za monitoring 38Nort je zabeležio da je to bio prvi put da je jedna spoljna vaj faj mreža pomenuta u medijima u Severnoj Koreji i da radi zajedno sa dve mobilne mreže koje pružaju usluge bežičnog prenosa podataka.
Drigi uređaj koji je prikazan na izložbi bio je „inteligentni kućni sistem" koji prepoznaje ljudski glas za automatsko upravljanje elektronskim uređajima poput fena, klima uređaja, televizora i osvetljenja.
Ovaj sistem je razvio Kim Il-sang univerzitet, koji je na čelu visokoko-tehnoloških napora u zemlji.
DPRK tudej, vebsajt za širenje propagande, objavio je 21. novembra da su istraživači sa tog univerziteta razvili broje napredne sisteme veštačke inteligencije, uključujući program koji prepoznaje glas na korejskom jeziku.
U tekstu ovjavljenom 2. novembra u novinama vladajuće Radničke partije Rodong Sinmun navedeno je da Institut za inteligentnu tehnologiju „gori od ambicija da igra vodeću ulogu na polju veštačke inteligencije... i da učestvuje u pokretanju industrije veštačke inteligencije u zemlji".
Martin Vilijams, koji vodi blog Nort Korea Teh, rekao je za BBC Monitoring da su usluge navedene u medijima u zemlji „stvarne i čini se da ih najmanje koriste ljudi u Pjongjangu".
„Severna Koreja ima talentovane softverske i sistemske inženjenjenj, tako da je većina onoga što piše u izveštajima tačna i napisana unutar DNRK [Demokratske narodne republike Koreje]."
„Četvrta industrijska revolucija"
Čini se da je pokretačka snaga investicija u tehnologiju restrukturiranje privrede i podsticanje „nacionalne moći".
Tokom sastanka vladajuće partije u aprilu, Kim Džong Un je rekao da nauka i obrazovanje treba da „služe kao osnova za izgradnju države i značajan indesk nacionalne snage" i stavio je naglasak na politiku da „revolucionarni okret može da se napravi kroz nauku i eudkaciju", javila je zvanična novinska agencija KCNA.
Kao deo napora za negovanje naučne zajednice, Severna Koreja je ponudila podsticaj naučnicima i inženjerima u obliku „raskošnih" stanova i drugih privilegija.
Izveštavanje o nauci i tehnologiji počelo je da se pojavljuje u državnim medijima i servisima za širenje propagandne obimno.
U neobičnom pokretu, Rodong Sinmund je objavio 29. oktobra članak Ri Ki-songa, profesora Instituta za ekonomiju na Akademiji za društvene nauke, u kome kaže da ekonomija Severne Koreje treba da pređe na visoko tehnološku „ekonomiju zasnovanu na znanjima".
Naročito je predložio razvijanje informacionih tehnologija, nanotehnologija, biotehnologija i drugih nauka i tehnologija na najvišem svetskom nivou.
„Specijalni članak" u istim novinama objavljen 8. decembra navodi da se ekonomija Severne Koreje „razvija u mnogo inovativnijem pravcu nego ikada ranije" i da će „dati prednost lokalizaciji i razvoju nauke i tehnologije u razvoju svoje ekonomije".
„Svesnošću da bi uvođenje industrije sa visokom dodatom vrednošću povećalo ekonomski razvoj izgleda da je Sever započeo svoju četvrtu industrijsku revoluciju", citat je Lim Eul-čula, profesora sa Južno Korejskog Kjungnam univerziteta, koji je 21. novembra objavila južnokorejska Jonhap novinska agencija.
„Teško balansiranje"
Pa da li je Severna Koreja na svom putu da postane inovativna sila?
Ona nije poznata po svom tehnološkom napretku - kao ni njen južni sused - pa postoji određeni stepen skepticizma.
„Severna Koreja nije mnogo jaka kada je o naprednoj proizvodnji reč, pa su telefoni i kompjuteri koji često važe za domaće, zapravo iz Kine", kaže Vilijams.
U maju 2018. godine, Trend Majkro, japanska antivirus kompanija, saopštila je da je Severna Koreja ilegalno kopirala njihovu intelektualnu svojinu ili izvore kodova za alat SiliVaccine.
Prošle godine, mediji u ovoj zemlji su iskoristili ime Eplovog zaštitnog zaka Ajpeda da ukažu na lokalno razvijeni tablet, koji je nazvan Ringhang ajped.
„Od direktnih kopija proizvoda do slabih imitacija, do sada očigledne upotrebe međunarodno poznatih zaštićenih imena kao što je Ajped, severnokorejski tehnološki svet ispunjen je primerima imitiranja stranih proizvoda", navedeno je u izveštaju na sajtu NK Njuz 2017. godine.
Ograničenja severnokorejske težnje leža u navodnom nedostatku tehnološke genijalnosti.
U izveštaju Korejske razvojne banke iz 2017. godine zabeleženo je da se od veštačke inteligencije u Severnoj Koreji „očekuje da će udariti o zid, zbog napetih finansijskih sredstava, ekonomske situacije i međunarodnih sankcija..."
Čak iako bi te teške sankcije bile ukinute, kaže Vilijams, „neke države i kompanije bi i dalje mogle da izbegavaju poslovanje sa Severnom Korejom zbog toga što bi to moglo da ugrozi sliku o njima."
Ali veruje da je moguće da velike južnokorejske kompanije iznvestiraju, „uz podsticaje vlade".
Grupa visokih severnokorejskih zvaničnika je zapravo posetila Pangjo Tehno Veli, tehnološki hab u Severnoj Koreji, 15. novembra da uči o autonomnim automobilima, 3de štampi, veštačkoj inteligenciji i gejming industriji.
Još jedna potencijalna prepreka mogla bi da bude „paranoja" Severne Koreje zbog širenja informacija, koja bi mogla da ugušiti bilo koju inovaciju.
„Najveća nada vlade u Severnoj Koreji je sporo otvaranje koje zadovoljava ljudsku žeđ za informacijama i boljim životom, zadržavajući kontrolu nad zemljom. To je zaista težak čin balansiranja", kaže Vilijams.
Komentari 1
Kašanski
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar