Buran period je pred Sjedinjenim Državama - Tramp je najavio povlačenje iz Sirije, zbog čega je ministar odbrane Džejms Matis podneo ostavku, a već je stigla nova najava o povlačenju vojnika iz Avganistana, što bi moglo da ima velike posledice.
Matis je objavio da podnosi ostavku samo dan nakon što je Tramp saopštio da povlači vojnike iz Sirije.
Kao razlog ostavke, 68-godišnji Matis ističe velike razlike u stavovima Trampa i njega.
Kako navodi, predsednik SAD zbog toga ima pravo da postavi nekoga „čiji su stavovi više u skladu sa njegovim".
Matis će funkciju napustiti u februaru.
Tramp nije odmah objavio ko će naslediti Matisa, ali je rekao da će kandidat biti brzo predstavljen javnosti.
Američki mediji su potom objavili da je u planu i povlačenje vojnika iz Avganistana, ali ta informacija još nije potvrđena.
Ipak, smatra se da bi Matisova ostavka mogla da ubrza tu odluku, jer je on jedan od retkih visokih funkcionera koji je zagovarao ostanak američkih vojnika u toj zemlji.
Matis je u više navrata aludirao na neslaganje sa predsednikom.
U pismu upućenom Trampu, Matis piše da smatra da „saveznike treba poštovati" i koristiti „sva sredstva za obezbeđivanje zajedničke odbrane".
„Zbog toga što je vaše pravo da imate ministra odbrane čiji su stavovi više u skladu sa vašim, verujem da je prava odluka da podnesem ostavku", napisao je.
Iako nije direktno pominjao Siriju, Matis je ranije upozorio da bi odlazak vojnika iz te zemlje bila „strateška propast".
Istakao je i razlike u nizu drugih ključnih pitanja, poput odnosa sa Rusijom i NATO.
Potvrdio je i da će biti ministar do kraja februara, kako bi ostavio dovoljno vremena da njegov naslednik bude imenovan.
Donald Tramp je možda pokušao da spinuje da Matis, nakon dugogodišnje službe, samo odlazi u penziju. Nije tačno. Jednostavno, ovo je ostavka iz protesta.
Pismo ministra odbrane predsedniku - u kojem jasno nudi podršku američkim saveznicima i poziva na ograničavanje autoritarnih rivala - čini to potpuno jasnim.
Vreme ove objave, samo dan nakon što je Tramp naredio povlačenje trupa iz Sirije i usred glasina o povlačenju iz Avganistana, trebalo bi da ukloni svaku sumnju da nema različitih stavovi između njega i Matisa.
Matis se tokom Trampovog mandata postavio kao jedan od „mirnijih" zvaničnika - i demokrate i republikanci su ga smatrali za „zrelu" osobu u kabinetu.
Iz kancelarije koju od Bele kuće razdvaja samo reka Potomak, Matis je često smirivao zabrinutost američkih saveznika, nakon brojnih neodmerenih izjava predsednika Trampa.
Odlazak jednog od poslednjih zvaničnika koji su bili uz Trampa nagoveštava turbulentna vremena.
Tramp je nedavno objavio plan o povlačenju 2.000 vojnika iz Sirije, ističući da je Islamska država pobeđena.
Tom potezu se protive neki članovi njegovog kabineta i najbliži saradnici, a kritikuju je i brojni američki saveznici.
Nakon toga, američki mediji su objavili da Trampova administracija planira da i iz Avganistana povuče više hiljada vojnika.
Kako navode, oko 7.000 vojnika moglo bi uskoro da se vrati kući.
Tu informaciju zvaničnici još nisu potvrdili.
Pre predsedničkih izbora, Tramp se viša puta javno zalagao da američki vojnici napuste Avganistan, ali je prošle godine izjavio da trupe SAD ipak treba da ostanu da bi sprečile raspad zemlje.
Matisova ostavka će dosta uticati na odluku Trampa o Avganistanu, smatra Majkl Kugelman, zamenik direktora Azijskog programa u Vilson centru.
„On je bio jedan od retkih visokih zvaničnika koji je podržavao prisustvo američke vojske u Avganistanu", kaže Kugelman.
„Sad kad Matis više nije u igri, Tramp još lakše doneti odluku da povuče vojnike.
„Ipak, Sirija je bila glavni okidač za ostavku, ne Avganistan".
Američka vojska je u Avganistanu od 2001. godine, nakon napada u Njujorku 11. septembra, što znači da je to najduži rat u istoriji SAD.
Kada su talibani, koji su kontrolisali Avganistan, odbili da predaju lidera Al Kaide Osamu bin Ladena - koji preuzeo odgovornost za napad - predsednik SAD Džordž Buš mlađi pokrenuo je operaciju da se Bin Laden pronađe i talibani unište.
Specijalne snage SAD 2011. pronašle i ubile Bin Ladena, a američke vojne operacije u zemlji obustavljene su 2014. godine.
Međutim, od tada su se talibani ojačali i američke trupe su ostale u Avganistanu, u pokušaju da stabilizuju stanje u zemlji.
U septembru 2017. godine Tramp je objavio da će SAD poslati 3.000 dodatnih vojnika u Avganistan, što je bila velika promena u odnosu na njegove prethodne izjave.
Predstavnički dom američkog Kongresa doneo je Zakon o budžetu, u kojem se nalazi i pet milijardi za Trampov zid na granici SAD i Meksika.
Zakon o budžetu sada ide pred Senat, ali očekuje se da tamo neće proći, što bi lako moglo da dovede do blokade američke Vlade.
Tramp je ranije izjavio da će odbiti da potpiše Zakon o budžetu u kojem ne bude novac za zid, koji je bio jedan od glavnih tema njegove predizborne kampanje.
Zakon o budžetu je donet u četvrtak uveče, nakon glasanja 217-185.
Ukoliko Kongres ne uspe da do petka u ponoć postigne dogovor budžetu, više neće biti novca za niz saveznih agencija.
U međuvremenu su oni koji podržavaju Trampa odlučili da sve uzmu u svoje ruke i pokrenuli peticiju prikupljanja milijardu dolara za zid.
Prikupili su devet miliona dolara za tri dana.
Procenat zemlje koju talibani kontrolišu povećao se poslednjih meseci, a stručnjaci smatraju da vlada kontroliše samo 55 odsto teritorije Avganistana.
Kugelman ističe da je nasilje u Avganistanu dostiglo „zabrinjavajući nivo".
Sukob u Avganistanu traje od sedamdesetih - bivši Sovjetski Savez je 1979. okupirao Avganistan, a kada su sovjetske trupe napustile ovu teritoriju, zemlja je ostala u ruševinama. Ubijeno je više od milion civila.
Nakon toga su talibani preuzeli zemlju, i u poslednje vreme su njihovi sukobi sa avganistanskom vojskom gotovo svakodnevne.
Ovakva odluka bi mogla da bude katastrofalna po zemlju, te i da dovede do „povećanog stepena nasilja i velike prednosti za talibane", smatra Kugelman.
„To bi bila i velika propagandna pobeda za talibane, koji mogu da kažu da su uspeli da isteraju američke vojnike iz zemlje, i to bez mirovnog sporazuma.
„Bio bi to i veliki psihiloški udarac za avganistansku vojsku koja se hrabro borila i koja će sada biti demoralisana".
Međutim, mnogi koji podržavaju odlazak ističu da je bi to bio kraj ratu koji je do sada odneo živote više od 2.300 američkih vojnika.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar