Cunami u Indoneziji: Strah od novih talasa zbog aktivnog vulkana

Smatra se da je vulkanska aktivnost pokrenula podmorska klizišta, što je izazvalo smrtonosne talase. Stanovništvo upozoreno na mogućnost novih smrtonosnih talasa.
erupcija vulkana Anak Krakatau u julu 2018.
Getty Images
Vulkan je u poslednjih nekoliko aktivnosti bio više puta aktivan

Stanovnici koji žive u priobalnom delu u blizini vulkana Anak Krakatau u Indonziji upozoreni su da se drže dalje od plaža zbog straha od novog cunamija.

Ogromni talasi udarili su u subotu priobalne gradove na Sumatri i Javi, izazvavši smrt najmanje 281 osoba, dok je povređeno 1.016 ljudi.

Smatra se da je vulkanska aktivnost pokrenula podmorska klizišta, što je izazvalo smrtonosne talase.

Vulkan je ponovo u nedelju bio aktivan i izbacivao pepeo i dim.

Na video snimku iz čarter letelice vidi se silovitost udara u Sundskom prolazu, između Sumatre i Jave.

https://twitter.com/hudasafiro/status/1076805858518982657


Spasilačke napore ometaju blokirani putevi, ali se oprema za dizanje teških tereta prenosi na pogođena područja kako bi se pomoglo u traženju žrtava.

Kakvo je upozorenje dato?

Anak Krakatau erupcija
Oystein Lund Andersen
Subotnja erupcija odnela je brojne žrtve

Portparol Nacionalne agencije za upravljanje katastrofama Sutopo Parvo Nagroho izjavio je na konferenciji za novinare da je moguće da dođe do drugog cunamija zbog nastavka erupcije vulkana.

„Preporuke Meteorološke, klimatološke i geofizičke agencije su da ljudi ne bi trebalo da borave na plaži i da se drže dalje od obale neko vreme", rekao je on.

Vulkan Anak Krakatau, koji je nastao 1927. posle erupcije vulkana Krakatau, pojačano je aktivan poslednjih meseci.

Sutopo je u ponedeljak na Tviteru objavio niz postova objasnivši zašto nije bilo ranog upozorenja od cunamija. Napisao je da je indonežanski sistem za rana upozorenja postavljen da prati zemljotrese, ali ne i podmorska klizišta i vulkanske erupcije, koji takođe mogu da izazovu smrtonosne talase.

Upozorio je da je neophodno da, pošto se 13 odsto svetskih vulkana nalazi u Indoneziji, emlja razvije takav sistem.

Potvrdio je da u noći u kojoj se dogodila katastrofa nije bilo upozorenja od cunamija, dodajući da zbog nedostatka sredstava, vandalizma i tehničkih grešaka u toj zemlji od 2012. ne postoji sistem za upozoravanje od cunamija.

Zašto je subotnji cunami bio tako smrtonosan?

Cunami je područje pogodio oko 21:30 po lokalnom vremenu, u vreme praznika, uz nekoliko znakova upozorenja da bi do njega moglo da dođe do njega usled zemljotresa.

Ulice nakon cunamija
Oystein Lund Andersen
Ulice nakon cunamija

Morska voda se nije povukla, kao što je to slučaj sa cunamijima koji nastaju usled zemljotresa, a stručnjaci navode da bi i u slučaju da je u blizini vulkana bilo upozoravajućih bova, vreme za upozorenje bilo bi minimalno.

Talasi su uništili stotine zgrada, odneli automobile i drveće u nekoliko popularnih turističkih destinacija, uključujući i Tanjung Lesung na zapadu Jave.

Na fotografijama objavljenim na društvenim mrežama vidi se kako veliki talasi udaraju u odmaralište tokom nastupa popularnok indoneškog rok benda Seventin.

Šta izaziva cunami?

Džonatan Amos, BBC dopisnik u oblasti nauke

Svi u ovom regionu bili su svesni vulkana koji je nastao u morskom kanalu pre manje od sto godina. Međutim, lokalni eksperti su opisali njegove aktivnosti i erupcije kao relativno male i polu-kontinuirane.

stanvovnici i srušene kuće na obali
AFP/Getty Images
Talasi su uništili kuće

Drugim rečima, to je deo pozadine ove pojave.

Dobro je poznato da vulkani imaju kapacitet da generišu velike talase. Mehanizam, kao i uvek, predstavlja premeštanje velike količine vode.

Prvi satelitski snimci subotnjeg događaja ukazuju na kolaps na erupciju na zapadnom i jugozapadnom delu vulkana. To bi poslalo milione tona kameni ostataka u more, izbacujući talase u svim pravcima.

Koliko su česti cunamiji u Indoneziji?

Indonezija je sklona cunamijima jer leži na Vatrenom prstenu - liniji čestih zemljotresa i vulkanskih erupcija koje kruže gotovo čitavim Pacifičkim obodom.

Anak Krakatao erupcija
Oystein Lund Andersen
Indonezija je područje podložno cunamijima

Više od dve hiljade ljudi stradalo je u septembru, pošto je jak zemljotres pogodio centralno ostrvo Sulavesi, koji je izazvao cunami u priobalnom gradu Paluu.

Serija velikih talasa izazvanih snažnim zemljotresom u Indijskom okeanu usmrtila je oko 228.000 ljudi u 13 zemalja, uglavnom u Indoneziji, 26. decembra 2004. godine.

Međutim, cunamiji uzrokovani vulkanskom aktivnošću su ređi.

Krakatoa (Krakatao u Indoneziji)

U avgustu 1883. godine, Krakatoa je doživio jednu od najnasilnijih vulkanskih erupcija u zabeleženoj istoriji:

  • Masivni cunami sa talasima višim 41 metra usmrtio je više od 30.000 ljudi
  • Više hiljada ljudi je usmrtio je vruć pepeo
  • Erupcije su se čule hiljadama kilometara dalje
  • Svetske temperature porasle su više od jednog stepena narednih godina
  • Vulkansko ostrvo je praktično nestalo

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.