Pre četrdeset godina Kina je započela velike ekonomske reforme - izbavivši iz siromaštva milione ljudi i postavši druga najveća svetska ekonomija.
Ovo je priča o tome kako se Kina promenila - u slikama.
Ovako je Avenija Čeng'an - glavna ulica u Pekingu - izgledala 1978. godine.
Četiri decenije kasnije, ulica izgleda prilično drugačije.
Broj vlasnika automobila u Kini je porastao - sada u zemlji ima 300 miliona vozila - dok se broj vlasnika bicikala smanjio.
To je rezultat urbanizacije i ekonomskog rasta - ali ima i svoju cenu.
Česte saobraćajne gužve u mnogim gradovima dovele su do nametanja kvota za registarske tablice.
Uz to, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da zagađenje vazduha svake godine odnese više od milion života u Kini.
2. Novac, novac, novac
Uporedite izlog iz 1978. godine...
...sa jednim današnjim.
Bruto društveni proizvod u Kini značajno je porastao, a promenile su se i potrošačke navike.
Kineski potrošači su među najbrojinijim kupcima luksuzne robe na svetu.
Predsednik Ksi Điping istakao je kinesku privredu - i to kako je promenila živote stanovništva - tokom dugog govora na obeležavanju godišnjice ekonomskih reformi.
„Bonovi za kuponu odeće, mesa, ribe, nafte, hrane, svih proizvda i druga dokumetna bez kojih ljudi nisu mogli da žive, sada su deo postavke muzeja istorije", rekao je.
„Izmučenost glađu, nedostatak hrane i odeće i teškoće sa kojim su se ljudi suočavali hiljadama godina, uglavnom su nestali i neće se vratiti."
Postoji čak i politički element svega toga. Pošto su kineski potrošači postaju sve bogatiji, postaju i sve uticajni.
Nekoliko kompanija morale su da se izvinjavaju nakon uvreda senzibilinosti Kineza. I dok su strani brendvi generalno poželjni u Kini, sve više kupaca navodi da više voli lokalne brendove.
To je i Ksi pomenuo u svom govoru.
„Kina se sve više približava centralnom mestu na svetskoj sceni."
„Niko nije u poziciji da odlučuje šta Kinezi mogu ili ne mogu da rade."
Život dece rođene tokom poslednje decenije znatno je drugačiji u odnosu na decu iz 1970-ih.
Očekivani životni vek je duži - on je 1978. godine bio 66 godina, dok je danas oko 76.
Današnja deca imaju i bolje obrazovanje - stopa pismenosti je sa 66 odsto ranih 1980-ih porasla na 95 odsto 2010. godine.
Za mnogu decu u Kini tokom 1970-ih, odlazak na putovanje u inostranstvo bio je gotovo nezamisliv. Danas su Kinezi svetski najbrojniji turisti koji putuju u inostranstvo - trošeći milijarde dolara.
Danas je takođe i mnogo verovatnije da će studenti svoje obrazovanje završiti u inostranstvu.
Prema rečima kineskih zvaničnika, Kina je zemlja koja trenutno ima najviše studenata u inostranstvu.
Ipak, jedna stvar se nije promenila onako kako bi vlada to volela - stopa rađanja.
Vlada je godinu dana nakon početka ekonomskih reformi 1979. godine započela sprovođenje politike rađanja jednog deteta u pokušaju da zaustavi rast populacije.
U svakom slučaju, stope rađanja su opadale - ali se u nekim slučajevima kontroverzna politika primenjivala.
Parovi koji bi kršili ovu politiku mogli su da se suoče sa novčanim kaznama i gubitkom posla, kao i prinudnim abortusom i sterilizacijom.
Kineska populacija je sada, kao i u mnogim razvijenim zemljama - stara.
Vlada je 2015. godine odlučila da prestane sa primenom ove politike i da dozvoli parovima da imaju dva deteta.
Sada postoje čak i spekulacije o tome da bi ova politika mogla da postane još popustljivija i da u bliskoj budućnosti parovima bude dozvoljeno da imaju troje ili više dece.
Ali mnogi kineski milenijalsi smatraju da je preskupo da imaju više dece ili da im to ruši karijeru.
Kako se menja ekonomija, menja se i način ishrane, kao i to na šta ljudi žele da potroše novac.
Ovo je slika pijace u Si'anu 1978. godine.
A ovako ulična pijaca u ovom gradu danas izgleda.
Mnogi od znakova na pijaci su reklame za hranu sa mesom - a statistika pokazuje da se potrošnja mesa u Kini značajno povećala u poslednjih nekoliko decenija.
Svinjetina se, na primer, smatrala luksuznom hranom rezervisanom za specijalne događaje - sada, pokazuju podaci, prosečan Kinez konzumira oko 40 kilograma svinjetine godišnje.
Izveštaj Helier Čeung.
Komentari 1
Međutim
Međutim, da ne dužim:
- Sve što danas imam bih dao da se vratim s kraja 60-tih ili u 70-te, u Jugoslaviju.
Kvalitet života i sreća se ne može porediti sa materijalnim vrednostima današnjice.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar