Šta je zajedničko glasanju o članstvu Kosova u Interpolu, pismima američkog predsednika Donalda Trampa, povećanju taksi za 100 odsto na srpsku robu i usvajanju zakona koji mogu da dovedu do vojske Kosova?

Ako se tu umetnu i povučena priznanja, svi ovi događaji su predstava o odnosu Srbije i Kosova - u nešto više od 30 dana.

Svi su se dogodili u periodu od 20. novembra do 24. decembra ove godine.

I to svega šest meseci pre roka (leta 2019) za „završetak celog posla" između dve zemlje, koji je dao evropski komesar Johanes Han.

Stručnjaci i sagovornici BBC-ja na sprskom pokušali su da odgovore da li je u pitanju zaoštravanje odnosa koji su narušili petogodišnje pregovore ili pak - samo uvertira u veliko letnje pomirenje.

„Obe strane su pokušavale da dovedu do eskalacije sukoba", kaže za BBC na srpskom Florijan Biber iz Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

„U najboljem slučaju, ovo je priprema za dogovor", dodaje Biber.

David Filips, Direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija kaže za BBC da ne može da se govori o normalizaciji odnosa i da se razgovara u Briselu, ako „Srbija istovremeno lobira da zemlje povuku priznanja Kosova".

„Rekao sam Dačiću: Ja gradim - ti rušiš"

Trampim školu i vizu za Kosovo

Dogovor dok svi još imaju posao

Sredina 2019. godine je, objašnjava istraživač i politikolog Biber, data za dogovor Beograda i Prištine iz jednog jednostavnog razloga - što u maju 2019. godine ističe mandat učesnicima pregovora.

Ne radi se o političkim mandatima Hašima Tačija ili Aleksandra Vučića, već pregovarača i medijatora u Briselu - poput Federike Mogerini.

„Jako je bitno da dogovor vode posrednici koji neće izgubiti posao sledeće godine, kako bi se pregovori nastavili, čak iako ne bude rešenja. To trenutno ne izgleda verovatno", kaže Biber.

„Izgleda nerealno da bi dogovor mogao da se napravi samo nekoliko meseci pre izbora u Evropskom parlamentu, a formiranje nove komisije će verovatno baciti u senku svaki dijalog.

Slično je reagovala i sama Federika Mogerini.

Iako je pre par meseci saopštila da bi volela da završi posao dogovorom između Beograda i Prištine, sada dijalog ostavlja - učesnicima. Rekla je da je njen posao da „vodi računa da strane poštuju jedna drugu", a da ishod - ostaje na njima.

https://twitter.com/sabellosi/status/1075044468565401601

Biber misli da je eskalacija u najboljem slučaju priprema za dogovor, ali da zapravo otežava sporazum.

„I na Kosovu i u Srbiji, značaj odnosa je porastao, ali sa negativne perspektive.

„Samo će biti teže obezbediti podršku sporazumu u ovom trenutku, kom prethodi eskalacija i konfrontacija.

„Iako Vučić može da ignoriše javno mnjenje zbog svoje političke dominacije, kosovski lideri nemaju takvu dominaciju i morali bi da ubeđuju građane, suočeni sa snažnim protivljenjem.

„Deluje da Srbiji odgovara održavanje statusa kvo, pogotovo kada se uzme u obzir da je u Srbiji pala podrška ulasku u Evrospku uniju. Njoj bi verovatno najviše odgovaralo da Kosovo ne bude uspešno u integracijama."

Srbija i Kosovo u jednom mesecu

• 20. novembar - Posle drugog kruga glasanja Kosovo nije uspelo da obezbedi dvotrećinsku većinu i četvrti put ostalo bez članstva u ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji
• 21. novembar - Kosovo je u povećalo deset puta porez na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine - sa 10 na 100 odsto
• 2. decembar - Solomonska ostvra povukla priznanje Kosova
• 7. decembar - Madagaskar povukao priznanje Kosova
• 14. decembar - Kosovski parlament usvojio je tri zakona kojima se stiču uslovi da se Bezbednosne snage Kosova (BSK) transformišu u oružane snage

Sporazum „nadohvat ruke"?

Da sporazum nije toliko daleko, misli Donald Tramp. On je u pismu Hašimu Tačiju, a slično je ovih dana poslao i Aleksandru Vučiću, poručio:

„Spremni smo da Vam pomognemo u naporima da postignete sporazum koji uvažava interese i Kosova i Srbije.

„Takav sporazum je nadohvat ruke."

https://www.facebook.com/HashimThaciOfficial/photos/a.595031453900551/2349973388406340/?type=3&theater

Dejan Anastasijević, BBC na srpskom

Jedan poziv ne menja sve

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uputio je protekle nedelje dva gotovo identična pisma svom kosovskom kolegi Hašimu Tačiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

U pismima, koja nosi datum 14. decembar i razlikuju se samo po imenima primalaca, Tramp hvali oba predsednika zbog „liderstva" i poziva ih da „iskoriste ovaj trenutak da „iskoriste ovaj jedinstveni trenutak" da postignu sveobuhvatni sporazum između Srbije i Kosova.

„Takav sporazum je na dohvat ruke", napisao je predsednik SAD i dodao da se „raduje" što će Vučića i Tačija „dočekati u Beloj kući kako bi proslavili ono što bi predstavljalo istorijski sporazum".

Ovo je prvi put otkako je Tramp preuzeo dužnost da se javno osvrnuo na kosovski problem. Sem toga je, ako se izuzmu protokolarne čestitke, prva direktna komunikacija sa Vučićem i prvi, doduše uslovni, poziv u Belu kuću.

Zbog toga nije čudno što su vladi naklonjeni mediji i analitičari u tih nekoliko redova prepoznali nagoveštaj preokreta kad je reč o američkoj politici prema Kosovu.

„Tramp će naterati Albance na podelu!" i „Tramp i Putin dele Kosovo", osvanulo je na naslovnim stranama beogradskih tabloida posale Trampovog pisma.

Prerano za za slavlje?

Za sada, međutim, ostaje nejasno da li iza Trampove poruke stoji išta osim lepih želja.

Plan o „razgraničenju" odnosno „korekciji granica" za koji se zalažu Vučić i Tači nema podršku većine država članica Evropske unije, mada su mu šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i komesar za pregovore o proširenju Johanes Han naklonjeni.

Velika Britanija i Nemačka su naglašeno protiv, dok su gotovo sve ostale zemlje uzdržane.

Rusija je prema ovoj ideji ostala hladna, mada joj se otvoreno ne suprotstavlja. I većina lidera Zapadnog Balkana, osim albanskog predsednika Edija Rame i Milorada Dodika iz Republike Srpske, se izrazito protive menjanju granica.

Podeli Kosova protive se i kosovski premijer Ramuš Haradinaj i cela opozicija.

SAD su (možda) još uvek najmoćnija sila na svetu, ali je nerealno očekivati da bi Tramp mogao sam da prevaziđe sve nabrojane prepreke i otvori put ka konačnom sporazumu.

Preča posla

Poslednjih dana se javila i ideja da bi rešenje moglo da se nađe ukoliko bi uz SAD, plan podržale Rusija i Kina, uz eliminaciju ili bar marginalizaciju uloge EU u pregovorima.

„Uključivanje Rusije i Kine u taj proces otvara mogućnost da se on završi u Savetu brzbednosti UN", smatra predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i nagoveštava novu rezoluciju o Kosovu koja bi zamenila 1244.

On je u izjavi objavljenoj u nekoliko beogradskih medija rekao da „EU ne bi više imala primarnu ulogu" i da bi umesto Mogerini u dijalogu učestvovao neko drugi.

Ali zašto bi Kina, koja je trenutno u trgovinskom ratu sa SAD, sada stala uz Trampa? I da li bi EU lako pristala da druge sile rešavaju nešto što je, na kraju krajeva, evropski problem.

Ni ruski predsednik Vladimir Putin u svom nedavnom godišnjem obraćanju naciji, nije pomenuo nikakvu saradnju sa SAD po pitanju Kosova, mada je naširoko govorio o drugim spoljnopolitičkim temama.

EU će sledeće godine biti zauzeta izborima za Evropski parlament. O prevremenim izborima na Kosovu u prvoj polovini 2019. se sve glasnije priča, a nije nemoguće da budu raspisani i u Srbiji.

Pa i Tramp će narednih mesecima imati preča posla, s obzirom na haos koji je napravio optpuštanjem ministra odbrane Džemsa Matisa i brzopletom odlukom o povlačenju američkih snaga iz Sirije i dobrog dela Avganistana.

Ništa od toga ne uliva nadu da je rešenje za Kosovo „na dohvat ruke".

Razlozi za brigu

To je uvideo i Vučić, pa je rashladio entuzijazam u vezi sa Trampovom pozivnicom.

On je na konferenciji za štampu posle samita balkanskih lidera u Briselu rekao da se „ne slaže u potpunosti" sa Trampovom ocenom da je rešenje blizu.

„Daleko smo od dobrog rešenja... Bojim se da će loše rešenje naći nas", upozorio je on.

U nedostatku rešenja, i pažnje svetskih moćnika koju smatraju da zaslužuju, balkanski lideri imaju običaj da pažnju traže jednostanim potezima i provokacijama.

To smo već videli poslednjih nedelja, kroz uvođenje oštrih carina na srpsku robu i odluke Prištine da pompezno objavi formiranje vojske Kosova, koja u stvari postoji samo na papiru.

Ni pretnje upotrebom vojne sile iz usta premijerke Ane Barbarić i ministra odbrane Aleksandra Vulina nisu pomogle da se situacija smiri.

Ne mora se biti pesimista da bi se uvidelo da je, bar na kratak rok, eskalacija verovatnija od normalizacije.

„Sveobuhvatno rešenje" će po svemu sudeći morati da sačeka, kao i fotelje u Ovalnoj sobi na goste sa Balkana.

David Filips sa Univerziteta Kolumbija kaže da ipak postoje neki čvrsti preduslovi da do dogovora dođe, ali da oni ni približno nisu zadovoljeni. Za njega su to:

• Mora da se napravi spisak nestalih osoba na Kosovu
• Moraju da priznaju zločini na Kosovu
• Normalizacija se može desiti samo uz priznanje Kosova od strane Srbije u okviru sadašnjih granica

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk