Katarina, 37-godišnjakinja iz Beograda, počela je da radi sa 24 godine, pre završetka fakulteta. Iako je radila puno radno vreme, godinama nije imala stalni posao.
"Prvih nekoliko godina nisam razmišljala o penziji i ironično sam govorila - kad bude moja generacija došla na red, penzija neće ni postojati", govori Katarina za BBC.
Sada, više od deceniju kasnije, kada su joj roditelji u penziji, mnogo više razmišlja o tome. Kaže da vidi "ljude njihove generacije koji su u dilemi da li će jesti meso ili imati novca za lekove, a ne kako će provesti vreme nakon više decenija rada na najbolji način".
Pozitivna vest, koja ukazuje da bi Katarina penziju i mogla da dobije i to onu koju zaradi, jeste penzioner iz Bačke Palanke koji je na sudu dobio PIO fond. Iako nije pravosnažna jer je žalbeni postupak u toku, ovo je prva presuda u korist penzionera protiv PIO fonda, zbog smanjenja penzija.
Da li će današnji 30-ogodišnjaci sada i poverovati da ih za nepunih 40 godina čeka penzija, pokušali su da odgovore sagovornici BBC.
"Penzija kao zalog za budućnost - to je ideja koja je kompromitovana", kaže Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za socilogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. "Mladi su primorani da žive u produženoj sadašnjosti, fokusirani su na sad i na kratke rokove. Ne žele to sami, već ih je tržište primoralo na to."
Pre nego što počnu da misle o penziji, mladi se prvo bore da uopšte nađu posao, kažu iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Dario Mihić radi kao inženjer već nekoliko godina, a nakon četiri godine u istoj firmi, počeli su da mu uplaćuju doprinose. Do tada je radio na crno. Kaže da mu je "borba penzionera pokazala da se vredi boriti za ono što zaradiš".
"Još ne verujem ništa, dok presuda ne bude konačna. Ipak, sad mi je malo postalo i drago što sam prijavljen već koju godinu. Pre toga sam samo razmišljao - šta će mi to, bolje da mi daju pare na ruke, iako nikad neću dočekati tu penziju, a sada bi mi to baš mnogo značilo", kaže Dario za BBC.
Marko iz Niša, koji je na rubu tridesete, radi već nekoliko godina, ali nijednom nije proverio da li mu je "i dinar uplaćen u penzioni fond". Kaže da je njegov problem to što uopšte ne razmišlja o penziji.
"Deluje predaleko i mislim da ću se u međuvremenu snaći. Zaista ne očekujem da ću dobiti penziju i ako je dobijem, da će ta primanja biti dovoljna. Kad razmišljam o starosti, više razmišljam o privatnoj ušteđevini i drugim izvorima prihoda, nego o penziji", kaže Marko.
I Sofija, 35-godišnjakinja iz Novog Sada kaže da misli da će "PIO da se ukine dok dogura po penzije". Kaže da bi više volela da sama može da uplaćuje novac u privatni penzioni fond, ali da razume da je „ovo neophodno jer sadašnji penzioneri onda ne bi imali odakle da dobijaju penziju".
"Sadašnji radnici isplaćuju penzionere, pa bi mi bilo žao da se sistem raspadne. Neka generacija bi tu izgubila sve. Jedino se plašim da će baš moja generacija da bude ta", dodaje Sofija.
Tanja objašnjava da o tome - da li je zaposlena za stalno - mnogo više brinu njeni roditelji od nje „valjda zato što su i mnogo bliži penziji".
"Kada sam prvi put dobila posao sa ugovorom o radu, jedan od komentara bio je i da je to super zbog penzije sutra, što je meni bilo poslednje na pameti. Iskreno, sa 27 godina ne razmišljam o penziji, a s obzirom na to kako se ta granica pomera prečesto, pitanje je da li ću je i doživeti", misli Tanja.
Oko 80 odsto mladih, koji su radili, imalo je 2008. godine ugovor za stalno, da bi osam godina kasnije taj procenat opao za čak 30 odsto, kaže Dragan Stanojević.
Stanojević je autor istraživanja "Kakve su šanse mladih na tržištu rada", a za BBC kaže da je u međuvremenu došlo do velikih promena na tržištu rada i da su mladi naučili da moraju da se prilagode.
"Mladi sve više rade bez ugovora. To je postao globalni trend i u Evropi - sve više je ugovora sa nula sati, koji podrazumevaju da čekate da vidite da li će vas neko pozvati sutra da radite", kaže Stanojević.
On smatra da je problem što u Srbiji ne postoji odgovarajući zakonski okvir.
"I u drugim zemljama posao postao nestabilniji, ali uplaćuju vam doprinose, imate pravo na bolovanje i odmor dok nas ništa od toga ne postoji", kaže Stanojević.
Čak i kada postoji zakonska osnova da zaposleni ode na odmor ili bolovanje, poslodavac to ne dopušta, dodaje Stanojević.
"Mladi jedni od drugih uče kako da se prilagode i shvataju da je to nova realnost. Istraživanje je pokazalo da većina njih želi stalan posao sa plaćenim odsustvima i doprinosima, da bi mogli da planiraju život. Zato, kada govore o sebi pre traženja posla, kažu da im je bitna visoka plata. Ali kada počnu da rzmišljaju na duži rok, onda kažu - siguran posao."
Retki su mladi ljudi koji su uvereni da će na kraju radnog veka biti korisnici penzija, kažu iz Krovne organizacije mladih Srbije za BBC.
"U Srbiji je prisutno kontinuirano podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Zato se postavlja pitanje koliko će godina mlada zaposlena osoba koja danas ima 25, morati da doživi da bi dostojanstveno i zasluženo uživala u 'trećem dobu'. Mladi prema Alternativnom izveštaju vide snažan uticaj ličnih i porodičnih poznanstava i kontakata, kao i članstva i aktivizma u političkim partijama, za dobijanje posla."
Istraživanja su pokazala da više od polovine mladih (53 odsto) nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali, odnosno da tek svaka peta mlada osoba radi na radnom mestu za koje se obrazovalo.
O suštini problema govori i podatak iz Alternativnog izveštaja KOMS-a koji kaže da je 40 odsto mladih spremno da radi na drugim poslovima - a ne na onim za koji su se školovali - jer se posao u struci dugo čeka i potpuno je neizvesno sigurno zaposlenje na radnom mestu za koje su se obrazovali.
Katarina sad ima i dete i postalo joj je vrlo bitno da li je prijavljena na punu platu, kolika je ta plata i da li ima zdravstveno osiguranje. Počela je da razmišlja i da li će to biti dovoljno.
"Većina ljudi iz mog okruženja radi razne 'tezge', nakon osmočasovnog posla da bi sebi obezbedila pristojan život. Porazno je kada shvatimo da ni to nije dovoljno za dostojanstvenu starost."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Adam
ggg
Cubi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar