Ako ste zainteresovani za nauku i zaštitu životne sredine, godina 2018. obezbedila vam je obiman materijal za ćaskanje. Od snažnih upozorenja klimatologa o porastu temperature i uticaju na život, do otkrića 20 kilometara široke tekuće vode na Marsu - 2018. je godina za pamćenje.
Ovo je pregled nekih događaja iz 2018. godine koji su privukli najviše pažnje.
Porast golobalne temperature od dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka dugo je smatran kao ulaz u opasne klimatske promene. Istraživači su tvrdili da je zadržavanje u okviru tog ograničenja neophodno kako bi se izbegli najštetniji efekti globalnog zagrevanja.
Ali neki su se zalagali za još niži cilj od jednog i po stepena. Klimatolozi su u oktobru objavili veliki izveštaj sa detaljima šta bi to strože ograničenje moglo da donese. o tome šta bi se dogodilo ukoliko se temperatura ne zadrži ispod tog strožeg limita.
Samo pola stepena manje rezultiralo bi time da bi milioni ljudi manje ostalo bez domova zbog porasta nivoa mora, manje vrsta bilo bi u opasnosti od izumiranja i drastično bi bio smanjen broj onih koji će se suočiti sa nedostatkom vode.
Ograničenje na stepenu i po je izuzetno skupo i zahteva od društva „brze, dalekosežne i promene bez presedana". U izveštaju nema reči o tome šta bi vlade trebalo da rade, već je postavljen niz pristupa, uključujući velika smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, brz prelazak na obnovljivu energiju i promene u načinu života i ishrani.
Druge klimatske priče iz 2018. godine:
Milion i više životinjskih vrsta koje danas žive na našoj planeti, zapanjujuće su raznovrsne - od divovskog okeanskog plavog kita do krivudavih crva pod našim nogama. Ali njihova rana evolucija od jednoćelijskih predaka ostaje obavijena tajnom.
U potrazi za najranijim životinjama, velika pažnja je usmerena na grupu zagonetnih životnih formi - poznatih kao Ediacaran biota - od pre više od 500 miliona godina. To su bili neki od prvih kompleksnih organizama koji su se pojavili na Zemlji.
Ali njihov položaj na stablu života je teško dešifrovati. Ova bića su razvrstana u različite kategorije - kao lišajevi, gljivice, pa čak i kao nešto između biljaka i životinja.
Naučnici su u septembru uspeli da izvuku molekule holesterola iz fosilizovanog Dickinsonia. Holesterol je jedan od molekularnih obeležja životinja, što jasno pokazuje da je reč o životinjama.
Druge palaontološke priče iz 2018. godine:
Svetska kriza plastičnog otpada bila je jedna od velikih tema 2018. godine. Problem je naglašen i u BBC-jevoj seriji Blue Planet 2, koju je predstavio Dejbid Atenboro, a koja je sadrži šokantne snimke razaranja okeana i morskog života našom zavisnušću od plastike.
Reporter BBC-ja u oblasti nauke Dejvid Šukman posetio je u aprilu Indoneziju da bi izveštavao o plastičnom otpadu koji je zapušio reke i kanale u Bandungu, na ostrvu Java. Problem je bio toliko jak da je vojska pozvana da pomogne u čišćenju ogromnog brega od plastičnih flaša, kesa i pakovanja.
Zabrinjavajuće je da se problem samo pogoršava. U martu je izveštaj koji je naručila britanska vlada ukazao na to da bi količina plastike u okeanu mogla da se utrostruči za deset godina, osim ako se njeno leglo ne smanji.
Neutrino je jedna od elementarnih čestica univerzuma. Ove subatomske čestice se kovitlaju oko kosmosa više-manje neometano, u vrlo maloj interakciji. U stvari, procenjuje se da pojedinačna čestica neutrina može da prođe kroz svetlosnu godinu (oko 10 biliona kilometara) bez udarca u ijedan atom.
Mnoge lestice neutrina na koje nailazimo na Zemlji dolaze iz Sunca ili Zemljine atmosfere. Ali poreklo jedne grupe ultra-visokih energetskih neutrina bilo je misteriozno do ove godine. U julu je jedan međunarodni tim pratio jednu od njih do udaljene galaksije koja je ispalila „zrak" čestice pravo na Zemlju.
Ovaj tip galaksije zove se blazar. Ima intenzivno bistro jezgro izazvano energijom iz njenog centra - masivne crne rupe. Kako materija upada u rupu, pojavljuju se ogromni mlazovi naelektrisanih čestica, pretvarajući ove galaksije u ogromne akceleratore čestica.
Eksperiment IceCube na Antarktiku prikuplja podatke o ovim ultra-visokim energetskim česticama šest godina, ali ovo je bio prvi put da su istraživači uspeli da ih uporede sa izvorom na nebu.
Druge astonomske priče iz 2018. godine
Znamo da na Marsu ima vode u obliku leda, a postoje i mogući znaci tekuće vode. Ali u julu je tim naučnika izvestio o tome da je otrkio jezero prečnika 20 kilometara koje se nalazi ispod ledene južne polarne kape crvene planete.
NASA-in planetarni rover Kjuriositi istraživao je ostatke stene drevnog korita jezera, ali ovo je prvi znak tekuće vode danas. Rezultat je izazvao uzbuđenje jer su naučnici dugo tragali za znakovima tekuće vode na Marsu.
„Nismo bliži pronalasku života", rekao je doktor Maniš Patel iz britanskog Otvorenog univeziteta. „Međutim, ovaj pronalazak nam ukazuje gde treba da nastavimo potragu na Marsu."
Mars nije jedino kosmičko telo koje se našlo u vestima ove godine zbog vode. Istraživači su u avgustu objavili ono što su nazvali najsveobuhvatnijim dokazom za postojanje leda na Mesecu.
Podaci iz indijske letelice Chandrayaan-1 ukazuju na prisustvo naslaga leda na severnom i južnom polu. Ova drevna voda može biti resurs za buduće ljudske misije na Mesec.
Druge astronomske priče iz 2018. godine
Polje drevne DNK - koja uključuje izdvajanje i analizu genetskog materijala od davno stradalih ljudi - omogućilo nam je neviđene uvide u prošlost. Upečatljiv rezultat iz 2018. godine bio je otkriće da su drevni Britanci gotovo potpuno nestali usled masovne migracije sa kontinenta pre oko 4.500 godina.
Britanci iz neolita tek što su podigli veliko kamenje u Stounhendžu kada su ih pregazili novodošli stanovnici - takozvani Narod pehara. Usled toga za samo nekoliko stotina godina 90 odsto britanskog genetskog materijala zamenjeno je novim. Nije poznato zašto se to dogodilo. Bolesti, glad i sukobi su potencijalni kandidati za to.
U drugoj studiji objavljenoj 2018. godine, istraživači su pokazali da su 50.000 godina stari delovi skeleta iz Rusije pripadali devojčici koja je bila polu-denisovanka i polu-neandertalka. Denisovani i neandertalci bili su posebna vrsta ljudi koji su naselili Evroaziju pre nego što je naša vrsta - Homo sapiens - napustila Afriku.
Druge genetske priče iz 2018. godine
Naučnici su u novembru identifikovali veliki krater pod grenlandskim ledom. Depresija široka 31 kilometar postala je vidljiva kada su naučnici ispitali radarske slike sa ostrava.
Krater je verovatno iskopao asteroid širine 1,5 kilometar pre oko između 12.000 i tri miliona godina. Neki istraživači sumnjaju u dosadašnje dokaze. Ali novo otkriće je pokrenulo neke intrigantne mogućnosti, uključujući i potencijalnu vezu sa periodom snažnog hlađenja i zagrevanja Zemlje usled koga je planeta izašla iz poslednjeg Ledenog doba.
Postoji dugogodišnja debata o tome, a ukoliko se daljim radom potvrdi starost kratera i kraja Ledenog doba, interesovanje za ovu temu moglo bi da se revitalizuje.
Više dokaza ukazuju na to da su preci većine današnjih ljudi koji žive van Afrike napustili kontinent u jednoj migraciji pre 60.000 godina. Ali, postoje neki dokazi da su pioniri modernih ljudi (Homo sapiens) izvršili prepad na teritoriju van Afrike pre toga.
Naučnici su u januaru otkrili vilicu modernog čoveka koji je stradao u Izraelu pre 185.000 godina, desetine hiljada godina ranije nego što se mislilo da je na ovoj teritoriji živeo čovek. Otkriće ukazuje na to da ranije „ekskurzije" nisu pružile savremenim ljudima trajno uporište u Evroaziji.
Ali vilica se uklapa u sliku o ranijim migracijama van Afrike koje su se dalje širile u Evroaziju ranije nego što su mnogi verovali. Čini se da su ovi pioniri živeli zajedno sa drugim ljudskim vrstama kao što su neandertalci i denisovani. Ali ostaje misterija zašto njihovi genetski materijal nije sačuvan u današnjim ljudima.
Druge priče o ljudskoj evoluciji iz 2018. godine
Nakon godina diskusije i jednog pogrešnog starta, evropske i američke svemirske agencije napravile su svoj prvi značajan korak ka vraćanju kamenja sa Marsa.
U aprilu su NASA i ESA potpisale pismo o nameri koje bi dovelo do prvog „povratnog putovanja" na drugu planetu.
Ovaj poduhvat će omogućiti naučnicima da počnu da odgovaraju na ključna pitanja o istoriji Marsa, uključujući i to da li je na planeti nekada bilo života. To bi moglo da omogući i geolozima da počnu da grade tačnu hronologiju događaja u istoriji crvene planete.
Druge priče o svemirskim istraživanjima iz 2018. godine
Plastični otpad je sve prisutniji u našem svakodnevnom životu, a to se proširuje i na vodu za piće. Istraživanje novinarske organizacije Orb Media pronašlo je u proseku 10 plastičnih čestica po litri flaširane vode velih brendova.
U najvećem takovom istraživanju ispitano je 250 boca kupljenih u devet različitih zemalja. Skoro sve su imale sitne plastične čestice.
Sever naše planete često se smatra čistom divljinom. Međutim, ove godine, istraživači su izrazili zabrinutost zbog velikih koncentracija plastike u arktičkom ledu.
Utvrđeno je da je broj čestica u samo jednom litru rastopljenog arktičkog morskog leda veći nego u otvorenom okeanu. Naučnici kažu da postoji potreba za dodatnim istraživanjem uticaja na zooplanktone, beskičmenjake, ribe, morske ptice i sisare.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar