Svakodnevica LGBT parova u Crnoj Gori mogla bi da bude slična svakodnevnici heteroseksualnih partnera - makar na papiru, ali sa velikim ograničenjima - ne predviđa se mogućnost starateljstva ili usvajanja dece.

Da bi makar i takva svakodnevica postala stvarnost, sačekaće se skupštinsko izglasavanje predloga zakona o legalizaciji istopolnih brakova koji je u četvrtak usvojila Vlada Crne Gore.

Nacrt zakona o životnom partnerstvu istopolnih parova će početi da se primenjuje godinu dana od kada se, i ako se, usvoji u Skupštini Crne Gore. Još uvek nije poznato kada će ovaj zakonski predlog stići pred poslanike.

Šta će LGBT zajednica dobiti zakonom

Iz resornog ministarstva kažu da će LGBT populacija dobiti ista prava koja imaju i heteroseksualni parovi.

Dodaju da će istopolni partneri moći da ostvaruju prava iz zdravstvene i socijalne zaštite.

„Ovaj zakon se odnosi pre svega na zajednički život osoba istog pola i na sva ona prateća prava i obaveze koja iz toga proizlaze", rekla je predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava Blanka Radošević-Marović.

Radošević-Marović je dodala da najveći deo prava i obaveza iz zakona predstavljaju „deo našeg svakodnevnog života".

Ipak, predlogom vlade je postavljena i crvena linija - u njemu se ne pominje mogućnost da istopolni parovi budu roditelji, da postanu staratelji dece, kao i da usvoje decu.

Šta kaže LGBT zajednica

Kristina Ćetković, autorka prvog lezbejskog romana u Crnoj Gori, o kojoj je BBC već pisao, kaže da predlog zakona za nju predstavlja „veliki korak".

„Lično, drago mi je što ćemo moći da ostvarimo neka od zakonskih prava koja su odavno dostupna strejt osobama", kaže ona.

Međutim, Kristina dodaje da se nada „da se neće ostati samo na ovom formalnom prihvatanju i prepoznavanju partnerstava, nego da ćemo u narednom periodu doći i do suštinskih primena, pre svega u mentalitetu i toleranciji prema različitostima."

„Sve dok ne budem mogla kao i oni da se ostvarim u roditeljskoj ulozi - smatraću da sam u Crnoj gori diskriminisana zbog svoje seksualne orijentacije", kaže.

„Ovo je tek jedan od koraka u borbi koja se vodi protiv diskriminacije i sve dok partnerstvo dve istopolne osobe ne bude istovetno sa partnerstvom dve osobe različitog pola ostaje - još prostora, povoda i želje za menjanjem i radom."

Za usvajanje zakona zalažu se LGBT aktivisti i mahom predstavnici NGO sektora.

Zakon o životnim zajednicama osoba istog pola predstavlja izuzetno značajan iskorak u kontekstu izjednačenja zakonske regulative istopolnih partnerstava, kaže za BBC Bojana Jokić iz LGBT Forum Progres iz Crne Gore i dodaje:

„Ovo izjednačenje je prirodan korak u kontekstu postavljenih strateških ciljeva LGBT pokreta i svakako da nas raduje sve veća izvesnost njegovog konačnog usvajanja."

• Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji
• Pravo boravka u EU za istopolne supružnike: Evropski sud
• Dva Prajda, gej premijerka, a problemi isti

Ova nevladina organizacija je tokom kreiranja zakona ukazala na njegove, kako kažu, brojne nedostatke.

„Pored seta osnovnih prava koja će istopolni parovi u Crnoj Gori dobiti nakon njegovog usvajanja, ostaje i određen broj problema koji su već sada izvesni, a koji se tiču zaštite od nasilja, svakodnevnog života, bezbednosti, kao i samog 'autovanja' registrovanih partnera u javnosti", kaže Jokić.

Naredni proces doživljavaju kao - „nastavak borbe".

Kako je u regionu:

• Hrvatska - 2014. godine je legalizovala istopolne brakove
• Slovenija - 2017. je odobrila istopolne brakove
• Bosna i Hercegovina - Vlada Federacije BiH je prihvatila 2018. godine inicijativu da se napravi zakonski okvir za prihvatanje istopolnih brakova. Republika Srpska nije ni razmatrala ovu inicijativu i ne priznaje ih
• Srbija i Makedonija - ne priznaju istopolne brakove

Ko je protiv

Na javnoj raspravi pojavili su se predstavnici crkve, kao i političari, kojima je glavna bojazan što će istopolne zajednice da usvajaju decu.

Mnogi su postavljali i pitanje - kako oni „to" da objasne sopstvenoj deci.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je u pismu najvišim crnogorskim zvaničnicima rekao da je „zabrinut za budućnost Crne Gore, naročito dece koja će živeti u njoj".

On je tada ocenio da je ovaj predlog zakona „veliki korak u pravcu razaranja porodice, koji neće biti dobar ni za koga, pa ni za one za koje se on donosi".

Marko Milačić, lider opozocione partije Prava Crna Gora je, dok je zakon bio u pripremi rekao da je ovo napad na duh građana Crne Gore. i pozvao da se o njemu izjasne građani na referendumu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk