AIK: Švedski fudbalski klub prodaje DNK bivšeg kapitena

Koji je vaš omiljeni navijački rekvizit? Šal? Dres omiljenog fudbalera? Možda neki teškom mukom dobijen autogram?

A šta mislite tome da poseduje kapitenov DNK?

To je upravo ono što švedski šampion AIK nudi navijačima za praznike.

Za 3,499 kruna (oko 40.000 dinara), navijači mogu da kupe kristalizovanu DNK klupske legende Nilsa-Erika Johansona, a koji se u februaru penzionisao zbog problema sa srcem.

Njegova DNK se pritom dobija u tubici koja može da traje 500 godina.

„Ovo je kao u Parku iz doba jure. Za 500 godina bismo mogli da vidimo mnogo Johansona kako trčkaraju okolo, ko zna", kaže švedski fudbaler za BBC.

Kako navodi, neko bi sada mogao i da ga klonira, ali je taj deo njegovog DNK izdvojen kako bi bilo sprečeno „neprikladno ili nelegalno ponašanje".

„To nisam baš 100 odsto ja, više je oko 99 odsto mene. Taj jedan procenat mi je veoma važan, zbog zaštite prava na DNK", kaže bivši defanzivac Bajern Minhena, Blekburna i Lestera.

„Zbog toga, na primer, nećete moći moju DNK koristite na mestu zločina - neće biti potpuno podudaranje i to nisam ja".

„A ako me klonirate verovatno šutirati desnom nogom, umesto levom", ističe 38-godišnjak uz osmeh.

Kako, zašto i sva druga pitanja

Johanson sarađuje sa DNAMQ kompanijom, koja se bavi „ubacivanjem identiteta u proizvode".

Kompaniju su osnovali bivši golman AIK-a, Čelzija i Koventrija Magnus Hedman i doktor Robert Gras.

Bivši švedski fudbaler je tako otišao u švajcarsku laboratoriju kod doktora Grasa, koji mu je iz usta izvukao uzorak za masovnu proizvodnju njegove DNK.

DNK je kasnije kristalizovana, pa „liči na sneg ili led".

Isto je uradio bubnjar Motorheda Miki Di, ali je Johanson verovatno prvi sportista koji će prodavati svoju DNK.

„Možete da dobijete dres sa utakmice na kojem će biti nečija DNK, ali će se isprati posle nekog vremena", kaže Johanson.

„Ovako deo vašeg omiljenog fudbalera možete da odnesete kući i imate ga veoma dugo. Mnogi navijači vole da skupljaju stvari koje imaju veze sa klubom - ovo će biti jedna od njih.

• Kako se budizam ušunjao na stadione širom sveta - i Srbije
• Van Dajk posle meča tešio uplakanog sudiju
• Fudbaleru izbeglici preti izručenje: „Nemojte, mučiće me"
• Nešto je trulo na Old Trafordu - gde Mančester greši još od odlaska Fergusona

Kako navodi, kada su mu prvi put predložili tu ideju bio je skeptičan.

„Pomislio sam to baš strašno - da li je tehnologija otišla predaleko?

„Ali zabavno je pomerati granice i videti da li će se navijačima svideti, a reakcije su uglavnom bile pozitivne.

„I moja žena je OK sa tim - imamo ultimativnu DNK za naše troje dece koje trčkaraju po kući".

AIK je napravio 371 primerak DNK bivšeg kapitena, jedan za svaku utakmicu koju je Johanson odigrao za klub.

U paketiću se pored DNK, nalazi i kapitenska traka sa njegovim likom, kao i sertifikat o autentičnosti.

Deo će biti prodavan u humanitarne svrhe, a a Johanson ističe da je bilo teško „staviti cenu na DNK i sebe".

„Svaki predstavlja jednu utakmicu koju sam igrao. Mnogo je priča u toj kutiji".

„Mogao sam da umrem na terenu"

Johanson je 2001. sa Bajernom osvojio Bundesligu, da bi godinu dana kasnije u dresu Blekburna došao i do Liga kupa.

Potom je dve godine proveo u Lesteru, iz kojeg 2007. odlazi u AIK.

Međutim, doktori su mu u februaru rekli da zbog dugogodišnjeg problema sa srcem više ne može da se bavi fudbalom.

Rođen je sa srčanom manom za koju zna od 20. godine.

AIK mu je odao počast time što se na utakmicama njegov lik, uz natpis „#4 - naš kapiten", nalazi na rukavima dresova.

Tim je ubrzo osvojio titulu i Johanson je pozvan da sa novim kapitenom Henokom Hoitom podigne trofej.

„Bio je to preveliki rizik, imam 38 godina i troje dece, a moja karijera je ionako bila pri kraju", kaže Johanson.

„Ipak, bilo je teško podneti to - igrao sam na pripremama i naporno trenirao da bih bio u formi i takmičio se sa mnogo mlađim fudbalerima od sebe, kad su mi doktori rekli 'nema više'".

„Od tada sam morao sve da gledam sa tribina".

Johanson ističe i da je imao dosta sreće što su doktori na vreme primetili problem.

„Da sam nastavio da igram možda je nešto moglo da dogodi da umrem na terenu.

„U isto vreme osećao sam se sposobnim i mislio zašto ne mogu da igram i radim ono što volim, ali onda se vratim na svoju porodicu i mogućnost da budem tu za njih.

„I dalje se nekada probudim jer mislim da treba da krenem na trening... Ima nešto snažno u meni što je teško promeniti".