Monopol: Da li je ova društvena igra bila zabranjena u Jugoslaviji

Kupovina nekretnina, stavljanje poseda pod hipoteku, raspoređivanje privatnog vlasništva ili prosto plaćanje karte za izlazak iz zatvora - to nisu potezi koje ste sa lakoćom mogli da obavite u bivšoj Jugoslaviji.

Barem ne u stvarnom svetu, ali na kartonskoj tabli i uz fiktivni novac, mogli ste sve.

Manija društvene igre Monopol, u kojoj igrači raspolažu novcem i privatnom svojinom, nije zaobišla ni SFRJ. Jugoslavija je imala sopstvenu verziju igre u kojoj su igrači dinarima mogli da kupite polja poput ostrva Korčula ili Ohridskog jezera.

Ali domaće izdanje, koje je proizvela kompanija Hribar Jože iz Ljubljane, pojavilo se tek 1986. godine, čak pola veka od zvaničnog datuma nastanka igre.

Pored pitanja kako se do tada Monopol igrao u Jugoslaviji, nije sasvim sigurno ni da li je jedna kapitalistička društvena igra u početku uopšte bila dozvoljena u socijalističkoj zemlji.

Igranje „krišom"

Olivera Tasić je bila dvadesetjednogodišnja studentkinja Pravnog fakulteta kada je 1977. godine njen prijatelj po povratku iz Pariza u Niš doneo originalnu verziju Parker Brothers Monopola.

„Niste mogli da nabavite igru u Jugoslaviji, a tada još nije bilo ni naznaka da će se pojaviti domaća verzija", seća se Olivera.

Idealno je bilo kupiti englesku verziju, kako je to bio jedini strani jezik koji su svi u društvu tečno govorili. Ali nije bilo previše mogućnosti za nabavku, pa su morali da se zadovolje francuskim izdanjem.

Srećom, imali su Tasu - tadašnjeg člana društva, koji je govorio francuski i bio zadužen za prevođenje igre.

Prva okupljanja na partijama Monopola mogla su da potraju čitavu noć, priseća se Olivera.

Ali kako je igra bila retka među mladima i izuzetno teška za nabavljanje, oko nje krenuo da kruži mit.

Mit koji se ljudima, ako se uzme u obzir društveno uređenje tog vremena, mogao učiniti istinitim - da je Monopol bio „zabranjeno voće" u Jugoslaviji.

Iako je samo igra, sa svim kupovinama i prodajama Monopol ipak predstavlja oličenje kapitalizma - ekonomskog sistema koji je u Jugoslaviji u to vreme bio nezamisliv.

Oliverin mlađi brat Dušan se maglovito seća priče da se igra krajem sedamdesetih godina u zemlju unosila krišom.

„Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je to zaista tako funkcionisalo, ali u to vreme su se pojavile priče da je, zbog prirode igre, Monopol zapravo zabranjen u Jugoslaviji", kaže Dušan.

Dodaje da su zbog cenzure - koja je još uvek bila prisutna u Jugoslaviji, iako u manjoj meri nego koju deceniju ranije - kružile glasine da carinik ima pravo da oduzme Monopol od ljudi na granici.

„To nije postojalo kao zvanično pravilo, niti se sećam da je neko bio sakcionisan zbog toga, ali pričalo se da igra nije podobna za Jugoslaviju", priča Dušan.

„Istina je da su tada postojale razne zabrane i moguće je da su zbog toga sami ljudi bili stegnuti prema stvarima koje bi se pokazale kao suprotne tadašnjim vrednostima, pa je napravljena fama od obične igre."

Iako su priče o zabranama pratile njihovu omiljenu igru, Olivera i Dušan ne smatraju da su radili nešto protivzakonito.

„Taman posla, pa to je nama bila samo igra. I nju je tada igrao jako mali krug ljudi, naših prijatelja", kaže Olivera.

„Ne mislim da su je izbegavali iz straha, nego možda više zbog nezainteresovanosti. Tablić i Ne ljuti se čoveče su ipak bili lakši za igru."

U kojim je sve zemljama Monopol zabranjivan?

O zabrani monopola u pojedinim „ne-zapadnim" državama se i ranije pisalo.

Sajt austrijskog Mises instituta navodi da je originalno američko izdanje igre iz 1985. godine imalo uvodni dodatak u kojem piše da „antikapitalistički svet, što nije iznenađujuće, sabotira igru o slobodnom tržištu".

U tekstu se navodi da je Fidel Kastro naredio da se svi setovi kubanskog Monopola unište, kao i da je igra zabranjena u Sovjetskom Savezu.

Isti podatak o Kastrovoj naredbi za uništavanjem društvene igre istaknut je i u tekstu Čikago Tribjuna iz 1992. godine.

Na sajtovima koji se bave razbijanjem istorijskih mitova, poput španskog Verdadero o Falso (Istina ili laž) takođe se mogu naći podaci o tome da je Monopol bio zabranjen u Rusiji i Kini, kao i da zabrana još uvek važi na Kubi i u Severnoj Koreji.

Iako Rusi danas slobodno mogu da igraju Monopol, američki list Njuzvik je 2016. godine pisao o zabrani prodaje popularne poljske igre Kolejka u Rusiji.

Kolejka - koja u prevodu znači „red" - predstavlja društvenu igru nalik Monopolu inspirisanu Sovjetskim Savezom.

„Komunistički Monopol", kako su je, prema pisanju Njuzvika, krstili ruski mediji, simulira novčane poteškoće koje su Poljaci imali za vreme komunističke vladavine.

Cilj igre je da kupite sve sa vaše liste za kupovinu pre ostalih takmičara, a novca, kao i namirnica, ima jako malo, što oslikava stanje poljske ekonomije u vreme Hladnog rata.

Njuzvik piše da je poljski Institut za nacionalno sećanje objavio da je igra zabranjena u Rusiji.

Ali šta je od svega navedenog istina? Možda će nekima zvučati razočaravajuće, ali najverovatnije - ništa.

Razotkrivanje misterije

Po svemu sudeći, Monopol nikada nije bio zabranjen niti uništavan na Kubi.

Ljudi su mogli da uživaju u igri Capitolio, verziji koju je proizvodila lokalna kubanska firma kako ne bi plaćala autorska prava kompaniji Parker Brothers.

Capitolio se igrao po istim pravilima kao i Monopol, čak je i izgledao isto, samo se, eto, drugačije zvao.

Nakon revolucije 1959. godine i nacionalizacije privatnog vlasništva, igra nije ni zabranjena, ni spaljivana, već je samo napravljena nova verzija koja u političkom smislu više odgovarala revolucionarnoj ideologiji.

Capitolio je postao Deuda Eterna, ili u prevodu - Večni dug.

Večni dug ima isti format kao Monopol, uz nekoliko manjih izmena. Glavni cilj igre je pobediti Međunarodni monetarni fond, a umesto biznismena, igrači se nalaze u ulogama zemalja Trećeg sveta.

Umesto Monopolovog zatvora, u Večnom dugu možete završiti u kutiji za vojni puč.

Večni dug se, kao i Monopol koji nije u potpunosti potisnut, i danas slobodno igra na Kubi.

Zbog specifičnih pravila i odnosa prema MMF-u, Večni dug je pre desetak godina postao popularan i u Argentini, zahvaljujući kompaniji Ruibal Hnos.

Džejmi Poniačik, stručnjak u oblasti društvenih igara, rekao je za BBC da je igra stigla u Argentinu u vreme kada je zemlja prolazila kroz tešku ekonomsku krizu, pa su „spoljni dug i MMF viđeni kao negativci u filmu".

„Igra se pojavila na pravom mestu u pravo vreme."

Monopol nikada nije bio zabranjen ni u Rusiji.

Irina Kibkalo, predstavnica kompanije Mosigra, koja drži lanac prodavnica društvenih igara u 28 najvećih gradova u Rusiji, navodi da nikakva zabrana nije bila na snazi, niti je ikada bila zvanična.

„Ne postoji nikakav dokaz da je Monopol bio zabranjen u SSSR. Štaviše, kada sam bila dete, krajem osamdesetih sam imala originalnu englesku verziju", kaže Kibkalo za BBC.

Dodaje da većina nekadašnjih kompanija iz Sovjetskog Saveza jednostavno nije tražila prava za lokalnu distribuciju igre, ali svako ko je na bilo koji način imao prilike da nabavi igru iz inostranstva, mogao je to da uradi bez ikakvih sankcija.

Manufaktura Monopola

Činjenicu da su igrači mogli slobodno da kupuju hotele i kuće po Rusiji, potvrđuje i priča Elene Zajceve koja se igrom prvi put susrela 1980. godine.

„Tada smo živeli u Ašhabadu u Turkmenistanu, ali se majka teško razbolela i morali su da je prebace u bolnicu u Moskvi", kaže Zajceva za BBC.

„Jedna od pacijentkinja je imala Monopol i svake večeri su uživali u igri."

Kako se njena majka seća, pacijentkinja je igru donela iz neke od baltičkih zemalja, pa je Zajceva zapisala sve detalje - karte, pravila i kako su izgledala polja za igru.

Ispisana pravila je donela ćerci, koja je odlučila da sama napravi igru.

„Nisam imala fotografije, tako da sam crtala onako kako sam zamišljala da bi stvari izgledale."

„Kopirala sam slike sa razglednica kako bi napravila polja sa glavnim gradovima Sovjetskih republika", priča Zajceva.

Za kuće i hotele je koristila gumene delove iz majstorskih paketa za decu, a nacrtala je i novčanice rubalja.

„Igra je bila neverovatno popularna među mojim prijateljima."

Monopol u Rusiji danas

Kompanija Petropan iz Sankt Peterburga je 1988. godine napravila rusku verziju Monopola pod nazivom Menadžer. A klasična verzija igre Monopol danas može da se nabavi u svim prodavnicama.

Ni novija poljska igra Kolejka nikada nije bila zabranjivana u Rusiji.

Kada su se u medijima pojavile priče o zabrani „Komunističkog Monopola", ruska državna Agencija za zaštitu potrošača izdala je saopštenje u kome navodi da nije bilo pravnog osnova za zabranu, kako igra ispunjava sve tehničke zahteve za društvene igre.

Kolejka je mogla da se nabavi u svim većim prodavnicama društvenih igara. Zapravo, bila je toliko popularna da je čitava serija rasprodata.

Ipak, vremenom su se pojavile glasine da je glavni distributer Kolejke u Rusiji želeo da prestane sa prodajom igre, ali kompanija do sada nije izdala zvaničnu izjavu o tom pitanju.

Jedini komentar je došao od predsednice Asocijacije predstavnika industrija za decu, Antonjine Ciculine.

Ciculina nije bila striktno protiv igre, ali je u intervjuu izjavila kako „deca treba da igraju igre koje ih uče kako da budu prijatelji sa ljudima iz drugih zemalja, a ne da se mrze".

A da li su Jugosloveni smeli da igraju Monopol?

Ne postoje zvanični dokazi da je Monopol bio zabranjen u Jugoslaviji. Prolaskom kroz različite ideološke komisije za zabrane, ne nalaze se podaci kojima bi se potvrdilo da je zabrana društvene igre zaista bila na snazi.

Aleksandar Milošević iz Kluba društvenih igara C22 kaže da se ne seća da je ranije Monopol bio zabranjen.

„Samo se sećam domaće verzije Monopola iz sredine osamdesetih. To smo igrali i, ukoliko se ne varam, polja jezera Bled i Bohinj su bila najskuplja", kaže Milošević za BBC.

Igru Monopol je za domaće tržište napravila kompanija Hribar Jože iz Ljubljane, 1986. godine.

Retki primerci prvog jugoslovenskog monopola još uvek mogu da se nađu na sajtovima za prodaju.

Hribar Jože je u međuvremenu promenila ime u Kocka i još uvek se bavi proizvodnjom i distribucijom društvenih igara u Sloveniji.

Iz kompanije nisu pružili nikakav odgovor na pitanja BBC-ja o zabranama igre u vreme SFRJ.

Mit o zabrani igre zainteresovao je i slovenačku istoričarku Zalu Pavšić, koja je decembra održala predavanje Remembering Yugoslavia: The Board Game Monopoly and Cultural Memory na AEES konferenciji u Bostonu.

Zala Pavšić nije sigurna da je zabrana zaista postojala, ali smatra da je „mnogo više zavisilo od stanja svesti ljudi i koliko su oni bili spremni da neku takvu igru prihvate".

„Ne znam koliko je zabrana bila jaka, ali verujem da je 1986. godine, kada se pojavila jugoslovenska verzija, klima već bila drugačija nego sedamdesetih", kaže Pavšić za BBC.

Dodaje da je tokom njenih istraživanja razgovarala sa brojnim ispitanicima i da je priča o Monopolu u Jugoslaviji uvek počinjala sećanjem ko je u porodici igrao društvenu igru.

„Intervjuisala sam čoveka rođenog 1974. godine, koji je rekao 'Meni su roditelji poklonili Monopol. Oni su bili protiv igre kao takve, ali su mi je ipak kupili i nisu hteli da igraju sa mnom'."

Pavšić smatra da je ideja o zabrani proistekla više iz ličnog pogleda na igru.

„Uvek su postojali ljudi kojima se ideja novca i kapitalističke logike sviđa ili ne sviđa."

Dodaje da je sredinom osamdesetih, Monopol bio jedina društvena igra koja se pored Čoveče, ne ljuti se, mogla naći na tržištu.

„Tada su je ljudi posmatrali ne kao kapitalističku, već samo kao novu igru", kaže Pavšić.

Igra koja je „rasturila" državu?

Jugoslavija se raspala, a zasebne države su, u godinama koje su dolazile, dobile svoje verzije Monopola.

Ipak, devedesetih godina se pojavio mit da je prva jugoslovenska verzija Monopola mogla da raspršuje varnice nacionalizma među igračima.

Agata Tomažić u kratkom tekstu na sajtu Leksikon YU mitologije navodi da postoje mišljenja da se slovenački nacionalizam ogledao u tome što su „slovenačka polja bila izrazito skuplja od srpskih, hrvatskih ili makedonskih odmarališta".

Tako su polja jezera Bled i Bohinj mogla da oduzmu i po 8000 hiljada dinara, dok bi vas svraćanje na Jahorinu koštalo „samo" 1200. Čak je i severni Jadran bio skuplji od južnog.

Zala Pavšić taj mit smatra generacijskim pitanjem.

Ljudi koje ona intervjuisala tokom istraživanja, a koji su rođeni pre 1980. godine, nisu videli korene nacionalizma u Monopolu.

„To im se činilo normalno, jer je Jugoslavija bila u takvoj ekonomskoj situaciji, da je Slovenija bila najbogatija. Dakle, smatrali su to običnom igrom."

Dodaje da nacionalističko tumačenje jugoslovenskog Monopola dolazi iz mlađih generacija, rođenih osamdesetih i početkom devedesetih.

„Mislim da to ne dolazi iz Monopola, nego je to naša projekcija."

„Projekcija naše realnosti koju ubacujemo u igru. Realnost kroz koju mi čitamo neku igru, koja zapravo ne govori o tome", kaže Pavšić.

Ipak, smatra da je Monopol i dan-danas velika metafora i simbol koji se uveliko upotrebljava.

„Kada se obraćamo bankama ili političarima, u smislu - 'ne igrajte se sa našim parama', uvek kao simbol upotrebljavamo Monopol."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk