Više od 200 firmi odgovorilo je na naša pitanja o tome šta će biti globalni tehnološki trendovi 2019. godine. Sledi sinteza glavnih tema u mislima tehnokrata ove godine. Možda ćete se iznenaditi.
Ove godine sve se vrti oko podataka - što je mala, možda i dosadna reč za nešto što potpuno menja svet u kome živimo. Nove tehnologije, od glasovne komande do "interneta stvari" - senzora povezanih sa uređajima od automobila do gedžeta sa merenje fitnes aktivnosti - sve to umnogome uvećava količinu digitalnih podataka koje proizvodimo.
Veštačka inteligencija, mašine koje uče na osnovu iskustva i skladištenje u klaudovima, menjaju način na koji prikupljamo, analiziramo i primenjujemo te podatke.
„U 2019. godini pametni senzori će se nalaziti svuda, što će automatizovati prikupljanje podataka kako bi se zadovoljili neutoljivi apetiti veštačke inteligencije", kaže Tim Harper osnivač kompanije G2O Water Technologiesi bivši inženjer Evropske svemirske agencije.
Veštačka inteligencija može biti moćna sila za dobre stvari - na primer, unapređenje zdravstvenog sistema ili u borbi protiv klimatskih promena. Ali u isto vreme predstavlja opasnost - po demokratiju, finansijska tržišta, pa čak i po objektivnu istinu.
Neki analitičari upozoravaju da i mir u svetu može biti ugrožen ako podaci dopadnu u pogešne ruke i koriste se na loš način.
„Deepfakes" - manipulisani digitalni video snimci kojima se lice neke osobe stavi na drugo telo ili se menja ono što su zapravo rekli - predstavljaju rastuću opasnost, upozorava Katja Bego, stručnjakinja za podatke u inovativnoj fondaciji Nesta.
„2019. godina biće godina malicioznih lažnih video snimaka geopolitičkih incidenata", predviđa ona.
„Iako su deepfakessnimci i dalje nova tehnologija, razvijaju se neverovatnom brzinom, zbog čega je sve teže golom oku - ali i alatima za digitalnu forenziku - da ga prepozna. U isto vreme postaju sve dostupniji i jeftiniji za korišćenje."
Predočava mračan scenarijo u kom jedan od svetskih lidera objavljuje rat ili širi štetnu propagandu, što može dovesti do razarajućih posledica.
London testira tehnologiju za prepoznavanje lica
Hakeri godinama čitali poruke diplomata EU
Dok lažne vesti - koje često proizvode same vlade - preplavljuju društvene mreže, a kineska novinska agencija Sinhua pokreće svog prvog virtuelnog prezentera vesti (veštačka inteligencija), linija između lažnog i istinitog postaje sve maglovitija.
„Ako više ne možemo da verujemo u ono što vidimo i čujemo, da li je to 'kraj istine kakvu poznajemo'?", pita se Bego.
Endrju Tsončev, direktor tehnologije u kompaniji za sajber sigugnost Darktrejs Idnastrijal, veruje da otvorenost interneta, kao i manjak odgovornosti - kvaliteti koje su osnivači interneta smatrali dobrim - zapravo ide na ruku onima koji imaju zle namere.
„Na kraju, manipulisanje javnim diskursom će se ispostaviti kao veća digitalna opasnost nego hakovanje naših uređaja", kaže on.
„Kontrolisanje podataka će možda uskoro postati važnije od njihove krađe."
Kompanije za sajber bezbednost su ozloglašene zbog toga što nas preplaše i nateraju da kupimo njihove proizvode. Ali to ne znači da su njihova upozorenja uzaludna.
Veštačka inteligencija u rukama kriminalaca ili hakera koje podržava država jeste stvar oko koje treba brinuti.
„U 2019. godini ćemo videti pri napad veštačke inteligencije na jednu od 100 najvrednijih kompanija na londonskoj berzi", predviđa Džejson Hart, glavni tehnolog za zaštitu podataka u bezbednosnoj kompaniji Gemalto.
„Nova generacija virusa koje pokreće veštačka inteligencija može da inficira sistem jedne organizacije, ostane neprimećena dok prikuplja podatke, prilagođava se na okruženje i pokrene seriju naručenih napada sa ciljem da sruši kompaniju iznutra."
Mnogi veruju da je za borbu protiv veštačke inteligencije potrebna veštačka inteligencija, posebno što se na Internetu Stvari povećava broj slabih tačaka u razvijenoj mreži povezanih uređaja.
Greg Daj iz komanpije Palo Alto Netvorks kaže: „Sajber bitke između veštačkih inteligencija će početi. Sajberbezbednost postaće arena borbi mašina protiv mašina dok će ljudi sa stane pomagati i presuđivati.
„Dok će sajberbezbednost tražiti nove načine da otkrije opasnost i pretnje pomoću veštačke inteligencije, hakeri će i sami koristiti veštačku inteligenciju i pametne mašine."
Ovo će još više povećati uloge.
„Videćemo i prvi primer velikog napada na Internet Stvari što će uticati na ključnu infrastrukturu", predviđa Daren Tomson, glavni tehnolog u kompaniji za sajberbezbednost Sajmantek.
Ipak, nisu baš sve vesti loše. Mnogi veruju da upotreba veštačke inteligencije za prikupljanje naših medicinskih podataka može dovesti do nove ere personalizovane medicine.
„Predviđamo da će do sredine 2020. godine, dvoje od troje pacijenata sa bilo kojim stanjem biti podržani veštačkom inteligencijom, bilo kao deo dijagnoze, tretmana ili administracije", kaže Džon Gikopulos, šef odseka za veštaku inteligenciju u kompaniji Infosis Konsalting.
Kompjuteri zasnovani na veštačkoj inteligenciji postaju sve bolji u analizi slika i dijagnozi raka, pomažu i kod identifikacije molekula koji se mogu pretvoriti u lekove.
Virtuelni doktori i četbotovi nam daju medicinske savete putem aplikacija.
„U 2019. godini će prvi put biti više medicinskih podataka izvan zdravstvenog sistema nego unutar njega", kaže Otman Laraki, direktor komanije za testiranje genoma Kolor.
„Vaš Epl sat može da utvrditi koliko vam je srce zdravo, vaše raspoloženje i koliko spavate. Vaš genom vam može reći u kolikom ste riziku od naslednog raka ili bolesti srca i prati uticaj svega - od osetljivosti na kofein do toga kako lekovi utiču na metabolizam."
Zdravlje zasnovamo na podacima, sa naglaskom na prevenciju pre lečenja, može imati „ogroman društveni uticaj", veruje ona.
Nakon prošlogodišnjeg skandala sa Fejsbukom i Kembridž Analitikom - koja se završila maksimalnog kaznom od 500.000 funti koja je Fejsbuku izrekla Kancelarija poverenika za informacija i zaštitu podataka Velike Britanije - sve više pažnje se obraća na to na koji način velikie kompanije koriste i zloupotrebljavaju naše podatke.
Prodaju se hakovane privatne poruke sa Fejsbuka
EU: Poslanici nezadovoljni ispitivanjem Zakerberga
Kompanije se sada trude da politike privatnosti podataka usklade sa novom Opštom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) Evropske unije koja je na snazi, ali „2019. godina biće godina GDPR kazni", kaže Harison Van Riper, stariji analitičar u kompaniji za sajberbezbednost Digital Šadouz.
Neki analitičari predviđaju da će se konzumenti pobuniti.
„Verujem da će 2019. godine korisnici povratiti kontrolu nad podacima i monetizovati ih", kaže Fil Beket, direktor odeljenja za sporove i istrage u konsultatskoj kompaniji Alvarez i Marsal.
Sistemi se razvijaju tako da nam daju efektivnu kontrolu nad zdravstvenim, finansijskim, društvenim i zabavnim podacima, tvrdi Pol Vinstenli, direktor Censisa - centra za senzorske i slikovne sisteme.
„Potom je na pojedincu da li će te podatke deliti sa trećom stranom ili ne."
Pošto je poverenje korisnika „ozbiljno poljuljano", kako kaže Mark Kurtis - suosnivač dizanerske konsultatnske firme Fjord - kompanije će se odlučiti za pristup „minimalizma podataka", tražeći samo one podatke koji su im potrebni.
„Moraće jasno da naznače koju dobit imaju korisnici od deljenja podataka, da nacrtaju liniju između deljenja podata i dobijanje proizvoda i usluga zauzvrat", kaže on.
Svi ti podaci korisnika, koje bi analizirala veštačka inteligencija, će kompanijama makar omogućiti da personaliziju svoje usluje, tvrdi Najdžel Vaz, internacionalni direktor agencije za digitalnu transformaciju Pablicis.Sapient.
Ipak, ključ je u povratku poverenja, a to znači da korisnici razumeju kako i zašto se njihovi podaci koriste, veruje Ojas Rege, glavni strategista u MobajlAjronu, komaniji za bezbednost mobilnih telefona.
„Bez transparentnosti, neće biti poverenja. Bez poverenja, nema podataka. Bez podataka, nema veštačke inteligencije", zaključuje on.
Dok su podaci - način na koji se stvaraju, skladište, analiziraju i primenjuju - ključna tema 2019. godine, razvoj tehnologija poput glasovne komante, super brzih 5G mobilnih telefona ili pametnih automobila će se ubrzavati tokom godine.
Ipak, to će samo naglasiti kojliko su naši podaci ranjivi i koliko još treba da radimo na tome da ih zaštitimo, posedujemo i vrednujemo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Zaista
Mora da je sa Pink televizije...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar