Osam država EU se dogovorilo o prihvatanju libijskih migranata sa obale Malte

Malta i osam država EU sklopile dogovor o prihvatanju 49 migranata.
migranti na brodu
AFP
Grupa od 49 migranata već dve nedelje se nalazi u blizini malteške obale

Malta je postigla dogovor sa osam zemalja Evropske unije o prebacivanju grupe od 49 migranata koji su više od dve nedelje bili blokirani na dva broda nemačkih nevladinih organizacija.

Premijer te evropske države Džozef Muska saopštio je da je dogovor postignut sa Nemačkom, Francuskom, Portugalom, Irskom, Rumunijom, Luksemburgom, Holandijom i Italijom.

Dogovor znači da 49 migranata sada mogu da se iskrcaju na Maltu.

Sporazum se takođe odnosi i na budućnost još 249 spasenih migranata koji su već u toj ostrvskoj državi.

Malta je ranije odbila pristanak u luku dva broda sa 49 migranata.

Dvadeset i dvoje ljudi pokupljeno je 22. decembra u Libiji, dok je ostalih 17 osoba spaseno 29. decembra.

Kako je ranije saopšteno, situacija na oba broda se neprekidno pogoršavala, a zalihe hrane i vode su bile na izdisaju.

Papa Franja je za vikend apelovao na evropske lidere da pokažu „konkretnu solidarnost" i da migrantima pruže „sigurnu luku".

Muska je pozdravio ovaj korak „solidarnosti i razumevanja" koju su pokazale zemlje Evropske unije i rekao da će prebacivanje migranata u osam drugih zemalja početi što je pre moguće.

On je ponovo branio odluku o odbijanju pristanka brodova, iako je Malta dozvolila da uplove u njene vode zbog snabdevanja namirnicama i lošeg vremena.

brod sa migrantima
AFP/Getty
Zalihe hrane i vode su bile pri izdisaju

Migranti su pokupljeni sa obale Libije i nisu bili u malteškim teritorijalnim vodama, ukazao je.

„Malta je vrlo mala zemlja", rekao je. „U našoj je prirodi da pomognemo onima koji su u nevolji, ali kao premijer ne mogu da izbegnem odgovornost za očuvanje naše nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa."

Malta će prihvatiti 78 od 298 migranata, 176 osoba će biti prebačeno u drugih osam zemalja EU, dok će 44 osobe biti vraćene u Bangladeš.

Pritisak na Maltu da spasi migrante povećan je od kada je italijanska populistička vlada počela da ih odbija otkako je preuzela vlast pre više od šest meseci.

Italijanska vlada je bila podeljena i kada je o poslednjoj odluci reč. Premijer Đuzepe Konte ponudio je da preuzme neke od malteških migranata, rekavši da postoji granica političke „surovosti".

Međutim, ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, iz desničarske stranke Lige, rekao je da je odluka zemalja EU „olakšala rad krijumčara i nevladinih organizacija".

„Ja sam i ostajem apsolutno protiv novih dolazaka u Italiju... Podleganje pritiscima i pretnjama Evrope i nevladinih organizacija je znak slabosti", rekao je on.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.