Da li je početkom šezdesetih godina prošlog veka Jugoslavija tajno prodala svemirski program Americi?
To je mit koji je kombinacijom stvarnih i fiktivnih događaja dobro istražen u dokumentarnom filmu „Hjuston, imamo problem", slovenačkog reditelja Žiga Virca.
Ali ovo nije mit - tokom jučerašnje posete ruskog predsednika Vladimira Putina, Srbija i Rusija su potpisale Sporazum o saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe.
Sporazum je sa ruske strane potpisao generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin, dok je srpski potpis na dokument stavio ministar bez portfelja Nenad Popović.
Potpisivanjem ovog, možda neočekivanog, sporazuma, u srpskoj javnosti, medijima i na društvenim mrežama, isplivalo je sasvim očekivano pitanje.
„Mi ne možemo, niti ćemo moći za deset godina da pošaljemo ljude u kosmos", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u današnjem obraćanju javnosti.
On je dodao da to nije bila ni bila tema razgovora sa članovima ruske federacije, već da se radi o „sondama koje mogu da imaju široku primenu u poljoprivredi i drugim oblastima".
„O tome smo razgovarali i tek ćemo da razgovaramo i mnogo novca da ulažemo", rekao je Vučić.
To mišljenje deli i Milan Mijović, doktorand svemirskog prava i predsednik Kancelarije Srbije za svemirske nauke.
Kancelarija za svemirske nauke , istraživanja i razvoj (SERBSPACE) je nevladina organizacija koja bi uključila sva relevantna lica, organizacije, akademske ustanove i predstavnike države iz oblasti svemirskog sektora u Srbiji.
Kancelarija deluje na nacionalnom i međunarodnom radu, a po svemu sudeći, ima želju i da se otisne u kosmos.
„Iluzija koja okružuje ljude u Srbiji i drugim zemljama koje nemaju svemirski program jeste da svemir znači sateliti, šatlovi, preskupe misije i slično", kaže Mijović za BBC.
„Danas, kada pričamo o svemiru, govorimo o primeni satelitskih tehnologija na zemlji."
Iz ruske svemirske agencije Roskosmos su potvrdili da je napravljen nacrt saradnje, ali da trenutno ne mogu da otkriju detalje, kako su glavešine odsutne.
Sporazum je potpisan i iako se Srbija neće u skorije vreme poslati ljude u svemir, možda ipak može nekako da doprinese svemirskoj zajednici.
„Postoji veliki broj školovanih ljudi koji bi želeli da se uključe u svemirski sektor, ali ovde prosto nemaju priliku", kaže Milan Mijović.
Dodaje da nema detalje sporazuma, ali smatra da bi moglo da dođe do razmene studenata i stručnog osposoljavanja kadrova.
Mijović objašnjava da postoji širok spektar oblasti kojima Srbija može da se bavi van planete Zemlje, od svemirskog prava i politike, do nauke.
„Naša pozicija igrača međunarodne zajednice bi se sigurno poboljšala saradnjom sa nekom jakom agencijom."
Kako kaže, u ovoj sporovoznoj svemirskoj trci, Srbiji „nije neophodan državni satelit."
„Možemo da pristupimo raznim programima i uspostavimo saradnju sa svemirskim agencijama koji nude besplatne satelitske snimke", kaže Mijović.
Satelitski snimci, objašnjava, mogli bi da imaju široku primenu.
„Mogu da se koriste na mnogo praktičnih načina, bilo da je to umanjenje šteta, poboljšanje komunikacija, naučne ili industrijske svrhe."
„To je jedan spektar koji mi tek poslednjih godina otkrivamo i saznajemo šta sve možemo da uradimo."
Iako isprva deluje neverovatno, svemirsko pravo je nastalo još pedesetih godina prošlog veka, izdvojivši se kao grana međunarodnog prava.
Svemirsko pravo se bavi odnosima država van planete Zemlje, pa obuhvata oblasti poput prava i obaveza za lansiranje objekata u svemir, odgovornost država za štetu koju prouzrokuje svemirski objekat, svojine u svemiru i slično.
Srbija je čak sedamdesetih godina imala pravnike iz ove oblasti, poput Obrada Račića i Mihajla Smirnova.
Svemirsko pravo se danas ne izučava na fakultetima u Srbiji, ali to nije sprečilo srpske studente da postignu uspeh u ovoj oblasti.
Tako je tim studenata Pravnog fakulteta u Beogradu na međunarodnom takmičenju iz svemirskog prava Manfred Lachs Space Law Moot Court Competition koje je 2013. godine održano na Univerzitetu Sapijenca u Rimu, osvojio peto mesto.
Tadašnji student četvrte godine Boško Vojkić osvojio je nagradu za najboljeg govornika.
Svemirski uspeh za Srbiju!
„Daleko od toga da je svemir rezervisan samo za razvijenije zemlje", kaže Milan Mijović.
Navodi primer egipta, koji nema državnu svemirsku agenciju ali je uspeo da lansira dva satelita koja pomažu u unapređenju poljoprivrede.
„Imamo i Pakistan, čiji društveno-ekonomski standard nije na zavidnom nivou, ali ima sateltite koji rešavaju probleme vodoprivrede i širenja zaraza".
Mijović dodaje da je zapadni Balkan poslednja regija Evrope koja „kasni po pitanju svemirskih istraživanja", ali susedi Srbije se sve brže priključuju Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).
ESA ima 22 države članice, među kojima su Rumunija, koja je agenciji pristupila 2011. godine i Mađarska od 2015.
Slovenija ima status pridružene članice, dok Hrvatska i Bugarska imaju potpisane Ugovore o saradnji.
Potpisivanjem sporazuma sa Rusijom, Srbija je, smatra Mijović, uradila veliku stvar.
„Ovo je veliki korak unapred ka definitivnom uključivanju u svemirske vode, nakon dugog niza godina mirovanja po tom pitanju."
Korisnici Tvitera su očigledno reagovali razumno, ali moraće da sačekaju pre nego što njihova očekivanja budu ispunjena.
https://twitter.com/walker72va/status/1085969837216681984
Neki su se zabrinuli za sudbinu šarplaninca kog je predsednik Aleksandar Vučić poklonio ruskom kolegi.
https://twitter.com/SanjaMCosic/status/1086247535205892099
Drugi su bili razočarani.
https://twitter.com/PajticBojan/status/1086275367957118976
A neki nisu mogli da veruju.
https://twitter.com/veljkojozic/status/1086038379198849024
Tokom lansiranja rakete Sojuz MS-10 u oktobru 2018. godine, dogodio se kvar zbog kog su ruski kosmonaut Aleksej Ovčinjin i astronaut Američke agencije NASA Nik Hejg morali da se prizemlje.
„Propalo lansiranje je jako loše po rusku svemirsku industriju i vlasti", izjavio je u oktobru za BBC Pavel Luzin, ekspert u oblasti istraživanja svemira.
Luzin dodaje da Moskva svoj svemirski program stavlja u rang sa nuklearnim naoružanjem i mestom u Savetu bezbednosti UN, stavkama koje Putinovoj Rusiji daju status „velike sile".
Ali nesreća i čitav niz problema u agenciji izazvale su glasine o malim platama i niskoj motivaciji u svemirskom sektoru, koji u potpunosti kontroliše i finansira Vlada Rusije.
„Postoji ogromna razlika u platama između direktora i glavnih inžnjera, što ne pomaže u radu", ističe Ivan Mojsejev, direktor Instituta za svemirsku politiku u Moskvi.
Direktor Roskosmosa se takođe zapitao „da li šteta na raketi Sojuz deo sabotaže".
„Verovatno nije, ali moramo da proverimo", izjavio je Rogozin.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar