Jelena Karleuša: Zaštita privatnosti u doba društvenih mreža

Zbog objave pornografskih fotografija na kojima se navodno nalazi popularna pevačica, četiri dnevne novine dobile su prekršajnu prijavu
Jelena Karleuša
Anadolu Agency

Pažnja koju je izazvala navodna afera popularne pevačice Jelene Karleuše u medijima i na društvenim mrežama pretila je da zaseni posetu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pevačica tvrdi da osoba na fotografijama koje su objavljene nije ona, već da se radi o fotomontaži.

„Neki od sadržaja su fotografije ukradene s mog telefona, dorađene i plasirane da se naudi meni i mojoj porodici", kaže Karleuša u saopštenju koje je postavila na društvene mreže.

Ona tvrdi da iza objavljivanja fotografija ne stoji jedan čovek, već čitava organizacija, ali nije ponudila informacije o kome se radi.

Pevačica je zatim objavila fotografije fudbalera, koga tabloidi spominju kao njenog ljubavnika, kao i njegov broj telefona na svom Tviter nalogu. U međuvremenu, nalog joj je suspendovan.

U diskusiji koje se odvijala na društvenim mrežama, podršku pevačici u odbrani privatnosti pružili su ljubitelji njenog rada, ali i druge javne ličnosti.

Među njima je bilo nekoliko političara, o kojima tabloidi često pišu na sličan način.

https://twitter.com/DraganDjilas/status/1085116056425938944

https://twitter.com/BorkoStef/status/1085265577420173312

Ovim povodom reagovala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je u pisanom saopštenju pozvala medije da prestanu s objavljivanjem pornografskih, neprimerenih i uvredljivih sadržaja, navodeći da se time vređa dostojanstvo pevačice i fudbalera, kao i građanki i građana Srbije.

Nakon što su četiri dnevna lista objavila fotografije na kojima se navodno nalazi pevačica bez odeće i u eksplicitnim pozama, Ministarstvo kulture i informisanja podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja člana 78. Zakona o javnom informisanju i medijima.

U poslednjoj objavljenoj analizi dnevnih novina, Savet za štampu uočio je 3.615 prekršaja Kodeksa novinara u periodu od avgusta 2018. do kraja godine, među kojima i veći broj onih koji su slični ovoj skandalu.

Ser Klif Ričard dobio BBC na sudu

BBC se neće žaliti povodom presude u koristi Klifa Ričarda

Da li Karleuša može da tuži tabloide?

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna.

Objavljivanje informacije kojom se nekom licu nanosi povreda časti i ugleda ili se ona prikazuje u lažnom svetlu nije dopušteno, ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad zaštitom dostojanstva i prava na autentičnost - pogotovu ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Karleuša ima mogućnost da podnese tužbu za naknadu štete zbog povrede časti, ugleda i prava na privatnost - pod uslovom da su fotografije zaista njene - odnosno, prava na autentičnost, ukoliko se radi o fotomontaži, kaže Kruna Savović iz kancelarije „Živković Samardžić".

Informacije iz privatnog života, bez obzira da li je u pitanju zapis iz dnevnika, fotografija ili video klip sa mobilnog telefona, kao i zapis glasa ne sme da se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života ta informacija tiče.

Suštinski, pred Karleušom je jednostavan izbor - ako smatra da joj je povređena privatnost, mora da potvrdi da je ona na fotografijama.

Jelena Karleuša i Duško Tošić
Anadolu Agency
Jelena Karleuša i Duško Tošić

Od slučajeva povrede prava na privatnost ili prava na autentičnost koji su se vodili pred srpskim sudovima, Savović izdvaja slučaj nemačkog glumca Andresa Kaufmana, čija je fotografija iskorišćena u tekstu dnevnog lista Politika bez dozvole.

Uz tekst, koji je potpisao izvesni doktor Petar Veličković, forenzički psihijatar iz Kanade, objavljena je Kaufmanova fotografija.

Takođe, slučaj naslovne strane magazina Plejboj na kojoj je navodno bila prikazana pevačica Goga Sekulić doveo je do toga da izdavač izgubi licencu, jer je dokazano da je u pitanju fotomontaža.

Snimao 34 žene dok se kupaju i napravio porno film

Poštuju li se u Srbiji digitalna prava građana

Poznate ličnosti u stalnom ratu s tabloidima

Praksa da se fotografije poznatih ličnosti objavljuju bez njihovog odobrenja nije svojstvena samo srpskoj medijskoj sceni.

Najpopularnije zvezde na svetu „vode rat" na sudu sa paparaco fotografima i urednicima koji objavljuju fotografije bez dozvole fotografisanih.

Dženifer Lorens
Getty Images
Dženifer Lorens

Nage slike glumice Dženifer Lorens koje su se nalaze na Eplovom servisu iCloud su hakovane 2014. i postavljene na sajtovima Reddit i 4chan.

Druge poznate ličnosti koje je pogodio ovaj skandal su glumice Kirstin Danst i Kejt Apton.

Nakon što je njena advokatica zapretila da će tužiti Gugl, jer su fotografije bile dostupne na sajtu ovog pretraživača, ova kompanija je povukla inkriminisani materijal.

Haker koji je narušio privatnost glumice krađom fotografija osuđen je na osam meseci zatvora.

Rvač Halk Holgan, čije je pravo ime Teri Džin Bolea, tužio je kompaniju Goker medija, vlasnika portala Gawker.com zbog objavljivanja video klipa seksualnog čina u kome je učestvovao.

Hogan je tvrdio da mu je narušena privatnost i da je pretrpeo duševnu bol, zbog čega je zahtevao nadoknadu u iznosu 110 miliona dolara.

Urednici Gokera su tvrdili da ova tužba ugrožava slobodu štampe u Sjedinjenim Državama, ali su ipak izgubili na sudu.

Zbog toga što su vlasnici Hoganu morali da plate nadoknadu od 31 milion dolara, sajt ubrzo nakon toga prestao sa radom.

Tužba protiv BBC

Britanska policija je 2014. izvršila pretres kuće pevača Klifa Ričarda zbog istrage pokrenute nakon što je jedan čovek tvrdio da ga je Ričard seksualno zlostavljao kada je bio dete.

BBC je snimao pevačevu kuću u pokrajni Berkšir iz vazduha i emitovao snimak u prilogu o ovom slučaju. Ričard je smatrao da se radi o narušavanju privatnosti i pokrenuo tužbu protiv medijske kuće.

Ričard nikada nije uhapšen niti je optužen za seksualno zlostavljanje dečaka.

Sudija, koji je Ričardu dosudio odštetu u iznosu od 210.000 funti, rekao je da je BBC narušio Ričardovo pravo na privatnost na „ozbiljan" i „senzacionalistički" način.

Čelnici BBC su odlučili da se ne žale na presudu, ali su istovremeno upozorili javnost da ovakva presuda ugrožava izveštavanje o krivičnim istragama.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • milicica

    19.01.2019 23:56
    a ona
    Zasto se slika polugola i objavljuje takve sama fotografije na drustvenim mrezama i koga onda da tuzi sama sebe, mislim da ona nije sva svoja i bez toga i ne moze a jadan onaj mirni Dusko i danas sutra kad budu shvatale i gledale njene cerke i kad ih bude pratilo narodno kakva majka takva kci.
  • Milan

    19.01.2019 15:36
    Podršku su pružili "ljubitelji njenog rada"... uvredljivo za sve radnike, zaista.
  • Sever Srbije

    18.01.2019 20:19
    Na sastanku reprezetativaca Srbije u fudbalu jednoglasno je utvrdjeno da na spornim fotkama nije njena!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.