Novi uslovi u Leoniju: Da li samohrani roditelji moraju da rade noću da bi sklopili "jaguara"

Zaposleni u fabrici kablova dobili su da potpišu saglasnost da će, bez obzira na olakšavajuće okolnosti, raditi treću smenu ili putovati više od 50 kilometara do posla. Šta to znači?

 

sindikat
Anadolu Agency
Plate možda neće ostati iste - ako poslodavac, tako odluči

 

Radnici nemačkog „Leonija" kod Niša prave delove za luksuzne „jaguare" i „landrovere", ali moraju da rade noću, prekovremeno, dok će neki od njih morati da pređu i više od 50 kilometara do posla od mesta u kojem žive. Čak iako su samohrani roditelji.

Poslodavac može da menja platu, kao i da naknadno povuče deo zarade.

Svi ovi uslovi uvedeni su novim aneksom ugovora i sporazumom koji su dobili zaposleni u Malošištu, gde se nalazi jedna od tri fabrike koje „Leoni" ima u Srbiji.

„Samohrani roditelji po zakonu ne mogu da rade treću smenu duže vreme. Ali, ako sami daju saglasnost, onda zakon to odobrava", kaže predsednik Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva sindikata Nezavisnost Milorad Panović.

„To se dogodilo i u fabrici u selu Malošište, gde radi oko 1.500 ljudi. Ne znamo šta se dešava ako neko ne potpiše. Oni će, kako su nam objasnili, svi da potpišu."

Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs, kaže za BBC na sprskom da su upoznati sa ovim slučajem i da je već kontaktirao advokata da se konsultuje da li su povređena radna prava.

„Ovde imamo situaciju da sigurno nije humano da naterate samohrane roditelje da rade konstatno noću, dok su im deca sama kod kuće. Ili da rade u drugom gradu.

„Ali, ako radnici potpišu - ona je po zakonu. Pitanje je samo - da li će radnici snositi posledice i biti pod pritiskom."

Iz firme „Leoni" za BBC na srpskom odgovaraju da „potpisivanje Izjave o saglasnosti nije obavezujuće, svaki zaposleni ima slobodu da odluči da li će da je potpiše ili ne, u odnosu na svoju ličnu situaciju".

Šta je po zakonu, a šta nije

 

jaguar
OLI SCARFF
Sklapaju delove za jaguara pod posebnim uslovima

 

Od kada je nemačka firma „Leoni" osnovala kompaniju u Srbiji 2009. godine, radnici su morali da rade prekovremeno koliko im se kaže, da rade noćne smene duže od nedelju dana, da putuju više od 50 kilometara do posla i da se obavežu da će im se sa plate skinuti - ako ne vrate firmin novac sa puta. Ovo potvrđuju i iz „Leonija" u odgovorima za BBC:

„Početkom ove godine, odlučili smo da ove odredbe izdvojimo iz našeg Ugovora o radu i da ih stavimo u poseban dodatak - Izjavu o saglasnosti kako bismo svakom zaposlenom ponudili mogućnost da potvrdi svoju raspoloživost da radi prekovremeno, noću i slično i tako ostvari mogućnost da bude dodatno plaćen."

Na pitanje koliko je ljudi potpisalo dokument, iz „Leonija" nisu odgovorili. Ali, kažu da su „svi zaposleni koji su do sada potpisali Izjavu o saglasnosti bili su u potpunosti obavešteni o detaljima ovog dodatnog dokumenta, uključujući i mogućnost njegovog opoziva zbog ličnih ili porodičnih razloga, bez ikakvih pravnih posledica".

Nova stavka podrazumeva i da radnici pristaju na korekciju zarade, kao i da poslodavac može da im uzme deo plate ako ne vrate novac sa službenih putovanja.


Uslovi za one koji potpišu saglasnost:

  • da rade noću duže od jedne radne nedelje
  • da rade noću, prekovremeno, i pored porodičnog statusa i situacije
  • da u preraspodeli radnog vremena rade u proseku duže i da im se to isplati kao prekovremeni rad
  • da poslodavac može da vrši obustave na zaradi radi korekcije
  • poslodavac može novčano potraživanje da naplati obustavljanjem od zarade
  • da je moguće premeštanje na radno mesto koje je udaljeno više od 50 kilometara
  • da radnik može da bude premešten kod drugog poslodavca duže od godinu dana

Zapravo se dogodilo to da je u fabriku je, kaže Milorad Panović iz Nezavisnosti, u septembru prošle godine stigla Inspekcija za rad i utvrdila da ove odredbe nisu po zakonu.

„To je bilo nezakonito i zato su iz rukovodstva fabrike odlučili da ostave uslove rada - ali da traže da radnici pristanu na njih."

„To su zapravo novi-stari uslovi."

Šta je „Leoni"'?

 

Aleksandar Vučić i Angela Merkel
Michele Tantussi
Aleksandar Vučić i Angela Merkel - dobri odnosi sa Nemačkom

 

Fabrika „Leoni" se bavi proizvodnjom automobilskih kablova za vozila „jaguar" i „landrover", a ova nemačka firma je prvi pogon otvorila 2009. godine u Prokuplju.

Pet godina kasnije, u Malošištu u opštini Doljevac otvorena je druga fabrika, a sredinom 2017. godine, počela je sa radom treća fabrika u Srbiji, u Nišu.

Vrednost dosadašnjih investicija je 90 miliona evra, a kompanija Leoni Srbija je među 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

U Leoni Srbija je zaposleno više od 7.000 ljudi, a sa četvrtom fabrikom u Kraljevu Leoni će u Srbiji zapošljavati više od 10.000 ljudi i biti najveći poslodavac u proizvodnom sektoru u zemlji. Ovu informaciju izneo je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je na otvaranju fabrike u Nišu 2017. godine poručio:

„Da sledeću fabriku otvorite u Srbiji, imamo mi još gradova, a ja obećavam, da će uslovi koji će vam Srbija ponuditi biti najbolji. Imamo veliki broj siromašnih opština, sa velikom nezaposlenošću tamo ćemo vam dati najbolje uslove i pomoći na najbolji način."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Dr Miggyy

    20.01.2019 08:40
    ROBOVI I ROBINJE?!
    Gospodo radnici firme Leonija nisu vam prava ugrožena, već je ΛV u dosluhu sa investitorom preporučio da duplirate broj pampersa. To će da vas spasi i povećati profit firme i vaše prinadležnosti, a vaše je da sačekate, ako ne biće malo sutra?. U svakom slučaju, rob ostaje rob.
  • 1914

    19.01.2019 19:17
    Ne bih potpisao nikada, a za pretnje bih gonio do Strazbura.
    ------------------

    A kome cete se zaliti kada Nemac zatvori fabriku?
  • Logi

    19.01.2019 01:04
    nonsens
    Prošli su kroz ZOR (Zakon o radu) i gde god se pominje saglasnost zaposlenog, ubacili to u ovaj svoj obrazac. Kaže ZOR: "Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost." Ovo ne znači da je daje jednom za svagda, kakav stav nameće ovaj obrazac, već bi trebalo od zaposlenog pribaviti saglasnost svaki put kada se ukaže potreba za takvim radom. Jer u ovom slučaju i prema ovako sastavljenom tekstu saglasnosti, zaposleni daje saglasnost da radi bezbroj nedelja noću, a ne samo duže od jedne. Dalje, prekovremeni rad koji nije izuzetne i vanredne prirode nije ni zakonit. Nije vanredne prirode prekovremeni rad 6. dana SVAKE nedelje. Toga ima i u automobilskoj industriji u Novom Sadu, kad smo već u domenu te delatnosti. Inspektoru rada to nijednom još nije zasmetalo, očigledno, pošto te fabrike ne prestaju da tlače. Zašto ne čitamo nešto na tu temu? Elem, vratimo se na saglasnost. ZOR kaže da se od zarade može obustaviti potraživanjE, a ne potraživanjA uz pristanak zaposlenog. Dakle, ko čita pažljivo, shvatiće da potraživanjE mora biti određeno u momentu davanja pristanka. Ne može se davati blanko pristanak unapred. Uostalom, kako da pristanem a da ne znam na šta pristajem? Da stvar bude gora, pristaje na "korekcije" koje se verovatno vrše po isteku roka za obračun i isplatu zarade pa se praktično novim obračunom ulazi u docnju i prekršaj. Imam još komentara, ali nema mesta za slova. Ne bih potpisao nikada, a za pretnje bih gonio do Strazbura.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.